Jakšić, Đura - PROZA
u panama-šeširu), kako je poharu učinio, kako je odneo dijamantske i brilijantske nakite koje je milostiva gospođa o praznicima i drugim raznim svečanostima na svome vratu nosila; pripovedali su kako se i sâm gospodin tom prilikom odlikovao, kako
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, samo TOLKOVATI, rus. slon., tumačiti TRIOD, grč., pravoslavna crkvena knjiga s objašnjenjima o pojedinim praznicima TRAKTAT, ugovor TRAKTER, gostionica TROGATELAN, rus. slov., dirljiv TUG, tur.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta jedva ga natera pop Ćira i o većim praznicima da govori! Zato su se mnogi, čim pop Spira otpoče »Ljubimoje stado!« primakli bliže, ne verujući valjda svojim očima i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
O bojte se svi i bdite, svi budite budni, osećam, ljudi, blizu nam je kraj...“ ...Oni, što su nedeljom ili praznicima pred podne, redovno posećivali i nosili razne ponude Aleksiju Jurišiću, pre njegove smrti u ludnici pričali su: da je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim je došla i naredba vojnih vlasti, da šizmatici ima da zatvaraju trgovačke radnje, o katoličkim praznicima. Uzbuna je bila sve veća.
Porodice su išle familiji, često, u posetu. Okupljali su se o praznicima uz vino i rakiju. Žito se, pri kosidbi, oko njih, talasalo.
). Da ih pretvori u zlehudu paoriju (Isakovič reče: vertauschen zu arme Bauern!). Njima, u Temišvarskom Banatu, o praznicima papežnika, ni zanat, ni trgovinu, raditi ne daju. Ni radove u polju! Prešli su iz Servije, na veliku prevaru.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nose crninu, „korut“, za vrlo dalekim umrlim rođakom. Ostali dinarski običaji dolaze do izražaja naročito o velikim praznicima (o Božiću, Uskrsu, slavi). I kod njih je, kao i kod drugih dinarskih varijeteta, u običaju pobratimstvo i posestrimstvo.
ove bujne terevenke mogu objasniti donekle uticajem masnih, jakih i začinjenih jela starobalkanske kujne, jer o većim praznicima sve kuće mirišu na masno. Posle ručka svi leškare i spavaju po „minderlucima“ i po podu, oko „mangala“ i peći.
Naročito je bogato izvezena tnoka, nevestinska košulja, koja se posle svadbe samo još neko vreme o praznicima i o svečanim danima nosi, zatim se ostavlja i predaje ćerkama o udaji.
Na glavi je kupovna mahrama, obično sivkasto-zelene ili zelenkaste boje. Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase: mesto „dolaktice“ nose tada kupovni jelek, a oko pojasa su velike pafte od novog srebra
Matavulj, Simo - USKOK
“ To zbog ljetine. Ali se ni knez ni njegovi brastvenici toliko u srcu ne radovahu svijetlim praznicima, koje obično veselo očekuju Srbi. A zašto to, razabraće se domalo.
Dosta je da ideš u crkvu nedjeljom i praznicima i uoči njih na večernje! Još tri vojnika, osim Krcuna, bjehu dotle otišla u plemena.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o narodnim praznicima; pa neka Proka pozajmi od koga opštinskog odbornika crnu mašnu, a od pogrebnog preduzeća crni kaput; pa neka Trifun
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U slavu smeha Banaćana, koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Dajte mi čašu da napijem praznicima. Da napijem nedelji, kad se zvona oglase i kad Sunce grane. Da napijem ženama što stajahu nedeljom, pred kapijama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pade mu na pamet, da se baš na onaj prozor od kubeta, koji je prema njemu, meće barjak o narodnim praznicima. »Kako li se popne onde?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Njihove su posete vrlo retke, Sa njima se viđamo o praznicima. Kad dođu, deca mogu da se sklone Iza kuće, u hlad starih trešanja.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Osobito je volela da praznicima, tako naslonjena i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to
I sem tih materinih izlazaka, ta bi se zimska povučenost remetila još i praznicima, i to kad su veći, kao Božić. Tada, usled dolaska gostiju, istina najužih, samo iz komšiluka, morao se čovek oblačiti
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tako mu prođe prva godina. Uspio bješe srednje, ali bi odlikovan u „fehtovanju“. O školskim praznicima, doma zateče sve po starome načinu, ali mu domaći imahu nešto obzira prema carskome mundiru.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A praznik Sveto Vavedenje, koji je nazvan Svetinjom nad svetinjama, praznujte svetlo i svečano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima, kada se uvodi za trpezu koliko je moguće. I na vratima dajte u hlebu i vinu koliko bude bratije.
A praznik Svetog Njenog Prestavljenja, koji je nazvan Uspenje, praznujte ga svetlo i svečano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima. Toga dana zapovedam da dajete na vratima koliko god možete, i naša ruka će vam u tome pomagati.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
3 Eto tako je živeo Ilija Vasić na onome čistome zraku u Lipolistu, gde su mu šabački đaci često o praznicima gostovali, pa se častili uvek od onog pazara; gde je on malo-pomalo zdravlje svoje oporavljao, i gde ga je postepeno ali
4 Obično o velikim praznicima doputuje Ilija Vasić u Šabac na odsustvo; i kad on dođe kući na odsustvo, pun onoga zdravoga veselja i radosti života,
Pamti Šabac — a i ne pamtio — sva ona odsustva, i kad god se Iketa, kalfom gvožđarskim, onamo o praznicima namanjivao, ali još bolje kad je vojnikom šestoga bataljona kralja Karola I-og, u kome je dve godine ravno oduvao, posete
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bjegunac, izgnanik.) Požurio sam se da pišem Aldi još s puta. Najavljivao sam joj svoj povratak o božićnim praznicima. (Kakav nenadni preokret, i kakvo naglo usrećenje!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ovim putem si išao u školu; tamo je crkva u kojoj si nedeljom i praznicima čitao apostole; ono je mlin sa kupastim trščanim krovom sa koga si jednom skinuo metalnu zvezdu misleći da je pala s
- Ovim putem si išao u školu; tamo je crkva u kojoj si nedeljom i praznicima čitao apostole; ono je mlin sa kupastim trščanim krovom sa koga si jednom skinuo metalnu zvezdu misleći da je pala s
Nju su sagradili, rekli su mi, nemački seljaci iz Ečke. Majka mi je rekla da je puna ljudi nedeljom i praznicima, a da im je sveštenik mlad i učen čovek.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Onda ih u naredna tri stiha zaziva i u polumetafori poistovećuje sa praznicima pomoću kojih se u narodu i vreme i život meri: joj, SrđaneĐurđevdane, joj, MrđaneMitrovdane, joj, MlađeneIlindane.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
PREDBOŽIĆNA Padni, sneže; padni, sneže; Bez tebe je prazna zima; Padni, sneže, barem sada O božićnim praznicima. Pokri svaku crnu pegu, Zastri svaku našu brlju, Suzbi krila vranam’ našim’, Uz put stresi koju krlju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
J. se rado uotrebljuje i za mrtvačku žrtvu; kad ko umre, donose mu j. (SE3, 19, 253 ‹i 257›); o praznicima porodica pokojnikova meće mu ih na krst (GZM, b, 159), ili mu ih, o zadušnicama, zakopava u grob, kod glave (SEZ, 19,
K. se prinosi na žrtvu i demonskoj mečki, o Svetom Andreji (SEZ, 19, 67). Ponegde o praznicima na krstove pokojnika meću njihovi srodnici k. (GZM, 6, 159).
Ona se prinosi na žrtvu, pored posebnih rokova (dan pogreba, prva subota, četrdeset dana itd.), još i o praznicima predaka i praznicima iz domaćeg kulta (slavi = velikom prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi;
), još i o praznicima predaka i praznicima iz domaćeg kulta (slavi = velikom prazniku mitskoga pretka; Badnjem večeru; Mladencima, svadbi; letnjim procesijama), i
SKG, 60, 1940, 113›). Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima (Spasovdan ‹v. npr. ŽSS, 128; SEZ, 61, 138; 70, 2Z5; 84, 91›), održavane su molitve i prinošene žrtve (‹v. npr.
npr. SEZ, 86, 461, id; GEM, 25, 179—182; 38, 161). K. se mese i o raznim praznicima, seoskim slavama, zavetinama, litijama: u Lužnici i Nišavi (SEZ, 16, 1910), na primer, na Vlasovdan — »za zdravlje
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zaboga, zar je Jelena tako lepa? Viđao sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Devojka se naljutila, bacila ih u tamnicu i davala im samo „suva hleba i studene vode“. O praznicima bi im dodala nešto bolje, ali bi ih svakog jedanput udarila, a Marka i dva i tri puta. Tako je potrajalo tri godine.
pred svakom kućom ispjevaju po jednu pjesmu, pa onda ištu da im se udijeli, a đe i ko ponudi, onđe pjevaju i više; a o praznicima idu k namastirima i k crkvama na sabore i na panađure, pa pjevaju po čitav dan.