Obradović, Dositej - BASNE
Njegovi najbolji prijatelji, ili za preizlišnju k njemu |ljubov, i sami te pogreške ne opažaju, ili mu ih praštaju i izvinovljavaju, zašto ovo je običaj ljubovi i prijateljstva.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Najpre ode Pinterić i Čarukdžić, počem se sa čika-Gavrom i Ljubom oprostiše. Sad se opet Ljuba i čika-Gavra praštaju. Pi— taju za frajlu, no ona ne može doći. Kaže sluškinja da joj je zlo, leži. Lepo se oprostiše i odoše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad ih Isakovič opomenu da se praštaju, oni su srdito želeli da ostanu. Neko vreme, u blesku ogledala, njima se učini kao da sede na nebesima, među zvezdama,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ceo grad stao je na stranu njegove žene. Ne praštaju mu to što spava sa lepoticom, dok oni i dalje moraju da obavljaju bračne dužnosti. Zavide mu i plaše ga se.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
njima ljubov, dobrovoljno naša predstavljenija i sovete primaju; i, što je više, ako u čemu kao ljudi i pogrešimo, rado nam praštaju. Poznat ti je stih Navmahija: Oϋτίγε τoίoζ έτύχϑη, 8’ ζέργειν φιλότητα χαί ήϑεα πιζά δαήναι.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pred veče igranke a po noći sastanci. I vojnici umiruju savest: „Ne praštaju, vele, ni oni kod naših kuća. Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu,
ostaloga, i po tome što sam ja, sa svoje strane, imao utisak: da mi lica kojima sam se predstavljao uvek nešto kao praštaju, odgovarajući mi, umesto svojim imenima, rečima: „Molim, molim!“ Ja uzimam, dakle, sebe kao gotova, cela čoveka.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
kako je, Kada mi rane tvoje kazuju, A svedoče mi suze obadve Što se u tvojim tamnim očima S životom mladim tužno praštaju ...Da smo propali!...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
što kažu da ga vole kao svoje dete, one ga ne samo slobodnije gledaju nego se i zaustave i razgovaraju s njim; a kad se praštaju, ne može čovek da sačeka kraja. Po nekoliko se puta rukuju i viču: „Aj’ sa zdravje!