Crnjanski, Miloš - Seobe 2
je pitanje doviknuo u lice, tako strašnom dernjavom, promenjenim glasom, kolutajući, grozno, očima, da su se oni svakako prepali. U potpunoj tišini, koja je bila zavladala, Garsuli ih zatim pozva da ustanu, uze reskript, i poče čitati.
Samo, kad bi kažnjavao, kažnjavao je plaho, sumanuto. Pred polazak u Rosiju, ljudi su se bili prepali, uplašili, od odlaska u nepoznato, i tražili da ih briše sa spiska. On je, mesto odgovora, vikao: „Povali!“ I batinao.
Matavulj, Simo - USKOK
A sad je mir, hvala bogu! A vi se u gradu, da-ti (valjda), prepali, e udario Crnogorac, pa trubetate i bubnjate i dršćete od straha, a mi, siromasi, dršćemo ovdje od studeni!
A ko bi im mogao upisati u sramotu što su se prepali? Ta ravno prije godinu izdržaše opsadu i bombardovanje Ingliza, a prije toga, u toku od osamnaest godina, grad uzimahu
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
bisernu livadu i po njoj pasu svakojaki konji, te odaberi onaka tri konja kakva ti je moj otac narekao, ali ako bi se prepali, a ti izvadi ovaj nož i put sunca okreni da se obasja livada, onda će ti svi konji sami doći i kao jagnjad padnuti pred
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
mene ga je care opravio, jal' je care, jal' Memed vezire, da me care zove na Predaju, da ja vojsku caru ne rasturam: prepali se carevi veziri da im počem sablju ne udarim.
Kail svaki zaspat na uranku, tj. rado uvek spava na uranku. Prepali se carevi veziri da im počem sablju ne udarim, tj. da ih sabljom ne udarim. Do jabuke i do desne ruke, tj.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Đavolu ti majstorija! — ljutio se Stric. — Ta čuju li puške sve bliže, a ipak nas ostavljaju same. Mora da su se prepali, pa nekud bestraga pobjegli. — Nije svak strašljivac kao ti! — pecnu ga Lunja. — Strašljivac, strašljivac!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« Da mu se raziđe skoro ono sumunjivanje priviđano plašljivo, što su se rad svi bili prepali. Da očividno, u sastatku rasprozna eškile kako nije prividna mačta neka, prevara, ama sam je ono Hristos, kojino kako