Jakšić, Đura - PROZA
a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na prošlost, pune tuge i miline, pune radosti i bola, te sad njima punim tužnu prazninu gorke sadašnjosti. Posle male počivke otac se obrnu meki. Oči su mu još od suza vlažne bile.
Jedva je čekao da mu se učenici iskupe. Oni su mu popunjavali onu tužnu prazninu, koju su mnoge žalosne godine u starčevim grudima ostavile...
Afrika
Brod skače po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je željan prosto da, što duže, ostane u noći, punoj zvezda, da se vozi kroz prazninu polja i šuma i baruština, sa nebom na vidiku, koje je daleko.
Doći će dan, kad će oni zažaliti za nama. Kad budu videli, duž turskih granica, prazninu. Starac se onda pridiže, teško, pa mu reče da ga je pažljivo slušao.
Kad nas ne bude bilo i kad duž Dunava i Slavonije ostavimo prazninu, Dvor će, i njegov stari drug, grof Harah, naseliti tamo Elzašane i Lotringijce, kao da nas nikad ovde nije bilo.
svojoj Rosiji, kao na nekoj bezmernoj lađi, koja u nebesa plovi, kroz ledena mora, i vidi pred sobom smrt, a za sobom prazninu, veliku, kao i Rosija. Pitao se, kad on ode, šta će od onog što je stvorio ostati?
Poneki zec. Na vidiku se pojavi konjanik, pa nestane. A Sunce gori, gori, ogromno, a liči na suncokret. Kroz tu veliku prazninu, Pavle nigde ne ču pesmu, a kad bi se začula, javljala se sa topotom konjanika i prošla sa njima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU, SPAVALI SU, DA NAJPOSLE TRČEĆIM KORAKOM POGINU, ZAKORAČIVŠI U PRAZNINU, PO TUĐOJ VOLjI I ZA TUĐ RAČUN 80 VIII SNUŽDIVŠI SE, NAD PRAZNINOM POROĐAJA, ONA UVIDE, DA JOJ DUŠI, NI U DECI, NEĆE
Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. Tako je, godine 1744, u proleće, Vuk Isakovič pošao na vojnu II ODOŠE, I NE OSTADE ZA NjIMA NIŠTA.
postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške.
VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI SU, SPAVALI SU, DA NAJPOSLE TRČEĆIM KORAKOM POGINU, ZAKORAČIVŠI U PRAZNINU, PO TUĐOJ VOLjI I ZA TUĐ RAČUN Cela kampanja po Loreni, u kojoj se borio, na čelu vojske, sa svojih trista biranih
I tek tu, za vreme tog nesnosnog primirja, pred Štrasburgom, oseti najposle tu groznu, vrtoglavu prazninu pred sobom, u kojoj više nema ničega.
stoke, zvuke kovačkih nakovanja, u tihu, bezmernu zriku popaca, na celoj toj širokoj poljani, u bezdano ništavilo i prazninu, što ih beše iznenada, ali blizu, pred svojom starošću, ugledao.
Sve one poslove, koje je hteo još da uradi. U tamu i bezmernu prazninu utonu mu to veče ne samo ta njegova koliba u kojoj ležaše, nego i sav život.
i, iza nje, do brda u plavetnilu, oseti i to, u toj daljini, da nije ni on rođen za svu tu neizrecivo otužnu dosadu i prazninu u kojoj se našao.
Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. Još jednom, i kao žureći se, pre nego što opet bude stigao u blizinu Aranđelovu, u svoje naselje, u svoje brige, Vuk
Pa ipak je osećao da nije rođen za svu tu neizrecivo otužnu dosadu i prazninu, u kojoj se našao, i koja ga je terala na iste misli, kao u onoj čamotinji pod Štrasburgom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kao knjiga pod naslovom Predstava o detetu u srpskoj kulturi, SKZ, 1991) izvedeno je sa ciljam da popuni spomenutu prazninu u našoj antropološkoj i psihološkoj nauci.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Iako neoriginalna, nekritična i slabo pisana, Đulinčeva istorija bila je korisna novina, ispunjavala je osetnu prazninu u srpskoj književnosti, čitana je, prepisivana čak i kod katolika, delimično preštampavana, i sve do pojave velike
bola, plitkoću ljudskih strasti i dubinu ljudske nesreće, taštinu svega ljudskoga, urođenu i neizlečivu rđavštinu ljudi, prazninu reči, obmane ideja, izlišnost nade, pobedu zla nad dobrim kod čoveka, koji je sin blata, i u ljudskoj istoriji, gde
do 1852). Medaković je tim delom dopunio jednu veliku prazninu u srpskoj književnosti: dao je popularnu celokupnu istoriju srpskog naroda.
estetike (Novi Sad, 1875) i u Književnim pismima, u Straži 1878, kritikujući katkada razložno »sitničarstvo, pustoću, prazninu, beživotnost, nesistem i potpuno odsustvo svakoga pravca« kod slabih romantičkih i zastarelih pisaca, on je u
On je ne samo popunjavao jednu osetnu prazninu u srpskoj književnosti s početka osamdesetih godina no je odista donosio novo i bolje, označavao jedan veliki umetnički
U prvim stihovima njegovim bila je vrlo jaka pesimistička nota, i on je jače no iko pevao teret, prazninu, ništavilo života, duhovni i duševni jad čoveka pritisnuta sudbinom, ali u isti mah i ponosit i miran stoicizam,
drami traju još uvek gladne godine i još se uvek očekuje pisac koji će svojim stvaralačkim talentom ispuniti tu osetnu prazninu u suvremenoj srpskoj književnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
nešto u njoj, da joj je Una u čiji tok je ona tako često utapala oči i misli, odnijela nešto iz njezine duše i ostavila prazninu, zamišljenost i čamu.
Lalić, Ivan V. - PISMO
mora, gradova i kula U tromom blesku godina što minu — Svejedno, ti su ustuk od rasula, Sadržaj koji poriče prazninu.
Ne kuni more. Ne kuni ni prazninu Što sakriva se u neizrečenom. Sve se na jednu čistu svede crtu Obzora, kada slegne se bonaca I more raste ko nokti
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Evo, ja ispravljam tu grešku, ispunjavam bolnu prazninu i, da onaj tip na portirnici Akademije nauka nije neprekidno budan, verovatno bih već odavno uspela da uturam unutra
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
I mereći stvarno stanje, gubim žicu, gubim tkanje i promećem kroz prazninu prazan čunak i tišinu. ІІІ Skrunjuje se u rezime Roѕa alba mesto rime, a uz refren plamen liže: tek je duša
Tumara tmušom nagon bògotvorni i dejstvom Duha tamnu mrežu para, prazninu puni - imenice stvara da iz njih grune jedan glagol čvorni, pred čijom silom nauka se ledi, a reč se smrzne, mesto
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I, od onoga časa kada te je videla, ona se preobrazila. Izgleda kao da sam prisustvom svojim popunio prazninu koja je nastupila smrću očevom. Ali začudo, i ja sam nešto spokojan. Možda i zato što nisam video oca na odru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pobedio je i njega i nju, oborili su pred njim glavu, ali on ipak oseća neku prazninu u veselu srcu svome.. XVI U orlovičkoj školi sve se vratilo na stari poredak, radi se ozbiljno, mirno, marljivo...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Dubrovnik, 1927. PRIVIĐENjA Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
taj veliki događaj... Povuče opet za uže, i kad se ponovo razleže gromki glas, on oseti neku strašnu prazninu u grudima i oseti se odjednom tako sam i tako nesrećan, kako se nikad nije osećao.
Pandurović, Sima - PESME
Slutim prazninu budućih vremena, Slepilo duha što će doći potom; Ja nju ne dvojim sad od drugih žena Lepih, i jadnih sa njinom lepotom
I tad, noću, U časovima neželjenih bdenja, On vidi duboku i jadnu prazninu Srca k’o života, života k’o sveta, I da duše kao leptirovi ginu, I da svaka nada k’o magla odleta. I, za čudo!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Momčad se prene, pa berijakajući ka na juriš ospe plotun u nevidjelicu. Često kuršum ne prozuja kroz prazninu u zalud no zapne za noćno zvijere; vujo, ako ima još duška, stane zavijati, a drugovi mu svi u jedan glas pripomognu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Posle njenih bedara oči su mu ostale prazne. Prazno je bilo i u njemu. Danima je nosio tu prazninu i želeo da je zatrpa onim čega se najviše bojao.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pred pogledima drugih, gospodarica je bila vedra; pred pogledom okrenutim u sebe, Ljubica je nalazila prazninu: u njoj nije bilo ni osećanja, ni misli. Samo, na ivicama praznine, konci iščekivanja.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
kroz tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi
Popa, Vasko - KORA
tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao nadopuniti onu prazninu Vilandovih „Abderićana“ i odlučih da to pokušam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— ugledah te noći onu najpustiju prazninu prazninâ kad srve vapije za smrću rikom najslađeg spasenja. Sutradan bila je nedelja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Divan materijal za čitav niz lenbahovskih portreta! Ali ja kao da sam dosta rano naslutio jednu rezonantnu prazninu iza tih karakternih čela.
snažan poriv: osjećaj da nešto važno, neobično važno treba da kažem ili učinim prije nego što sasvim utonem u bijelu prazninu. Poriv da to tonjenje za časak, još samo za kratak časak prekinem, jer će inače biti kasno, nepovratno...
Petković, Vladislav Dis - PESME
S ranom rođenja koja se ne leči, Daljinom slutim svu prazninu, gde će Ideje, misli i put naše sreće Izgubiti se u šum i u reči.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
uvodnoj glavi data kao zaseban pasus, bez ikakvih se izmena javlja i u zaključnoj glavi: „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu”,241 „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. 242 Je li ponovljeni segment teksta od jedne rečenice u svemu identičan?
se izmena javlja i u zaključnoj glavi: „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu”,241 „Zatim potera konja kasom, kroz prazninu. 242 Je li ponovljeni segment teksta od jedne rečenice u svemu identičan? Da li je pred nama mehaničko ponavljanje?
rečenica otkriva nevidljivu razliku između prvih dveju identičnih: oba je puta Vuk Isakovič poterao svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao iz zavičaja, dok se
poterao svoga konja kroz prazninu (kao što je i dva puta ugledao beskrajni krug sa zvezdom), ali je jednom kroz prazninu otišao iz zavičaja, dok se drugi put kroz nju vratio u zavičaj (kao što je i simbolički krug jednom ugledao pri izlasku
i, iza nje, do brda u plavetnilu, oseti i to, u toj daljini, da nije ni on rođen za svu tu neizrecivo otužnu dosadu i prazninu u kojoj se našao”.
što je - kod Vuka Isakoviča - svest o ljudskoj uzaludnosti, pa i besmislu, data kao opažanje da se junak kreće kroz prazninu.
Sem što se opažanje praznine kod raznih likova i na razne načine varira, sama slika o Vukovome kretanju kroz prazninu protkiva se s jednog na drugi kraj romana.
prevrnutom slikom u očima pred udesni čas koji mu se sprema, propadanje kroz vodu doživljava kao propadanje kroz prazninu: „Dubina pod njim, međutim, postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama
postade klizava i bezdana i on oseti kako će propasti kroz nju, prvo nogama, zatim i rukama i glavom, kao kroz neku prazninu, po kojoj je, uzalud, pokušavao da se pentra, da gazi, da puzi četvoronoške”.
„Tumarali su, kao muve bez glave; jeli su, pili su, spavali su, da najposle trčećim korakom poginu, zakoračivši u prazninu, po tuđoj volji i za tuđ račun”.
ukaže prilika da to i dosegnu, oni - odmah posle preljubničke noći - počinju da osećaju „najposle tu groznu, vrtoglavu prazninu pred sobom, u kojoj više nema ničega”.
Groznu, vrtoglavu prazninu pred sobom je, u stvari, ugledao Vuk Isakovič pod Strazburom, za vreme primirja. U ratni pohod on je krenuo nošen
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita. Tare oči — a sve prazno... Tu prazninu pesnik pita: Gde je, gde je ona majka Što će svetu rodit’ Hrista?
Miljković, Branko - PESME
Lepo je manjkanje u sebi što ljubi Prazninu i mesto još neoporavljeno Od odlaska anđela, svislo bilje. Seno Na tragu odlutalog cveta čije ime Miriše izvan vrta i
i inventivne biljke Sve što pronađu nesebično pokažu Stoje između nas i praznine kao najlepša ograda Biljke što žderu prazninu i vraćaju nam vazduh II Iznalaze puteve između krajnosti: između minerala u kome nikada nije noć, gde sunce ne
cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I ptice sleću u kamen sa dleta Nek šuplja senka
Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta što mami iz mene sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu.
oči bez mene lepšu zoru vide Dobroveče sa zvezdom u srcu Dobardan sa suncem u ruci Sve što leti uvećava prazninu To znači daleko od sebe voditi život pun opasnosti U vatri bez dima u pesmi bez reči Izgubiti znanje čast i snagu Tako
Petrović, Rastko - AFRIKA
Brod skače po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
tu tamu, Gledam, gledam na visoko, Gledam u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu. Pa to mi je sada lepo, Pa to mi je sada milo...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
iskazivali najdublja i naosnovnija ljudska osećanja: ljubav prema ženi i zadivljenost pred lepotom, čežnju za nedostižnim i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi
sud mu je sasvim negativan: „Gdi je srce ladno, tu je samo veština pomoću sile uobraženja, no i to jedva, u stanju prazninu srca dopuniti; gdi pak pored ladnog srca ni neštine nema, tu se lira u drombulju pretvara.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Mogućan je on čovik! Lako je, ko jema, njega svak časti! Kad je djevojka prestala govoriti, Ivo osjeti u ušima prazninu. Čeka da opet progovori. Ali ona obori glavu. On je pogleda i pusti da premišlja...
ponudi, gleda u puste, ogoljele vinograde, koje kiša nemilosrdno topi; i, gledajući u gole loze, osjeti u sebi silnu prazninu; i, ne znajući zašto, učini mu se da smišljena svota novaca koju joj misli dati prevelika je, pa se zastidi sama sebe,
Pa, kao da hoće da popuni prazninu, opet mu dođe na pamet Jure; njega zamisli isto onakova kakova ga je našao kad se prvi put sa sveučilišta povratio...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dugo propadam u prazninu. Dugo, vrlo dugo tonem kroz prozirnu maglu koja svetluca u bezbroj boja, a nije me strah od toga, naprotiv. Lepo mi je.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ja vam se divim... Ja ću srpsku ženu zapamtiti... ja ću junaka zapamtiti. Vi niste mogli trpeti hladnu bogatašku prazninu oko sebe, i ispunili ste je živim bićima... Bez izbora i sebičnosti... onako kako je slučaj hteo da nalećemo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Taman se tu uspostavio front, Bugari bi probili na drugoj strani. Onda se odvajale čete da popune prazninu. Razume se, uvek bajonetom i bombom...
Petrović, Rastko - PESME
ne, ta je senzacija mnogo složenija. Kad osećam da mi se nešto fatalno mora dogoditi, dobijam neku prazninu u stomaku, trbuh mi se svaki čas upija ka kičmi, i nužno mi je da dublje dišem; pri tom su lučenja jača, a seksualna