Jakšić, Đura - PROZA
Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!
da siromah parnik sav pretrne, a na prozorima se zaleluja od dima požutela pendžerlija; debeli trbuh, koji je čak na prekrštenim negama našao oslonac, samo brekće, i treba mu po četvrt sata, dok se malo poutiša.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao uvek, kad bi se na nešto ludo rešio, Pavle odstaja trenut, dva, sa prekrštenim nogama, zamišljen, zagledan nekuda, daleko. Ševič, pomisli Pavle, nema pojma o konju, ali Rusi, šta je konj, znaju.
Šala na račun njegovog pitanja? Kostjurinovog pitanja? Srbin je, međutim, stajao pred njim, voljno, husarski, sa prekrštenim nogama. Iz Pavlovih očiju, bar se Kostjurinu tako činilo, izbijala je neka neizmerna tuga, a zatim kao neka mržnja.
Sa tom gomilom odoše i Trifun i Đurđe. Oko Pavla Isakoviča, koji je stajao i dalje, na tribini, voljno, sa prekrštenim nogama, ne ostade niko.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Gospojinu poste isto onako kao pravoslavni, a ne kao Turci uz ramazan; sahranjuju mrtve po hrišćanskim običajima, sa prekrštenim rukama i nogama okrenutim istoku, a ne kao muslimani sa nogama okrenutim jugu i sa rukama opruženim niz telo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome.
U tom dođe sa rada tvoja mati. Ulazi ona tiho, ponizno, sa prekrštenim rukama, noseći pod pazuhom ostatak od svoga ručka. — ’Bro veče!
Pa onda se, iza vrata, do zida, ili blizu peći, povuče, stane s prekrštenim rukama na pojasu i čeka da uzme šolju kad onaj ispije.
Kao što rekoh, on nije ležao. Postelja iza njega beše dignuta u kraj sobe i pokrivena belim čaršavom. Sedeo je s prekrštenim nogama, potpuno obučen. Samo bos, u novim, belim čarapama i ogrnut nekom starom, valjda materinom mu, kolijom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ona to nikad nije radila. Ako bi stajala, stajala bi na sredi kapije, sa iza sebe prekrštenim rukama i lako naslonjena o zatvoreno krilo kapijsko, sa komotno ispruženim nogama, prebacivši jednu preko druge.
| Gore, nasred gostinske sobe, stajala je mati. Obučena u svilenu anteriju, opasana novom, tankom boščom i sa prekrštenim rukama na pojasu. Bila je uzrujana. I radosna i uplašena.
bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid, kleče.
od umora pospali njegovi seljaci sa licima, okrenutim ka mesečini, i sam on tamo, u velikoj sobi, osvetljen svećama sa prekrštenim rukama, vezanim vilicama, opkoljen ženama, sa ženom, svekrvom, više glave, koja, sasvim zaboravivši da kuka, nariče,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Odjek se gubi, sustaje, i pada, I svud se širi noć, duboka noć! V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i poljubivši ikonu na prsima i prekrštenim rukama, odmah bi se otuda tiho, na prstima, gologlav vraćao i odlazio međ ostale, da oko kuće, naslonjeni uza zid,
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi. Sa prekrštenim rukama ona ga otpraća, gleda kako će joj on, polako, pogureno, sigurna koraka otići.
A hladovina sve jača. Oseća se kako zemlja nekako sveže, mokro odiše. Do njega sedi baba mu u čistoj košulji, sa prekrštenim rukama u krilu i navučenom boščom čak do zemlje, da joj jedva vire papuče i bele vunene čarape.
Izlazi pred dućan, seda na ćepenak i s prekrštenim nogama, izuvenim cipelama, brojeći brojanice, kao u najmirnije i najsvečanije dane, sedi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1893. (SA POGLEDOM UGAŠENIM) Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svome Ležao sam međ vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim