Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
godine samo je puška pucala... Tu nisi mogao dahnuti čista vazduha od barutnog dima i prašine što je dizahu kopite konjske...
rod, obilje bimbaša — komandir veće vojne jedinice binjedžija — valjan konjanik borija — truba bugija — prašina, oblak prašine buljubaša — četovođa buljuk — odred, gomila busija — zaseda budak — ćošak, zakutak vajat — hodnik, kod nas
Dučić, Jovan - PESME
I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male
pred gomilom, dizale se u svrdlu nad žitom, i kao sjajne žice prolazili su njini glasovi kroz vazduh pun purpurne prašine i žagora.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kako se svi nameštaju, gledaju je li on dobro, i onda — kas, kas, kas! Jedan oblak prašine, i ništa se više ne vidi! Mnogo sam još sanjao i „filozofisao”.
kako ih nosi vetar, i još kao da čuh dva-triput udar njegove štake o kaldrmu, pa onda se opet sve zavi u oblake od prašine. A ono tamo daleko pred njima, da nije ono Joca doktor?...
Još malo se vidi kroz oblak od prašine kako se kola kreću. Već okretoše Zebićevim šorom, a pop i za njim sav narod ne miče se s mjesta i ne odvaja očiju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? Celog bogovetnog dana lupa ono prokleto rešeto i tera plevu sve na našu stranu; ne možeš k’o čovek izaći na sokak od prašine.
da čovek ne može da iziđe pred svoju rođenu kuću od lupe, prašine i pleve... — Ja vodim virtšaft kako ja znam! — Jeste!
haljini otvoreno plave boje sa belim bobicama, ustade brzo, i pripreti nestašnom mališanu koji držaše obe šake pune prašine. Putnik je pogleda. Pogledi im se susretoše, i putniku se učini jako poznato to lepo i vedro lice.
— Neka, neka! — izvinjava se putnik. — Dok naraste, biće poslušniji!... Siroma’ Bečlija, zaželio se prašine! Badava, vidi se odmah što ti je bačka krv! Vole prašinu! — reče smešeći se, i poljubi Radu.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Kakav je bio put, nije se prašilo? — Dobar je, još nema mnogo prašine. — Hajd’ da se kucnemo! Gledić na jednu stranu razgovara se sa čika-Gavrom, a Čekmedžijić sa Gledićkom i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
kroz kukuruze lomeći ih, žurno odmicao drumom Bog bi znao gde, jedan armijski automobil, za kojim se vukao ogroman rep prašine, dojuri mu munjevito u susret.
rukom duž belog druma, kojim je sura i kriva gusenica jednoga puka forsirano žurila podižući i sama veliki oblak prašine s jedne i s druge strane puta.
A Beograd raste dok ja padam i tupavim i krv pljujem i osećam kako se sav ovaj moj duševni aparat pun prljave prašine i truleži, kvari, crvlja i raspada kužno. Da li je sve dockan?
Afrika
To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u crvenu kožu, obešena o ogrlice, o mišice, o bose noge. Tražim od Vuijea dozvolu da se
U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove, mora najpre da je očisti.
Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo. Pižama, koja je nekada bila plave boje, ogrezla je u prljavštinu.
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu. Fonten ga zadirkuje, zove ga Orlićem, svršava brzo pogodbe sa njim, i tek na kraju ponudi mu da sedne.
Veliki podrumi u kojima je čuvano roblje, i čiji su prozori sa rešetkama gledali pravo na daleku pučinu, puni su prašine i paučine.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Posle su se izgubila u oblaku prašine, između dva reda jablanova. Tako su rođaci ispratili Pavla Isakoviča. Bilo je to uoči nedelje Svetih otaca Prvog
pa su, zatim, nestala, sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje svetlucalo, u oblaku prašine, koju je Garsuli dizao kud god bi stizao. Garsuli je iz Temišvara otputovao na pojutarje Tijelova.
Na zidovima od naboja, tamo, gde su pre stajali ormari i minderi, u potamnelom zidu, od prašine, zjapilo je sada belo mesto odnetog, odseljenog nameštaja. Kao da ima neki svet u kom je senka stvari bela.
Međutim, nije ni vriskala, ni plakala. Videla je samo kako, u oblaku prašine, Isakoviči pred konje istrčavaju, i slušala glas Pavlov, kako ajgirima dovikuje, kao da ih je molio.
Chaise de poste – austrijska, pošla je sa Isakovičem, pomenutog dana, u prašine, kad su se oblaci sumračja, na drumu, spuštali.
Pavle, ako hoće, može da ih upotrebljava. Bile su, od prašine, sve sive. Pune paučina. U njima se niko nije vozio već godinama. Iz njih je izletelo nekoliko kvočaka.
Rekla je da bi, njih dvoje, bili lep par. To veče, gospoža Kumrija, u kolima, dok su se vozili, kroz letnje veče i prašine, ostade zamišljena i ćutala je.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U selima po ravnici ove su dugačke ulice pokrivene debelim slojem prašine ili blata prema godišnjim dobima. Kuće su uopšte male; ima ih i alpijskog tipa, ali pokrivenih krovinom.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac... — I moj džak ukorak! — frknu mačak. Kola sa čičom i džakom u oblaku prašine zamakoše iza drumske okuke. ČETVRTA GLAVA Neobična krčma bez trećeg magarca — Lovljenje mjeseca. Džabe, baci me u rijeku!
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
si ti mene Ne vidim ni ja sebe Gde sam ja sad Sad se više ne zna Ni ko je gde ni ko je ko Sve je ružan san prašine Čuješ li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
dodao je još nešto, samo što ja nisam mogao da ga čujem, jer sam već bio u hodniku punom bioloških eksponata i mirisa prašine koja se ni za četrdeset i pet minuta mirovanja nije uspela da slegne. Naslonih čelo na prozorsko okno i zatvorih oči.
je sedajući u kola samo rekao da ćemo još večeras raspravljati o svemu, a onda ubacio u treću brzinu ostavljajući oblake prašine za sobom. - Još večeras! - viknula je Jasmina proturivši glavu kroz prozor.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
je oficire koji su, pevajući, jahali pred vojskom i sedao je u kola, što su ga kao lešinu vozila i tresla, za oblakom prašine, koju je za sobom dizao puk.
nekome što ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.
Zatim upade u sobu u kojoj je toga dana bilo mnogo ustajane prašine i u kojoj je Isakovič pregledao jedno sedlo prinčevo, kupljeno od Turaka.
Na svom putu ludom, posle prašine što im je punila grlo, nos i usta i ostajala u brazdama njihovih lica, posle neprekidnog prelaska preko brda i reka,
Brda, što su se dizala u daljini, spržene trave, voćnjaci, sve je mirisalo od prašine i zapare. Seoski zvonici, u daljini, povlačili su za sobom duge redove drveta i žbunja, duž reke, a na uzvišicama i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U razredu ga zapahnuše mirisi mokrih đačkih kapa, jeftinog ulja za patos i ugljene prašine. Obrisi učionice su se gubili u toploj izmaglici pokvarene »kraljice peći«, dok je on iz poslednje klupe zurio kroz
Oko njih se širio neprijatan zadah znoja i prašine sa patika. Ličili su na krdo uhvaćenih, ružnih zveri. Bel Ami se naježi kada ga dotače nečije golo rame, a sasvim
i majicu bez rukava, u snopu svetlosti koja je dolazila kroz prljave prozore prelamajući se kroz milijarde čestica prašine, ona je delovala gotovo nestvarno — kao znak za ženu i njenu suštinu svedenu samo na siluetu.
Ugledaše napete lukove njenih bokova i tamne vrhove grudi, sve to obavijeno oreolom svetleće prašine. Bili su opčinjeni, i ne primećujući da su za mladom ženom u salu ušli i neki drugi, njima nepoznati ljudi sa sveskama i
Mladić se pojavio nešto kasnije. Izveo je vratolomnu kristijaniju, zaustavivši se u oblaku snežne prašine. —Eno ga! — reče Čile. —Idealno za decu... — reče Pop. — Da oni moji vide! —Još jedno pivo? — upita Čile.
Kroz gusti dim jeftinog duvana, zadah piva i vinjaka, znoja i prašine, treštala je pakleno ozvučena pesma: »Oj, živote, moja tugo, oj, kafano, moja drugo...
Matavulj, Simo - USKOK
Ja odoh! Pokućanstvo bješe pokriveno debelijem slojem prašine. Janko se najviše začudi obliku drvena kreveta. Bješe nizak, prostran, sa visokim nadglavljem, kojemu rubovi imađahu
Milićević, Vuk - Bespuće
Spustio se s kola, osjećajući sloj prašine koji se bio nahvatao i nalijepio po njemu. I u jednom trenutku zastrijepio je od nečega.
Nakrivljene slike tako su visile da je izgledalo da mogu svaki čas da se srozaju niza zid. Sve puno prašine i mraka, tmurno, ukočeno i zamrzlo.
I on u njoj zamiraše polako. Kadgod se probude misli, jure, dignu se kao oblak prašine valjan vjetrom, i opet splašnjavaju, smiruju se, gase se, pod ovim vazduhom koji ne trpi života.
Koliko bola, poniženja i istine! GLAVA ČETVRTA Sjećao se predvečerja jednog vrućeg ljetnog dana, punog zagušljive prašine i suhe žege, dok se sunce spuštalo i slabilo: glavnom ulicom komešalo se, mimoilazeći se, mnoštvo večernjeg svijeta
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Zalazi već jednom, cicvaru ti ljubim! — mole ga i kunu ljuti Krajišnici, potamnjeli od nespavanja, prašine i svakog drugog đavola koji im, evo, već drugi dan, neprekidno jaše za vratom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I čovek svakom dade puno šljiva. Utom dođe neka devojka, stisla malo prašine u šaku, pa i ona ište koju šljivu. — A što, sinko, nisi više skupila, ta to je odveć malo? — reče joj čovek.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Na trasi Što uvire u obzor, sjaj daljine Već rubi nevid, i oblak prašine Za konjanikom koji nosi nalog. Purpurne krpe lepršave zorom! Pokretne slike, vrtovi na kosi!
na komodi, umanjen u model, Ko insekt krhak, u razmeri tačnoj, O metamorfozi zbori mnogoznačnoj: Brod se boji mačke, prašine i vode. (12. VII 1989) MLADA ŽENA SA VIOLOM Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ U devetku uveče stigoše nam i dragi gosti! — Izvinite, ovde je mali nered ... — kazala je ljupko maman, kojoj se od prašine uopšte nije videlo lice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kopite konja su trupkale dižući oblake prašine, i cela „kavalkada“ zaustavi se tamo negde na levom krilu, kod susedne baterije. Dugo smo čekali dok je stigao do nas.
A maršovalo se često od jutra do samoga sutona. Dugačka kolona vozova, obavijenih oblacima prašine, kretala se lagano...
Prvih dana neki su stavljali maramu na usta, da bi se zaštitili od prašine što se taložila po licu, obrvama, trepavicama, pa i na toj maramici kroz koju se disalo.
Ali imalo je dana kad im nije bilo do pričanja. Naročito kad po dolasku u bivak treba čistiti oruđa od prašine, ili kada odnekuda iz daljine treba na leđima nositi slamu za prostirku ljudi i stoke.
Komandir je najviše strahovao za konje. Na svakom zastanku je opominjao vojnike da konjima brišu maramom oči i grudi od prašine i znoja, da im se grudi od dugog tegljenja ne bi izranjavile.
Po utvrđenom redu izlazile su baterije na drum i gubile se u oblacima prašine. Već smo se navikli na sve nevolje ovoga dugotrajnog marša, pa nas je počela pomalo mučiti i dosada.
Sva okolina zapurnja od prašine i dima. Plave bluze bežale su u paničnom strahu na sve strane. — Udrite šrapnelom! — viknu neko.
— Nišanska tačka pobodeni piket! Zdesna topovima... Prvi, pali! — Ispred topa se diže oblak prašine, a vitka kukuruzna stabla zanjihaše se kao pri najvećoj oluji. — Drugi, pali!... — Šesta... Šesta, plotun zdesna!...
Težak miris bezdimnog baruta štipa za grlo, a gust oblak prašine obavio bateriju, te sunce škilji... — Prekinite paljbu, pobiste naše! — izlete iz kukuruza jedan pešak. — Ura, ura!
Iz daljine, jurila je ka obali ona naša baterija, ostavljajući za sobom oblak prašine. A malo zatim ugledasmo i naš streljački stroj kako živo odstupa.
Za prvim suknu plamen i iz ostalih topova i celu bateriju obvi oblak prašine. Granate su eksplodirale ispred i pozadi, a jedan metak pade posred neprijateljskog rova, odakle izbaci nečije telo u
Odmakli smo daleko kad se sasvim razdanilo. Bio je svetao sunčan dan bez prašine. Polja su ležala pusta, a vlažna drveta opustila tužno grane. Lišće je počelo da žuti. Osećao se već dah jeseni.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Okolo drveće beli se i tamni od sure, debele prašine, koja je u gustim slojevima popadala po lišću, po zrelu voću, po stablu i travi ispod njega.
Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom. Najedared sokak se pregradi gustim, neprovidnim, ogromnim oblakom prašine, koji se
Oseća se zadah prašine, pomešan sa stočnim izmetom. Najedared sokak se pregradi gustim, neprovidnim, ogromnim oblakom prašine, koji se približavaše šetačima. — Uh, kako ćemo sad? viknu Ljubica. — Ništa...
sve se to spojilo u jedan samobitni, naročiti zvuk koji se nosi preko voćnjaka i kuća, prodire kroz guste oblake prašine, što su se ponegde podigli, pa se prema suncu prelivaju i svetle nekom ljubičastom bojom, — nosi se taj večernji zvuk i
Zakašlja se, jer je stade nešto gušiti u grudima. Bogosav, čuvši kašalj, stade se dizati iz prašine. — Čekni de ti Peru pisara, ček!... On će tebe ’nako znaš... kâ pogaču od belije, sve oko ruke...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kao da ste je pohovali u Strugotini! Sobe niste provetravali mesecima, prašina je prekrila celu kuću, sve se beli od prašine, po celoj kući cedi se paučina! Skoro će jesen, a vi sa cipela još niste očistili proletnje blato!
SIMKA: Moja kuća možda i jeste malo zapuštena, možda u njoj i može da se nađe paučine i prašine, ali ja je ne zapuštam zato što sam lenja, nego zato što sam u dubokoj žalosti! I što mi možda nije ni do života!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
sastavni i nerazdvojni deo njegova života, njegova bića: i onaj nakrivljeni sto, s prelomljenom nogom, s debelim slojem prašine, s desetinom velikih, prepletenih tomova fizike i matematike, sa onim samodelnim fizičkim spravicama, oko kojih se sâm
Nameštaju dva kreveta, stolice i astal, jer samo to beše došlo na jednim kolima. Snaša Jula briše stolice I sto Od prašine, a Kaji je stavila u dužnost da namešta krevete, pa kad ona beše skoro gotova, onda se Jula stade smešiti i dirati
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
ODČEGA JE SASTAVLjEN VETAR Gle vetra, lude mašine Za proizvodnju prašine! Kakva mašina? — Zbrka Klipova i čekrka, Kanapa, daski, kovčega, Uopšte: koječega...
Gle vetra, lude mašine Za podizanje prašine. VETROVA MUZIKA U proleće kroz šumu, u jesen žutom dolinom, U poderanom kaputu, prolazi, s violinom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nad cvijećem pliva zornjača, a voze je vesla srebrna. Blago odru na kom počine! SVAT CRNOGORAC Soko mrzi polja od prašine, soko neće žabu iz lužine, soko hoće visoku liticu, soko traži ticu jarebicu; jarebica tanka i plašiva, ma tijela
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U osvetljenom vazduhu iznad glavne čaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblačak od prašine. A dole, iz kuće, iz kujne i one velike sobe, ništa se nije čulo; takođe ni iz dvorišta, ni iz bašte.
Do nje je ležala postelja, zabačen jorgan, izgužvan čaršav od dušeka, i još od prašine nepočišćene utisnute očeve stopale po ćilimu.
Oko jastuka videle se tacne, pune duvanske prašine, izgorelih palidrvaca, svetnjak sa dogorelom i pokapanom svećom i testijica ustajale, još od sinoć usute vode.
Pandurović, Sima - PESME
vidim iz mrtvačkih kola Nevine ljude, i kraj zlobe njine; Osećam snagu celog svetskog bola, Znam da su deca zemlje i prašine. Umiru zraci, prirodna lepota.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani vrč, duhnu u nj i naglo odmahnu glavom, jer milioni zrnaca prašine izletješe iz njega. Bakonja priđe k ocu sa voštanicom, te obojica otidoše ka bačvama, koje bjehu iza razboja.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća.
Samo zakratko. Muve izleću iz uglova, zazuje glasno, pa se upletu u paučinu što visi sa tavanice, otežala od prašine; muve se batrgaju, zuckaju, malaksavaju, i opet zuckaju dok se ne umore. Jesen, pomisli Aćim.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Mogla je nastati od prašine nrolaznosti koju je slepila ljudska patnja ili od otpadaka strave izmešane sa svetlošću. dva mlada naučnika, školovana
izraslih lipa tako da nad Francuskom ulicom, sada, čak i u zatamnjenim danima, neprekidno trepere slojevi svetlosne prašine koja jedina pamti sve što se zbivalo i što se zbiva.
Ko xoće može u Francuskoj, kako se već nekoliko decenija zove Pozorišna ulica, da uhvati u šaku pregršt te svetlosne prašine i da, onda, osluškuje glasove iz nepristupačnih prošlosti.
koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom vremenu što je za njega proticalo, događaje koji su takođe neka vrsta prašine. Ako ga ima, to je prostor omeđen sa dve strane: pretprolećem 1805. i kasnom jeseni 1806. godine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
žuri se kvirit, i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji, i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže. Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno.
I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
mračnoga ada rad vremenog teškog zatočenja Adamova i njegova lika; šar će ovaj bit sastavljen mali od haosa i mračne prašine, stihije ću na njem poumjerit, a vremenu nepostojnost dati. Mir ću grubi ovaj Zemlja nazvat.
Svemogućom voljom mirotvorca četiri se vjetra razjariše u dubine hladnijeh bezdanah, te oblake strašne i debele od prašine i crna haosa iz mračnijeh digoše njedarah, i sa silom svojom strahovitom sa svake ih strane stijesniše i u trenuć
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Suvi vetar duva preko celog kraja, uskovitlava oblake prašine, nebo potamni, sunce se zamrači. Silna reka sužava se i malaksava iz dana u dan i ostavlja iza sebe peščane sprudove i
mi on, „fantastički zaključci mojih dvaju kolega nisu, zaista neinteresantni; oni su, u svoje vreme, podigli i nešto prašine“. „Tako, tako!“ zamišljen rekoh.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izlazi puk iz bivaka, izvlači se u tanku kolonu, pa kreće na marš kroz oblak prašine i psovki i sunce upeklo. — Resimiću, ej Resimiću, druže! On zastaje i žmirka za kolonom.
jaje po jedan šamar iza klempavog uveta, koje mu se crvenelo zadugo posle toga i dok je kao nesretnik, sav beo od prašine, šapesao kroz krvavi smrad lešina koje su grozno bazdile duž zelenih grebena Cera.
Noć tiha. Po belom, od mesečeve svetlosti i prašine, putu, vočići odmiču sami, kola škripe, ciče, veliki Mesec zalazi za dubravu, i bruje bandere i Morava šumi, a on
A u tesnom i punom prašine tavaniću nad kafanicom, šestoro nas je ležalo, sve jedan preko drugog, i slušalo, mučeći se, onaj divlji, jezivi i
ruševine tamo u tesan betonirani podrum gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su, eto, otkad i zašto su oni prestali biti ljudi?
A kavana se sve više puni, izmešao se miris i smrad od pokislog sukna, obojaka, rakije, dima i prašine, od kujne, od štale, od pokisle pseće kože.
Ulica je bila živa i šumna i prolaznici su protestovali zbog prašine koja se podizala. I sirene su jetko i besno opominjale nespretnoga čistača, dok se deca sa trotoara glasno smejala
Ja mu doviknuh: — Srećan vam put! A zatim baterija odmaršira, ostavljajući pozadi mali oblačak prašine. Ovče polje mirisalo je mirom ovog božanstveno lepog jutra i ja nikad, kao tada, ne zavoleh život...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A preko svega debeo sloj prašine. Na zidu je visio još jedan portret bakina brata, ali nezavršen; činilo mi se da je istinitiji od onoga u salonu,
A srećom nema mnogo prašine... A njoj bolesnik zbilja nije napravio tako loš dojam. Ni njemu, ni njemu, on je očekivao gore, mnogo gore...
farovima automobila koji su urijetko prolijetali, donji slojevi zraka nadaleko su se otkrivali žućkasti, nečisti, puni prašine. Sašao je s ceste i prešao na travu. Razgaženu i zaprašenu travu, ali travu: upaljeni tabani to su odmah osjetili.
mladih mušica što oko moje glave igra tjeran u kovitlac daškom vjetra koji po tek prosušenoj zemlji šara male virove prašine, već da to oko mene šume moja minula proljeća.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
vezali ga za kolac... namestili se ljudi, pružili puške i čekaju znak... a drumom se vije oblak prašine, sve bliže i bliže... »Stojte« viknu neko... Osvrtoše se, a iz one prašine vidi se bela marama... maše njome i juri...
a drumom se vije oblak prašine, sve bliže i bliže... »Stojte« viknu neko... Osvrtoše se, a iz one prašine vidi se bela marama... maše njome i juri... »Milost!« viknu onaj s konja i pruži depešu...
»Ko zna... ako se pokaže otud konjanik!... pramen guste prašine... Kralj može...« — Živeo Kralj!... — uzvikuje on ponovo, prekidajući slabo i monotono čitanje presude.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja spavam po idejama evo, S mirisom oblaka i prašine, Ali ti, kojoj sam nekad pev'o, Kada uzdah tvoj se za mnom vine Na poslednjem zvuku violine, Na poslednjem zvuku
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i visoko, nad samom varoši: „U osvetljenom vazduhu iznad glavne čaršije, pazara, samo se dizao i lelujao oblačak od prašine”.
Miljković, Branko - PESME
Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine. Putuj dok još ima sveta i saznanja: bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj. Oslepi svojim koračajući putem, al znaj: lažno je sunce, istinita je njegova putanja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine. Gore više njih, vrh bežične antene, strujali su daleki talasi, i kao u pozdrav nosili vesti o novim klanjima.
Goropadna povorka kamiona naiđe na susret, i obavi sve zagušljivim oblakom prašine. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Mijo, još jednog ”Metaksu”... — Vrućina mi je.
No oni nisu bili više veseli ni pobednički, već se umorno vukli uskim ulicama kao oblaci zaparne prašine. — Četiri drahme, gospodine oficiru, — cvilio je mali Grk, i vukao bose noge kroz prašinu pokraj umornih vojničkih
— Oho, pa ovo je dobro. I čuturica se opet nagla. Nad pospalim vojnicima lebdeo je zagušljivi zadah prašine i znoja. U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka
Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak. Dugo se još crveni dim dizao iznad ruševina. Polomljene grede štrčale su kao izbijena rebra.
Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu. Kuršumi riju suncem ispečenu zemlju, i bacaju oblačke prašine uvis. Uzaman vapiju i ječe ostavljeni ranjenici. Niko se ne obzire na njih.
I panika zavrhuni. U klancu, na ulazu u poljanu izgorelu od granata i sunca kovitlaju se i bliže okrugli oblaci prašine. Cela se ogromna poljana preplavila raštrkanim beguncima kao izlivenom rekom.
Okolo se magla dizala i otkrivala svu dosadu polja bitoljske ravnice, na kojoj se gdegde dizala minara, i pušili repovi prašine nad uranilim povorkama kamiona. Vukli su na front hleb i sleđeno meso u džakovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u crvenu kožu, obešena o ogrlice, o mišice, o bose noge. Tražim od Vuijea dozvolu da se
U našoj je takođe toliko prašine, mahovine, insekata, mrtvih zmija i ugaraka, da boj, pre no što razvije postelje i stolove, mora najpre da je očisti.
Njegove bose noge bile su strahovito uprljane od prašine i trave; on se toga nije nimalo stideo. Pižama, koja je nekada bila plave boje, ogrezla je u prljavštinu.
Dugačak, sa kozjom bradicom ispod debelih usana, uvek povijen i umoran, sa večnim, od klanjanja, tragom prašine na čelu. Fonten ga zadirkuje, zove ga Orlićem, svršava brzo pogodbe sa njim, i tek na kraju ponudi mu da sedne.
Veliki podrumi u kojima je čuvano roblje, i čiji su prozori sa rešetkama gledali pravo na daleku pučinu, puni su prašine i paučine.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Pramenje lako gari krovine, Što ga vetrovi mora plamenog Po gustom dimu zaošijaju, I prašine se gore podižu, Postanka svoga plodnu utrobu U tvome nedru traže pakosnom... Jest, tu je pakô... Tu su grehovi!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To je tu blizu, na 200 koraka pred šancem, ali od puščanog i topovskog dima, od prašine što su je digli konji, od brzoga trka ne mogaše se raspoznati kakva je to konjica.
Drumom napadala prašina, što no reč do kolena. Ja zaostao malo ostrag da se sklonim od grdne prašine, što su je dizali obesni konji pod obesnim štablijama i da se sit nasmejem njihovom utrkivanju i padanju s konja.
konj podskoči, doktor Vladan praćaknu, i ah — jutrošnji potpukovnik zapuši se na drumu, podignuvši padom čitav oblak prašine. Konj odjuri, a g. doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro.
Bio sam crn od puščane gari i prašine, sav izgreban, razbarušen, donja usnica prsla od žeđi a krv umazala svu bradu. — Šta, jeste li ranjeni? — Nisam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nikad zastanka... U daljini, iznad Čeganjskih planina, prema plavom horizontu videla se siva izmaglica od prašine i dima. Odatle su baš i dopirali pucnji. Povremeno se izvije u visinu taman stub dima, od neke razorne.
Oko deset časova začu se topot konjskih kopita. U oblacima prašine jurili su ostrovskim putem pet konjanika i začas se nađoše pod platanima.
polegni i kidiši. Onda su kamenom prevukli preko prašine da označe start. Pera „Đevrek“ naređuje Rusu, ordonansu, da mu skine čizme, kako bi bio lakši.
Zviznuše korbači, zatakaraše konjske kopite po drumu, svitnuše potkovice, i cela se masa izgubi u oblaku prašine. Razrogačenim očima posmatrali smo vihor, koji je leteo u pravcu varoši...
Okretosmo se u pravcu varoši... Vidimo samo kako između kuća prvih ulica varoških vitlaju gusti mlazevi prašine. Jahači su sa starta poleteli. Pošto je ordonans Rus jedini imao čizme sa mamuzama, on je ubrzo istrčao ispred grupe.
Oblak prašine obavio je stolove pred kafanom „Nea Elas“, gde su sedeli Grci. Dame i grčki oficiri zaglavili su se na ulazu u kafanu.
Setio sam se tada makedonske žege, prašine i moje zemunice, po kojoj su jurili miševi. Prošla mi je kroz glavu Albanija, glad, umiranje u masama...
Čitavo komađe odletalo je u visinu, žice su raznošene kao paučinasta mreža, i nad Dobrim Poljem izvi se oblak dima i prašine, kao da gore cisterne petroleuma.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kajnje lože, Večno lože Grob je svakom Tak’ nejakom! Ljudski sine Od prašine, Znaj, putniče, Samrtniče!... Grozna pesma njinih grla U dvoru je tek umrla.
Jakšić, Đura - PESME
Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Naglo rastvori oči, promeškolji se po postelji i, podavivši prekrižene ruke pod glavu, zagleda se u drhtaj prašine u sunčanom sjaju.
Gledao je neko vrijeme za njima, dok ne zamakoše u oblaku prašine i u blijedom sunčevom plamenu. Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda zaći.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vreli metalni kalpaci na ulepljenoj kosi. Prašina. Rublje na šavovima ima gustu smolu od prašine i znoja i sitnih gnjida što se onde kote.
Vazduh je zagušljiv, mali kovitlaci prašine niču kao pečurke po polju i namah nestaju. Oznojena sam i umorna. Oči su mi pune trunja, zastajem da ih obrišem, ali kad
Klesanje stene bolje napreduje nego što sam očekivao. Raste rupa, no raste i gomila sitnog kamenja i kamene prašine što ostaje posle klesanja.
Napolje ne mogu jer pada sipeća jesenja kiša pa sam primoran da sedim ovde i da po ko zna koji put pokušavam sa mešanjem prašine od pečenog kamenja, zemlje i biljnih sokova ne bih li dobio crvenu boju. Sve sam već probao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
žuri se kvirit i u grad umoran stiže; Frkću umorni konji i lake kočije lete, I po glatkome drumu vihor se prašine diže. Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći I Rim počiva mirno.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U pretsoblju mog kabineta na Univerzitetu stoji, pokriven slojem prašine, jedan veliki orman, prepun takvih popularnih astronomskih dela; ne bih želeo da tog debeljka vlastoručno kljukam
Evo je! Sigurno ste kadgod posmatrali sićušna zrnca prašine kako se kovitlaju i trepere u sunčevom zraku, propuštenom kroz pukotinu u tamnu sobu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Štric, štric, glođu makaze čoju, glođe čoja makaze, kad pogledate, rez vam sav čupav od runja, a ispod kroja štofane prašine kao da su drva testerena...
i poledica, divota; kad je letnja prašina, Gornjovarošani zinu dobro i gutaju, i pevaju pesmu: da je tačno toliko manje prašine na drumu; kad se leti krave i ovce, vraćaju kući zbogom!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nad razbojištem se razastrla magla od dima i prašine, kroz koju se video povremeni blesak naših topova. Iako potamneo kao zemlja, potpukovnik Petar se šalio da bi ohrabrio
Na drumu, posle kupanja, obrazovala se dugačka kolona. Okolo nas su kovitlali oblaci prašine, a sunce je žarilo u teme. Nigde drveta, nigde zaklona.
Dugo smo maršovali. Tek pred veče stigosmo u jedno malo selo, pokriveno debelim slojem prašine. Sa leve strane puta izdizala se blaga, široka padina i pukovi su okretali na tu stranu. Nađosmo i mi svoje mesto.
Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca. Kako se ono pojavi iza brega, zatreperi jara, a oblaci prašine iza teških automobila razastiru se na sve strane. Komandanti su izmišljali kojekakve poslove u bivaku.
I onda što brže, što žešće. A i neprijateljska artiljerija zasipa drugu poljsku, da se ona gotovo i ne vidi od dima i prašine. I levo, i desno od nas, počinje da vri. Ama na jedan mah, čim smo se ugledali.
Tutanj se razlegao, prednjaci topova i kara su odskakali, vozari su mahali bičevima, a okolo je kovitlao oblak prašine. Naleteše pored mene. Kosa mi se diže.
Baterija je za sobom ostavljala oblak prašine. Bugari nas sigurno vide odozgo, ali smo nesumnjivo van dometa njihovih topova.
Za njima je ostajao oblak prašine. Jedan naš avion je kružio nad nama i neprijateljskim položajima. Pešadija je silazila i u podnožju brega razvijala se
Sa Vrtolomske Kose gađala je prva baterija, i sa položaja kod Rosne, druga. Vazduh je usparen, pun prašine i neke treptave jare, te je osmatrane šrapnela, naročito na većim daljinama, otežano.
Suva zemlja brzo nas je izdala. Od ubrzane puščane paljbe podiže se oblak prašine i otkri celu liniju našega rova. Neprijateljski artiljerci su osmatrali i počeše da nas tuku nekim teškim oruđem.
Eksplozije teških zrna grme, dižući čitave oblake dima i prašine i crni zastor potpuno nam zakloni vidik. Neki vojnici pogođeni parčadima granata, osuljavaju se niz grudobran i padaju
Reče mi da nema. Sustižemo i sretamo dugačke kolone kola. Oblaci prašine vihore oko nas. Povremeno čujem jauk onih iz kola. Skrenuo sam pažnju šoferu da lakše i pažljivije vozi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta se sve nije pokušavalo da se on očisti, bez uspeha: ostaci krompirovih ljuski, papira, prašine i čađi ulazili su ljudima u oči i u uši, zatrpavali ulice.
— Od čega da te očistim? — trže se dečak. — Od starosti, od prašine! — reče glas, a pred dečakovim očima stvori se maleni jahač na zlatnom orlu.
Ali ono što ga je najviše zabavljalo — bile su male stvari: treperenje zrna prašine u snopu sunčanih zraka, let oblaka, šara na podu i šara na laticama cveta.
— lagana Mickova ruka tače dečakov obraz — ali ja sam tu. U tebi. U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci. Pažljivo gledaj, ne mogu ti pobeći, jer me čekaš, jer misliš o meni.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lunja onda zgrabi s katedre razrednicu, ukoričenu tešku svesku, i tresnu je o zemlju. Poletje oblak prašine na sve strane kao da je bomba pala. — Eto, sad ću dobiti batine!
Poletje oblak prašine na sve strane kao da je bomba pala. — Eto, sad ću dobiti batine! Učitelj kihnu od silne prašine i uhvati se za katedru od zagrcnutog smijeha. — Ha-ha-haaa! E, đavo te odnio, ovo ti vrijedi Carigrada!
Iznad zaravni na kojoj je bila škola dizao se ogroman mrk oblak prašine. — Tukao je našu školu! — promuca on suvih usta.