Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Primili su porcione novce za celu godinu. Prozori na kućama trepere u mraku. Prašte pištolji. Stigle su pohvale za juriše na prošlogodišnjim manevrima, pa su se popeli Pešti na glavu.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova Gornjih, putnik po noći voćke kad prašte. KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan?
kao zub da skrunjuje: Gušoboljo sestrice, ispljuvaljku ispljuni, te razvuci povjesmo, pa da, sejo, gledamo kako prašte svjetlice oko vrućeg šporeta, gdje djevojče bolesno buncalicu mrmolji: Smuk mi pije očice, siđi, sveče, s ikone
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A pred nama, ispred visokih kukuruza, prašte puške... Komandir otrča napred. Kroz puščani prasak kao da se čuje neka pesma... čini mi se „Oj Srbijo“.
je klonula na celom frontu, izuzev one vrzine, gde su neprijateljski vojnici našli prirodni zaklon, i gde puške sada prašte samo iz straha da ne bi neko krenuo na juriš. Ali neprijateljska artiljerija kao da je pomahnitala.
Sami smo išli drumom. Ugledasmo i bateriju. Nad njom prašte neprijateljski šrapneli, ali baterija i dale dejstvuje... Komandir prekide paljbu, kada nas ugleda.
I tada se setih probušenoga kazana. Vetar je šištao oko mojih ušiju, meni se činilo kao da prašte puške, ali ja sam još živ, živ jer trčim, još malo... i utrčah u onu vrzinu.
A kuršumi neprekidno zvižde nad glavom, bombe prašte okolo njegove zemunice, a granate ga tuku kao i ostale pešake. Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?...
— Gotovo... gotovo... — viču nišandžije jedan za drugim. Prasak neprijateljskih šrapnela potresa vazduh, a kuglice prašte okolo topova i lupaju po štitovima. Opali i naš top... drugi...
I dok su zveckali groševi i dinari, gore na položajima prašte puške, a povremeno pisne i poneki kuršum iznad naših glava.
Jurili smo galopom za njima, negde smo ih i prestigli i onda vidimo, kako smo ušli u klin a sa svih strana prašte puške, gore sela, gruvaju topovi.
Pandurović, Sima - PESME
Ti ne moraš, kao mati, U toj tami Bditi, znati Da smo sami, da smo sami. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte. Ove noći, kobne, lepe, Mnoge duše Ćutom strepe, A tople ih suze guše.
Svaki od njih noćas staće, Prstom lednim Zakucaće Na vratima tužnim jednim. Jer se negde boj sad bije, Puške prašte, Krv se lije Za lovore slave tašte.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Varoš je bila pusta, bar na ovom delu, gde je stanica. Levo i desno prašte puške. Referenti pođoše k stanici. Usput im priđe jedan čovek. — Ko si ti? — bilo je prvo pitanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Odstupimo, odstupimo — cvili ađutant kraj njega. On se već uzdigao i očajno pogleda na jarugu pod sobom. Bombe prašte sve bliže i bliže. — Odseći će nam odstupnicu, — već struji dah nereda nad celim strojem, i vitla se sve više i više.
Olovna težina i strašni bol u nozi. — Ranjen sam, — seti se. — Ura—a—a, već se izmiče i slabi, ali bombe prašte kao pakleni vatromet u noći. — Lakše, lakše, prevalićete me...
Najzad su ga odrešili, i tu se celu noć smenjivali dremovni stražari, slušajući kako prašte puške na rovovima, i pazeći na opruženo, zaspalo telo bolesnog buntovnika. Svanulo je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred. Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali.
— veli ordonans Gruja, koji leži ispod zemunice. Za brđane vojnici kažu: kevću kao psi. Rovovci grokću. Poljaci prašte. Haubica grmi.
Onda sam prilegao i slušam... Negde levo prolomi se eksplozija... Puške prašte ovde, onde... Čuje se fijuk kuršuma. Kako li je onima na objavnici?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
duša bi mu potajno propištala, jer se na njima ne bliješte više toke i ilike sa vitkih i vrsnih Kneževića, ne prašte pećanke njihove, ne bjelasaju se u lepršanju široke bošče, niti zvekću meko i ujednačeno dugi gerdani sa jedrih i
Svijetli se i škripi oružlje, a čaša ide od ruke do ruke. Turci se sve više primiču. Puške jednako prašte, ne prestaju. U'vatila se, Bože moj, ona barutna dumagija od neba do crne zemlje!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Iz pešačkih zaklona niko se ne pojavljuje. Gr-u! Gr-u! Gr-r-r-r-ru! Kovitlaju, prašte, riju granate oko nas. Ah, najteže je kad zaurla ona teška. Gr-r-ru! Očni se kapci grčevito zatvaraju. Gr-u!
Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo.
Naređenja za pokret još nema. Vozovi su zapregnuti. Ordonansi na konjima žurno odlaze. U daljini prašte puške. Jedan ordonans u prolazu reče da su Bugari razbili jedan naš eskadron, koji je bio na predstraži pred nama.