Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti! Žena ti mesila prašinu, kišino testo! Bežali od tebe tvoja kosa, tvoje meso! Zalud bradu iznad potopa dizao!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita. Mehandžija pritrča uslužno te smahnu rukavom prašinu s jednog stola ukraju, naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama
Dučić, Jovan - PESME
Hteo je da vidi samo kako jedan prorok pada u prašinu pod nogu drugoga koja je kao noga u patke, i da se smeje obojici.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save.
Stresao sam prašinu s mojih čašica, flašica, mikroskopa, lampica. Svojim žabama menjam uredno svaki dan vodu, i pitome zečeve hrani momak
A moja sestra — eh, pobratime! Ti me pitaš: ama trgni se, bolan, stresi tu prašinu, digni još jednom ponosno glavu! — Pokušavao sam.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Neka svečana tišina još s jutra kazuje da je praznik. Ispred svake kuće počišćeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu. Svo selo čisto kao umiveno lice.
nekako su ograničeni, ne smeju da se rvu, da se pentraju na drvo i jedu dud, ne smeju da se jure i šoraju nogama prašinu, koja je neupotrebljena sa šake mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je
Siroma’ Bečlija, zaželio se prašine! Badava, vidi se odmah što ti je bačka krv! Vole prašinu! — reče smešeći se, i poljubi Radu. — I mama sme u kola, je l’ te?... Jel’ te, popo?.. ’Ajde, mama, i ti u kola!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
dalje ove čeljusti što zjape uperene na onu stranu i da gađam tamo, da gađam, da gađam dok se sve ono brdo ne pretvori u prašinu. Zašto? Zato što ima neki princip da se ostvari i ja sam tu da na tome principu radim i da za taj princip umrem.
Afrika
Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.
Pred manastirom prosjaci uvaljani u prašinu, zatim starice tetovirane žuto i plavo. Sve, žutih likova kao limuni, smešne, nakićene, odevene u stotinu providnih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Konji pobesneše, a sluga Raškovičev ispade iz kola. Svet je bio istrčao, posle, u prašinu, na ulicu, gde je Stritceski stajao i širio ruke, kao raspeće, a vikao na sluge, da pred kola iskaču, ali sve je bilo
Kola su tada već bila zašla u neko selo i dizala su prašinu, u koju se mešao, sa svih strana, miris lipa – koje su te godine bile procvale rano.
Čestnjejši Isakovič se, zato, u tim kolima, na drumu, kroz prašinu, između šumaraka, bara, i slatina, dolazeći iz Švehata, a prelazeći hungarsku granicu, još jednom zavetovao da će
Pavle je dugo gledao za kolima, koja su bila digla prašinu. Sad je osećao da je kraj svemu, i da ima da ide, što pre, sam, a da neće otići sa velikom gomilom, onako, kako je
Drum koji je za Mirgorod vodio i nije bio pravi drum, nego neki širok put u prašinu, kroz travuljinu i baruštinu. Iako su znali da će i Trifun, kroz koji dan, pa i Pavle, uskoro, biti u Mirgorodu,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
lično pušku za puškom, čoveka za čovekom, pištolj za pištoljem, zavlačeći mali prst u grliće, tražeći da napipa prašinu, odbijajući od sebe cevi puščane, uperene mu u grudi. Nadgledao je svaki upis u knjige, i kose, noge, noževe.
U razvučenim, iskrivljenim, dvojnim redovima, dizao je prašinu kao stoka, obilazeći sela i baruštine, gazeći od jutra do mraka pesak, livade i blato.
Zatim, presvlačeći se, pogleda iza kolibe puteve, zakrčene kolima Francuza, prašinu i polja nad kojima su nisko treperile ševe i, obišavši pogledom predstraže, opkope i bedeme, vide na dnu vidika red
Bila je i tad još željna ljubavi. Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode, kao ni popa na dnu izbe, koji je,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Istina, čim biste otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane.
Oni slabiji odustajali su posle izvesnog vremena, sedali bi na neki kamen ili ciglu ili jednostavno u prašinu, pokušavali su da povrate dah sa šugom na ramenu, dok su drugi stajali i skakali oko njih vičući: »Šuga! Šuga! Šuga!
Zatim skide zaštitne naočari i strese snežnu prašinu sa kose kao mlad pas. —Kakav vazduh! — uzdahnu Pop paleći cigaretu. —Može da se pije... —reče Čile.
Matavulj, Simo - USKOK
bog zlo zaboravio. A, da oprosti sveti vladika, besposlen pop i popadiju bište!“ Na to se zaori smijeh. Milun obrisa prašinu. Janko ga otpusti, pa uzev njeke opatove rukopise, sjede.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Podsmehujući se otrcanom izrazu, pesnik, uz put, skida s njega prašinu; izražajna snaga ponovo se, bar za časak, razgoreva. Model koji se parodira — određen i jasan — retko se prepoznaje.
Milićević, Vuk - Bespuće
Topao vjetar digne pokatkad debelu prašinu, zavitla je u vazduh i s njom naglo projuri, u nekoliko mahova, ulicu; tresne vratima kavane, zadrma prozore; negdje u
kad su konji išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno ponovo sijedao, prolazeći varošice, pune dućana, dječurlije i pandura.
osjećali se životi u njoj, život je jače kroz nju strujao, stvari dobivale novi izgled, stresajući sa sebe mrak i prašinu: osjećalo se da život dolazi polako i nečujno, kao na prstima.
Radičević, Branko - PESME
Oh i druga postvarao čuda, Kâ što vidiš, gledneš li ma kuda. Tako eto u prašinu pljunu, Zgradi blato, pa u njega dunu, Blato živnu, eto ti čoveka, A Bog njega ovako dočeka: „Ču li, čoče, ču li,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Svejedno. Kao — udariće kometa na Kurban-bajram, raspolutiće Zemljinu loptu, ode planeta u prašinu! Pa kad je prošo Kurban-bajram, a Zemlja osvanula zdrava i čitava, ni komete, ni propasti, taj zvezdočatac da se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
pojasi se otkače i vuku za njim te dižu prašinu... Samo šajkača i kosa ostaje onako kako ih namesti. A i drugi su ga nakarađivali.
Počeše i mušice naletati na lice, krv i prašinu, on se nije branio, već je samo za kolima trčao, gledao, a iz grla mu se otimao promukao, tup glas nalik na krkljanje.
Brisaše ona onu krv, prašinu i znoj a sve mu se bliže i bliže primicaše. — Kaži, kaži zašto si takav? — pita ga ona. A on samo drhti, unosi se u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i tek počne da snuje svoju mrežu kad evo ti sluškinje s metlom i perajicom pa stane čistiti paučinu i otirati prašinu, i začas mu sav posao pokvari.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
One divne, zaboravljene šlagere ... Na primer, „Zvezdanu prašinu“ i te fazone! To zvuči tako nekako pospano, ako razumete šta hoću da kažem. Koliko mi je godina?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Otuda... bila malo... izišla sam malo iz sobe kao da se prošetam, pa svratila u trpezariju da obrišem prašinu. SARKA: Ju, prija-Gino, što da brišeš, valjda ima u ovoj kući ko da briše prašinu?
SARKA: Ju, prija-Gino, što da brišeš, valjda ima u ovoj kući ko da briše prašinu? GINA: Pa ima, nije da nema, i ubrisano je, nije da nije ubrisano, ali ja tako navikla.
SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim? Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama.
SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim? Nego, ne znam gde sam ostavila papuče. AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Istina, ljudi su se na to navikli. Izvršena je podela rada i posao se brzo svršavao. Predveče pade kiša, pokupi prašinu, ali se oranica raskvasila. Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru.
— razležu se povici naših pešaka iz daljine, i baterije zamukoše. Ne čuje se više ni puščana paljba. Vetar rastera prašinu i sunce granu. Ljudi se uspravili. Hteli bi da kroz onaj kukuruz vide delo svojih ruku.
A pogled nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno kamenje kao crvena traka, koju ljudi kidaju svojim nogama.
— Nazad! — viknu neko i dohvati me za kosu. Ali i taj trenutni pogled bio je dovoljan da vidim prorez i prašinu od zemlje, koja se digla prilikom paljenja topa. — Tanasije, brže, dozovi bateriju i kaži da onaj top dejstvuje...
Kao da stotinu gromova tresnu nad glavama našim, a zemlja se uzburlja oko nas. Utonusmo u dim i prašinu. Neko jauče. A vojnici usplahireni, pa ih mesto ne drži. — Lezi, lezi! — Mitraljez u zaklon!
Jedan ostade da ga opipa, a mi na ivici zaklona ustuknusmo pred mučnim i strašnim prizorom. Kroz dim i prašinu video se nečiji leš bez glave, sa raširenim rukama...
Ispred topa suknu plamen i crn dim... zemlja leti na sve strane, naš top opali i granata suknu kroz dim i prašinu... Neko jauče kod trećeg topa... Nišandžija okide... još jednom, i ljudi se sjuriše u zaklon.
Rekoh mu da sem babe nisam nikoga drugoga video. – Nisam toliko mlad da i babama činim usluge — pa otrese prašinu i pođe. Na izlazu sretosmo baku, koja držaše jednu veliku flašu punu vina.
Sada je nemogućno prići... Još se oni nisu ni sklonili, a baterija utonu u dim i prašinu. Mi nesvesno okretosmo konje pred ovom navalom čelika.
Gruja mi je jurio u susret. Šta je sa vama? — On skoči sa konja, i poče da briše prašinu sa moga odela. Reče mi da jedne epolete nemam. Htede da se vrati, ali ga zadržah, i pođosmo peške niz kosu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Marš s puta... dreknu ona, pa gurnu pijana Bogosava iz sve snage. On se povede, povede i sroza se u prašinu, a ona protrča kroz vratnice i odmah zakači ključaonicu.
Da uzme sad da on počisti, ne sme — dići će prašinu, opaziće ga. »Najbolje nek stoji ovako, pomisli on. Oni znaju da ja nemam žene ni druge posluge.
Krave naiđoše pod krušku, gde je opalo malo lišća i ostala koja zelena kruška... Opružiše vratove, dunuše snažno u prašinu i pokupiše lišće i kruške...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da nas zagrle koji nas more, i njina zemlja sva izgore, i kleknu pred nas u prašinu. da nam svi ruke ljube, i kliču i krune meću, i opet zatrube trube, cveće i čast i sreću.
kad umru, sve vojnike seciraju, često, dok za sandukom koračam, vidim kako iz sanduka polako krv i voda kaplju u prašinu. U literaturi se pre, na ovakvom mestu, podsećao čitalac na onog koga su raspeli, na Golgoti.
Farbaju na nama, u sivo, sve što bi moglo da blesne na suncu. Pretvaramo se u sivu, plavu gomilu, kao u prašinu. Zatim se bliži dan polaska na bojište i bataljon priređuje banket, u kafani, kod mosta na Dunavu, na koji pozivaju i
Na Lovćen gorki da iznesemo presto, zasadimo ti vrte pune ruža? I poklonimo se u prašinu često, na rukoljub šaka da ti se pruža?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« Ali glavna njegova osobina sastojala se u čudnovatoj ljubavi: voleo je — prašinu i đubre... Nije se ni čuditi: bio je neženjen momak.... Ima dve vrste zastarelih momaka.
Drugi su mnogo konzervativniji. Njih su životne prilike nemilosrdno bacile u prašinu. U njoj su oni dobili pojam o svetu, o životu, o svemu.
slojeve praha razgovarali su se oni sa omiljenim naučnicima i pesnicima, te su tako njihovi pojmovi o svemu vezani za — prašinu. Ona im je tako omilela, kao onima gore čistota. U ovaj drugi red »mladića« spadao je i on.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
sjediš na prestol nebesni te mogućim zažižeš pogledom sva svijetla kola u prostoru; ti, koji si razvijâ prašinu ispod tvoga trona svijetloga i nazvâ je tvojim mirovima, te si prašak svaki oživio, nasijâ ga umnijem sjemenom; ti,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A i vreme je bilo da se one, majka i Magda, vrate, jer su već zidovi oko kuće i kapije mirisali na naslaganu prašinu od današnjice.
na kopče, s visokim potpeticama, koje su joj dobro činile, jer joj zbog njih šalvare nisu dodirivale zemlju i dizale prašinu, pope se gore, materi. | Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku.
Pandurović, Sima - PESME
II — Vratimo se. — Zora!... ČESTI TRENUCI Bledo jutro. Neprospavane noći. Svež, oštar vazduh prašinu digne lako Po pustim ulicama. U vedroj samoći Mlaz zlatne zore čeka drvo svako I živi ljudi.
da li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u prašinu pao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle što visjahu ukraj oružnice, otra prašinu š njih, pa zagudi i zapjeva, počimljući pjesmu, kao što je običaj, sa ova dva stiha: „Sve u slavu Boga velikoga A za
Po nebu se pogânjahu oblaci a po zemlji vjetrovi. Oblaci puštahu gromove i daždeve, a vjetrovi dizahu prašinu i proljetnje magle.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Jesam, duovniče. — Jesi li istresâ tapiće i prašinu otra? — Jesam, duovniče. — Da nisi dovatâ karte na tavulinu ili orlođe? — Bože sačuvaj, duovniče! — Taa-ko.
Naćvareve pjesmice), a Bakonji bijaše najoštrije zabranjeno da ih ne dotiče, no ih je vra slagao, čisteći guščijim perom prašinu ispod njih. Zatijem bi se vra izvalio u naslonjaču, pa stavio preda se dva špažna zlatna časovnika.
Kad bi naišao na kakvo selo, onda bi se ukočio i pritegao vođice, dižući prašinu i divljenje, a kad ugleda Zvrljevo, onda obode pomamnoga „bilca“, pa proleti preko prljušâ, na kojima čeljad okopavaše
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zid je hladno zaudarao na kreč a usek između kreveta i zida na staru prašinu, nakiselo, kao onda kad je prvi put, najgadnije je bilo to, dobro pamti...
— viknu, jer ne može više da podnosi svoju nemoć što se nije svršilo. On će se od sebe samog rasprsnuti u prašinu mraka i neće dočekati jutro. A vetar, mrklina i Bog kazuju da se mora sačekati jutro, a da on neće dočekati ni zoru.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
podzemni prolaz ispred „Albanije“, oborene glave, terzija je čekao da im se pridruži, nedozvoljene slutnje klizile su u prašinu i tada je, pravo iz sunčanih nebesa, uz fijuk, tresnula bomba, nikako velika i sasvim okrugla, đule, i rasprštala se
cvećaru, između filodendrona i asparagusa, padne preko klupa na kojima samuju penzioneri a vole se ljubavnici, opustoši prašinu na stazama pa sklizne na krila smračenih golubova. I, za tren, dok je senka tu, sve se sledi a svetlosti zgasnu.
vodila od tvrđave ka Stambol-kapiji, pošao ka Kapetan-Mišinom zdanju i Studentskom trgu i slutio, nad pločnicima, onu prašinu što su je dizali ati mahnitih Tatara, koji su nosili poruke za Carigrad i iz Carigrada.
Uzun je zavideo kamilama koje su dizale prašinu i gledale, nepronicljivim očima, u nebo koje je te zime svojim znamenjem izazivalo strah, naročito posle pomračenja
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
rađa, ako biće vri u luče sjajne, ako zemlja priviđenje nije, duša ljudska jeste besamrtna, mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom obuzeta. O svevišnji tvorče nepostižni!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
To isto učini i majmun. Pet teških kapljica znoja pocuriše sa čela nomofilaksova, padoše u prašinu i ostaviše onde svoj trag.
Dan beše vruć, ali je plaha noćna kiša osvežila vazduh i sprala prašinu sa dugačkog pravog druma koji je spajao Atenu sa njenim pristaništem, a sa obe strane opasan novo podignutim gradskim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
za kojom su poređane cigarete što vire i s jednom u zubima, krivulja tako za pukom, purnja kljakavim nogama i podiže prašinu više nego i sama pukovska saka sa ćoravim u oba oka Cezarom, isluženim artiljerijskim rudnim.
Posle komandant, u galopu, praćen ađutantom i ordonansima, odlazi kroz prašinu na čelo puka. A čim nastupi zamor na maršu, onda zapišti komandant bataljona: — Resimić, daj takt!
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
načelima (to je svejedno — detalj koji za suštinu stvari nema baš nikakve važnosti) ubrzo opet pridigla: otresla prašinu s lakata i koljena, i partija se nastavlja. I partija se vječito nastavlja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Mehandžija izvuče novčanik, metnu ga na dlan i pruži preda se, ali mu ruka toliko drhtaše, da novčanik pade u prašinu, a on zamuca: — Tako mi dece!... Živa mi deca!... Braćo moja!... — Diži to! — viknu Pantovac.
se provlači pored sniskih krovinjara, zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra, koji skida s krovova snežnu prašinu i zasiplje njome drugu stranu ulice.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
]. 384 I još jedan kraći navod: „Nije ni primetila da napolju zalazi Sunce, ni vrućinu oko kuće, ni prašinu, nije više znala ni gde su napolju brda, vrbaci, ostrva i nije više čula šum vode [... ]”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za kratko vreme je postao od Ivana Sefer, pa Sefer buljugbaša i došao u Kolašin da pod tajnim rukovođenjem vešto baca prašinu u oči turskim vlastima i očisti kraj od nasilnika i lupeža. Zato je on na današnjem saboru tako sumoran.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti si sa prošlosti Skidao prašinu, Dobližavô oku Maglovnu daljinu. Tome si se odô Srcem, dušom, s trudom, Ma da se to naplaćuje Sirotinjom hudom.
Miljković, Branko - PESME
tog cveta što mami iz mene sunce i prazninu pretvara u slavuja, kad različit od sveta predeo me tače i pretvori u prašinu. Al zaboravom svet sam sačuvao i čuvam za sva vremena od vremena i praha.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ali čete pozadi, one koje su primale svu prašinu i zaparu promarširalih redova pred sobom, kvarile su pravilnost kolone, i nejednakim pokretima vukli otežale noge.
Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom. Čitavo isparenje znoja i umora diže se iznad ovih kratko ošišanih glava usijanih čelikom i suncem.
Ruke su bile trome i nisu otresale prašinu sa čakšira i leđa. Masna kecelja i kosa zalepršale se i kraj stroja. — Gospodine oficiru, gospodine oficiru...
— Četiri drahme, gospodine oficiru, — cvilio je mali Grk, i vukao bose noge kroz prašinu pokraj umornih vojničkih redova. A po ulici se još valjale kore, krpe i staklad razbijenih boca.
Kalinu, ćerku domaćina poginulog oficira, izvukli su onesvešćenu ali nepovređenu iz ruševina. Otresli su crvenu prašinu sa nje. Vojnici su govorili da svi bludnici ginu od kuršuma. Mija je već pio rakije.
Nad Sedesom je kružio školski avion, i pokušavao nesmele viraže. Auto je jurio i ostavljao svima prašinu kao pozdrav. Duško je gledao pusta izgorela polja kraj Lutre, gde su nekada bili njihovi logori.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Radilo se u polju, i ja sam rekao da se od mene ne očekuju velike pomoći, jer sam hteo samo da gledam, a prašinu od žita ne trpim. Mala je radila i, prolazeći pored mene, stalno me gledala.
Pred manastirom prosjaci uvaljani u prašinu, zatim starice tetovirane žuto i plavo. Sve, žutih likova kao limuni, smešne, nakićene, odevene u stotinu providnih
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ti!... Stanoje! O, šećer-usta moje ljubavi! Kao rudnika hrpe bogate Što vetru nude skupu prašinu Sa kojom bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen pehar muške
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Konj odjuri, a g. doktor se diže sav uvaljan u prašinu i pođe ramajući i pridržavajući se rukom za ubijeno bedro. Dok uslužni ruski oficiri potrčaše jedni za konjem, drugi se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zagledasmo se bolje... Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže. „Fikus“ ga lupi po ramenu. — Alal ti vera!... Ti „ižlažiš“... kao grogromovnik Ilija iz...
oblaka. Pera poče da se ljuti što je „Fikus“ dao znak kada je on podigao nogu. Njegovo lice je uvaljano u prašinu što se izmešala sa znojem, i kao da je poprskan blatom. Pera zapliće jezikom, i neprestano pljuje blatnjavu prašinu.
Pera zapliće jezikom, i neprestano pljuje blatnjavu prašinu. Upinje se da objasni kako on nije pao zato što je rđav jahač, već je ostao na ledini prosto po inerciji mira. — A-ha!
Onda zaćutimo... Bezizrazno zurimo u Moglensku ravnicu, utonulu u treptavu jaru i gustu prašinu. Jednoga dana prenuli smo se svi, i nakrenuli glave da bismo bolje čuli.
Za njihove tvorce jedinke su završni članovi beskrajnoga niza i smatraju ih kao nepotrebno trunje i prašinu. — A šta mu ga znaš — upade Živadin — možda je život jednih uslovljen smrću drugih... — Naravno.
Ulice su bile pokrivene lakim slojem suvoga snega, i automobili su u prolazu dizali sneg kao kakvu prašinu. Sve me je podsećalo na zimske dane u našoj zemlji i bio sam lak, kao preporođen.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja njinog čisti prašinu? PERJANIK: On se još bori. JELISAVETA: Dakle, još živi!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
i jednog kobnog dana — dobro se on sjeća — nenadno se digoše vrući planinski vjetrovi, pognaše i zavitlaše mlaku prašinu u kovitlac, rasipljući je po torovima, stajama i njivama njegovim.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
šake i znam sve njihove blesave šaptaje, ne, nemoj, joj, to, to, tako, srećo moja, tako, ali šta posle, ništa, otrese prašinu sa dupeta, pogleda te mazno, ovo ti baš nije trebalo, i do viđenja, zdravo, žurim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
odviše pio, A noćas, za pakost opet, i san je čudnovat snio: Kô odozdo, od mirnih polja vihor se nenadan diže, Strašno prašinu uzvi i onda u selo stiže, I ova bujica plaha, u mutnom vrtlogu svome, Ponese kmeticu prvo, i posle pronese s
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
O tome nas uveravaju i naše oči. Duboko pod našim nogama leži Vavilon, zavijen u prašinu i, maglu od isparenja Eufrata, koji se jasno ocrtava, išaran otsjajem vatrica zapaljenih na njegovim obalama i njegovim
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Barata duboko po džepu i vadi prašinu duvansku). Oh, opet mi nestao, opet mi neko popušio. Ta, juče napunih džep. ARSENIJE Ama, ti, dedo, ti dok jedan
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ako zapne pre zida, lom je u kući. Odelo četkaju sve po dve žene: jedna prelazi četkom, druga prstima vadi perca i prašinu. Marko tek skine odnekud beo čaršav, i zgazi ga, da vidi da li su žene dobro očistile i đonove obuće.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Živi među samim parfemima! — Dabome da je divno! — nastavi bakalin osetivši se potpomognut. — Prodaje: prašinu, suvo lišće, paučinu i sve tako nešto. Niko mu ne razume espap, može ti dati šta hoće.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Krećemo se padinom neke kose i oštar vetar kao da para naše lice, naterujući nam snežnu prašinu u oči... Skretosmo potom u šumu I okretosmo leđa vetru, koji je hučao kroz iglice borova.
Front se zatalasa. Neprijateljska pešadija skoči iz rovova. Breg, na kojem je Banica, utonuo je potpuno u dim i prašinu od naših granata. Mitraljeska i puščana vatra trešti takvom žestinom da nas jeza podilazi.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Leteo bih! — Pa, leti! — skide dečak prašinu s konjanika i zlatnog orla. — Ne zakeraj! — dečak još i ne izreče rečenicu do kraja, kad orlić zamahnu krilima, priteže
Šantić, Aleksa - PESME
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače čovek i raga Ostaju dva siva traga Seljak hoda
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Čuju se ćemaneta, pište zurle, zveckaju čampare, a goč potresa temelje staroga hana i sasipa prašinu i crvotočinu sa plafona na vesele goste... To se Mane sa drugovima veseli... Čuje se svirka nadaleko!