Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— pa nasloni usne na uvelu popovu ruku. Žene pokriše oči, ljudi čeprkaju palicom po prašini i gledaju na drugu stranu, u plot. Nasta tišina. Pop metnu obje ruke na Marinu glavu i uze šaputati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
su se poređala kraj kola i stajala u redu kao kakvi mali krivci i krupne im suze kapale po odelu i rukama i dole po prašini. — Je l’ te da ćete doći? — Doći ćemo — uverava putnik rasplakanu decu. — Dabome da ćemo doći.
Putnik se još jednom okrete. Bio je već daleko, ali još mogaše čuti i videti kako se onaj stariji »Bečlija« valja po prašini i dere: »’oću kod pope!«, i videti lepo milu svoju poznanicu.
«, i videti lepo milu svoju poznanicu. Stigla beše maloga begunca koji se deraše i valjaše po prašini i bacakaše nogama, pa se ne dâ materi da ga digne, a ona se savila od silna smeha nad detetom, pa mu se smeje, a posle
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali tad ne ide kao drugi, ne zavlači se međ plotovima i ambarima da tamo spava, hrče, valja se onako pijan po prašini, već pevajući iz sveg glasa, kršeći se kao neki „ergen“, prolazi pored kuća najbogatijih i najlepših devojka i ide u
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
se, u sred gromovske eksplozije, onaj visoki toranj posrnu pa se sa svim klatnima, zvonima, kubetom i krstom sruči u prašini na suprotnu stranu onamo gde se nalazila kapela. Hristić onda pojuri tamo.
i zajedno s tornjem, po sred koga je udarila razorna granata, jednog od naj težih kalibara, stropoštao se sav u prašini sa onim zvonima i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz
Afrika
za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni. Treba im dati poklona, i moj boj izdišući prazni kesu novčića i đinđuva što nosi za nama.
Trude se uzalud da odagnaju san. Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste gorke i odratne kole.
Tiganj udara pravo u zid. Kad iziđem iz manastira, svi prosjaci u prašini, svi dronjavi Marokanci koje sretam, izgledaju mi onako isto ludaci kao što su ovi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je, kroz pukotine dasaka, posmatrao jednu kvočku sa pilićima, koja je trčkala, ispod čardaka, u prašini. On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki.
Kao i njegov Trifun, pri odseleniju iz Mahale, koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud prolazi, a koja se
koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud prolazi, a koja se slegne, kad prođe.
Sve su to bile samo neke bube oko njega, neki mravi nasred njegovog puta, neki vrapci u prašini, koji ostaju iza njega. Žene su stvorenja božija, koja misle samo na sebe i svog švalera, a nemaju suza nad nesrećom
Eto, sa tim rečima jedne žene, koju je bio, nehotice, sreo, na, svom putu u Rosiju, Isakovič ostade, u Švehatu, u prašini.
su dugo stajali, tako, na ulici, zagledani u mali karavan, koji odlazi, sve dok nije nestao u šumarku, duž druma, u prašini, prema vinogradima i brdima u daljini. Petar i njegova žena vratili su se, zatim, u kuću, ćutke, sami.
U prašini, u znoju, u strašnom, letnjem, zaparnom, danu, Trifun je koračao, uz udar bubnjeva, kao na paradu. Bio je negde izgubio k
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
što je proticala, da je gospoži Dafini došlo da viče, samo da bi prekinula svojim glasom tišinu, koja je, u mirisu i prašini ustajale pšenice i raži, bila zagušljiva.
leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve svetlosti u prašini što je lebdela nad dalekim opkopima.
Na putu u gornji deo grada, gde behu utvrđenja, videla se, u prašini, pešadija i artiljerija, pomešana, kako odmiče. Vuičevi pukovi, podišli sa Zapada, tukli su je, pri odstupanju, klečeći
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Vraćali su se tramvajem koji se sporo probijao kroz igrače, oznojeni i uzbuđeni od pobede i ljubavi. Neko je ležao u prašini jecajući »Veza, veza - drži vezu ...
Da li je to bio Sinan? BLAGOSLOVENO VREME DOSADE Vrela ulica. Mrtve, sparušene muve leže u avgustovskoj prašini izbledelih izloga, Bel Ami i Pufko ubijaju vreme.
Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika. – Šta ću sad bez kola?
Baš ste slatke, male šašavice, baš vam zavidim!« »Za vašim točkićima ostaje kaligrafija tragova u prašini — izvodite krivine i zavitlavate se iznad istorije. Šta je za vas istorija?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tišina u šumi, kad bezglasno treperi lišće, sjena se nemirno miče u prašini kao da hoće da se otkine i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se zbiva u vlažne i nemirne martovske noći dok
Radičević, Branko - PESME
desna rebra; Pola mesa na konju se ljulja, Vrela krvca iz srdašca kulja, Pola leži dole na rudini, Pa se valja eto po prašini, I još glava i desnica ruka, — Ode aga baš i bez jauka! Oj Mileta, Bog te podržao, Ta ni Marko bolje ne sekao!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zauvijek se rastadoše kamarati. Naniza se i prođe čitav osuk svakojakih godina, proguraše u tutnju i prašini kao dželep govedije utisnut u tijesnu cestu pored Une, koju marveni trgovci gone u nepovrat, na klanicu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
prema moćnoj carevini potamneo, jer su ljudi videli kako carski vojnici povijaju kičmu, a onaj čelik leži nemoćno u prašini. — Znaš... nema tu šta... — govorio mi je samouvereno podnarednik Trailo. — Ovaj...
Odmah dođe komandir. Tu se stvori i komandant diviziona. Nesrećna životinja, onako upletena, ležala je nemoćno u prašini. Komandant je kolutao očima. — Naravno, kapetane, trebalo je voditi računa... obilaziti, obilaziti što češće.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno majci zemlji: prah prašini! Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...” JELISAVETA: Šta mu to znači? VASILIJE: „...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!... Dakle: pao!... ja pao!«... Profesor pogleda Čiču. — Dosta! — reče starac i prozva drugoga.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Nastade pauza. Sakupljeni se samo zgledaše. Neko čisti šešir, neko šara prstom po prašini koja je popala po skamijama, neko razmazuje štapom pljuvačku. Niko ne odgovara. Sreta nastavlja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po snegu i po kiši, po blatu i prašini, mi, đaci-seljačići vukli smo se džombastom lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i povrće po baštama duž puta, da
Pandurović, Sima - PESME
I kada zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja ću, k’o često, po poznatom putu, Dok na trg
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I onda se, veli, pobratimiše.“ Bakonja nazva „dobro jutro“, a pop mu prihvati pozdrav, te zavrgoše govor o vrućini, o prašini, o tome kako je bolje uraniti itd.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim je, klecajući, gazio po grudima senke, dok se glava vukla po beloj prašini tamo gde će konopac srčiku da joj prekine. Đorđe je rečima „nevin sam“ dodavao i „šta sam ja državi zgrešio?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali, ako su sitnija istorijska prisećanja odgurkivana u nepamćenje, neistorijska su, valjda sačuvana u onoj svetlosnoj prašini što je, kao nit, jednako izmicala Pozorišnom ulicom, povremeno iskrsavala.
Počeo je da se skriva i da u mulju, u prašini, u pesku ispisuje te znakove koji su, u isti mah, bili i zvuk i ime: az, buki, vjedi.
Popa, Vasko - KORA
mu se zatvorila u krug Jer drum kraja nema A celu zemlju treba Za sobom vući MAGARAC Ponekad njače Okupa se u prašini Ponekad Onda ga primetiš Inače Vidiš mu samo uši Na glavi planete A njega nema SVINjA Tek kada je čula Besni nož u
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ležahu na zemlji ispreturani krastavci, artičoke, narandže, trešnje i jagode, jaretina i govedina, a ribe se praćakahu u prašini. Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli.
na kolena i zamucnu svojim slabunjavim glasom: „Ja sam, uzvišena boginjo, jedan nejaki crvić koji se pred tobom u prašini grči“. Osećao je svu svoju ništavnost i slabost. „Kako si se ovamo usudio, poluvarvarine?“, reče on samom sebi.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tada ugledah kako mi krv curi niz košulju, moju novu novcatu košulju, dok mi je lice bilo svo u krvi, pesku i prašini. Ja dograbih onaj bič i kako se moj saputnik još trzao ispod federa baš kao u epilepsiji ja ga šibah sve dok se bič
Ja podigoh stvari poispadale iz kufera i rasturene po prašini, pa, pošto bacih novac kočijašu koji osta da podiže kola psujući nas obojicu, olučih pešice u svome pravcu.
Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se. Iz kose mu curi krv, crno praznično odelo sve u prašini, opancima izgaženo. — Šta je ovo? — pita policija — ko ubi čoveka? — Narod, gospodine! — Kako narod?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i slikovnice djeteta umrlog u spazmusima meningitisa u nekom memljivom zavodu decenijama čame zakovane u sandučićima, u prašini i paučini potkrovlja; predati ih dobroj svespasavajućoj vatri koja pošteđuje od uniženja, izgledalo bi blasfemija.
Mjesto dosadnih podšišanih plotova, sad su pored nas promicale živice od kupine i gloga. Po debeloj prašini oputine vožnja je bila meka, s onim prisjenom nerealnoga, kao vožnja na gumenim točkovima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ali vreme proticaše brzo... Odjednom, kad sunce izgreja, iza Đuričinih leđa začu se neko tapkanje po prašini. On se trže, i umalo ne skoči od straha, kad vide čoveka nasred puta.
Miljković, Branko - PESME
Primi i cvet koga preziru ljiljani Zapamćene mudrosti u susret mom prahu. Istinske su reči tužne; pravi dani Prazni. U prašini trag nađi uzdahu!
Krakov, Stanislav - KRILA
— Teško je, ali ste čelik, pa ćete izdržati... Prljavi vojnici su ćutali, i čeprkali po prašini. Pravili su zaklone na padini. Pokorni kapetan Buda podigao je glavu i rekao: — Mi svi želimo da pođemo napred...
Njihove su stope ostajale devički čitave po prašini. Niko nije ulazio u njih. Za trenut bi se pod njima kroz kakav prolom rasuo ceo Solun, i oni su gledali kako gmižu
Petrović, Rastko - AFRIKA
za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno vidi trag pantera koji su prošli.
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni. Treba im dati poklona, i moj boj izdišući prazni kesu novčića i đinđuva što nosi za nama.
Trude se uzalud da odagnaju san. Malo dalje trgovac, na ulici sedeći u prašini, prodaje nekoliko svetih narkotičnih plodova uvek iste gorke i odratne kole.
Tiganj udara pravo u zid. Kad iziđem iz manastira, svi prosjaci u prašini, svi dronjavi Marokanci koje sretam, izgledaju mi onako isto ludaci kao što su ovi.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
razbiti glavu — našto je stradalnik odgovarao kuražeći se: ništa, ništa, ja sam samo malo, znate, tražeći uz to po prašini ordene na jednoj a kapu na drugoj strani. U tom pristignem i ja: — Što je g. doktore? — upitam ga, a smeh da me uguši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
To su isto učinili Sergije, Fjodor i Sima, i tako su tabanali bosim nogama po prašini. Brana pravi venac od maslačka da preda pobedniku. „Fikus“ drži govor Peri „Đevreku“ i Simi „Jarebici“.
Kad se malo razredi, svi smo pogledali na nešto crno što se migoljilo u onoj prašini. Zagledasmo se bolje... Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Da nije pao? Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja njinog
Bojić, Milutin - PESME
ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja, Ja, što kô kraj sfinksa u prašini gmižem, Ja, suludi Juda palog pokolenja; Apostolskim zvukom simfonije jedne Pevao bih himnu što umrle budi, Ali...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prosipa se svetlost po uvelom lišću retkih bukovih čečarica, po sivoj kamenoj prašini na puteljku. Golica me smrad lešine i oštri mirisi sparušene divizme što se upinje da opstane u bezvodnom tlu krša.
U Nikanora, beli anđeo stajaše nepokretno u zlatnoj prašini u otvoru vrata i dugo mu govoraše. Prema onome što nam je Nikanor o tome rekao, anđeo je znao sve o nama: i da sam ja
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tri puta se premetao Pan Ljubecki u visini, A četvrti dole pao I našô se u prašini. Zasmeja se mlada dama, Pa okrete konja vrana, Udari ga mamuzama I preskoči mladog pana.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Naše sunce je takvo zrnce u prašini vasione. Prašina od deset hiljada miliona sunaca! Ogromnih, i većih sunaca nego što je naše, čijoj smo se veličini
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — Pa kad prsnusmo, Nano, nestadosmo! Duško propade u sunčanoj prašini kao u ambizu; ja srast'o s Labudom, i vrištim s Labudom, i vetar nas nosi, i zemlju ne osećamo, i nigde kraja polju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Klonuo sam iza šoferovih leđa. Bila je nesnosna toplota. Sva je stanica bila u dimu i prašini... Spustili su me na zemlju. Posle su me stavili na neka nosila.