Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kade je hatario more, i tvrdio ga je da mu voda ne prehodi međe ni roni bregova, i jake, tvrde podlagaše zemlji odzdo temelje, — bila sam k njemu sadružna Mudrost: ja sam se
I malo to što bi ljudma zla, nego jošte i more, kojeno nikad ne prehodi, krome od velikoga talasa, iz svoga predela, te i ono u to dobi razli se u polje, te tolike varoši i sela potopi rad
I so tome po zemlji blago i svako imanje od čoveka do čoveka prehodi, jednim nestaje, drugi ga dostaju, gradovi i veliki domovi se sobaraju, sela, varoši se haraju, vatra ih žeže, gospoda
Eda do viđenog mesta pruža se, il' se vid putem nastala il' mu tamo prehodi, vraća li se natrag? Kako to jedno i podiže i nosi se samo s voljom upraljano?
Čin je u zvezda; u hodu im i sjanju većem i manjem, u sastatku i u društvu; kako koja s kojom prehodi, koje li za kojim se okreću.