Crnjanski, Miloš - Seobe 2
prošlo, posle toga, ni tri dana, a po Temišvaru se rašču da je Pavle pobegao iz dereglije na Begeju, već na prvom prenoćištu. A da je oficir, koji ga je u Osek terao, uhapšen, doteran u Temišvar, i da će mu se suditi, za feloniju.
A govorio je skaradno. Već na prvom prenoćištu, u Granu, naterao je Isakoviča da se kockaju i uzeo je nekoliko talera Pavlu, pa se pri tom cerekao.
Sve je bilo u kući zaspalo. Kao i na prenoćištu u varoši Rab, iz bašte se čuo zrik popaca. A iz daljine zavijanje pasa. On, međutim, video je, i u mračnoj noći, svoju
Sad, međutim, kad je tu ženu bio davno sahranio, ona mu se, sve češće, javljala, u sećanju, u mislima, na prenoćištu, u snu. Sve mu se veća činila ta nepravda, sve užasnija ta njena sudbina.
Koje je vere? Ima li sa sobom ruskih knjiga? Šta je bio predmet njegovih razgovora, na poslednjem prenoćištu? Što je bilo najluđe, kola su mu zadržavali i na trgovima.
Kažu da su nevinašca, ali nisu. Sa malo laskanja, sa malo vina, i one padaju. Kao tica na lepak. Ovde, na prenoćištu. Nikad tolike žene nije imao.
Neki su, u tim gomilama koračali kao na pogrebu, a drugi kao da igraju. Kolo se treslo, na svakom prenoćištu. Neki su spavali po krčmama uz put, a većina pod vedrim nebom.
Zorič je imao konjanike, preodnike, koji su sačekivali glavninu na prenoćištu, hranom. Njegovi kazani su se uveče pušili, a ujutru caklili od pranja i trljanja peskom.
Tukli su, koga god su mogli da uhvate, negde, u nekom mraku. Tukli bi se po krčmama, i na prenoćištu, prosto da se tuku i da istuku.
Petar Isakovič bio je, u to vreme, prvi, ušao u šokačku kuću. U sećanju, na tom prenoćištu, Pavle se sećao i kako ugleda, prvi put, svoju buduću ženu, vrlo dopadljivu, i po stasu. Bila je prešla ulicu.
Mumlao je celu noć i navlačio jastuke na leđa – koji su mu spadali. Budio se hladan u noći. I tu, na tom prenoćištu, i te noći, nastavila se igra, koju su sa njim igrali se neki đavoli, na tom putu u Rosiju.
Sedeo bi sa pognutom glavom. Bio je užasnut tom potpunom sličnošću, istovetnošću, sna, i jave. Tu, na tom, poslednjem, prenoćištu, u Karpatima, Pavle je, prvi put, pomislio, da mu, njegova mrtva žena, dolazi, kao i da je živa, u snovima, koji su sad
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Muzika kiše ne prestaje nikako, kao da se takmiči sa onom prigušenom vrevom, koja je svojstvena vojskinom prenoćištu. Vatre puckaraju i dime se, a oko njih se ocrtavaju gomile vojnika i beli šatori.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
XVII Đurica i Pantovac ostadoše kod Jova i na prenoćištu. Đurica i Stanka odneše ponjave u kukuruz ispod kuće, pa tu, pod jednom kržljakom, divljakom, namestiše postelju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svaki se kreće prema svojim moćima. Neki odmiču, drugi zaostaju, ima ih koji premoreni ostaju na putu. Glavno je, na prenoćištu će se naći. Ali ako je snaga i za toliko iscrpena, sviju se oni uz neku drugu komandu, svejedno koju.
A valjda će i oni čelni jednom stati, i tako će najzad stići svoje drugove. Ako se na prenoćištu utvrdi da nekoga nema, obično vele: „Stići će“... Jer gde bi inače?... Istim putem da se vrati nazad?!...
Žena ga tako više ceni i uvažava. Ali ni uveče, na prenoćištu, ne nađosmo hleba. U okolini nije bilo nigde da se kupi. Vojnici su sedeli skrušeni oko vatre.
Na jednom ocednijem prostoru beše neki zabran. Po vatri koja je još tinjala vidi se da je tu bila neka trupa na prenoćištu. Pokraj jednog pustog zgarišta, na kojem se još pušio poslednji ugarak, ležala su tri mrtva vojnika.
Odmičemo sve više jugu i vazduh je topliji. Vidimo i zelene livade, iako je još januar mesec. Na jednom prenoćištu zatekosmo italijanske vojnike. Naši se komandanti nešto užurbano dogovaraju i pregovaraju sa italijanskim oficirima.