Ćosić, Dobrica - KORENI
Još istog dana utvrdiše za mene koji sam noću prvi prešao preko mladog leda na Moravi, davio se i spasao, da nisam iz Prerova. Ja ne krijem da nisam.
Velika gašnjača utrnu. Mrak pokupi dukate. Iz Prerova vijuga put: izgubljen vuneni konac što se odmotava pored obale i jedne i druge Morave, stešnjen vrzinama, provlači se
Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?... Odlazi iz Prerova, vređa brata, unesrećuje oca, deli imanje da kupi kuću i ne bude pod Tošićevim krovom.
Pod snegom, gure se kameni žitelji Prerova, ravnajući svoju visinu prema veličini njiva i livada što ih ostaviše svojim naslednicima, i svi odreda jadno su
varoških golokotra sa širokim gaćama, i gleda ih i prezire, i neće da odgovara na njihova pitanja, on, gazda Đorđe iz Prerova. Ispi nunu čašu.
Posle nije razlikovao glasove. Dozivali su ga svi ljudi iz Prerova, i žene, i svi ludi i sve žene koje je dotad video. Dozivao ga je ceo panađur u Palanci, gde je bio sa ocem; tada su
Jer, Vasilije, starešina Prerova, kad se oštre noževi i polazi, žene nije puštao u avliju. Mogli su samo preko plota da gledaju.
Nije se taj rodio. Đorđe, sigurno, spava kod tih varoških gadura. Gazda je, sve mu s e može. A što drugi iz Prerova ne idu? Neće nijedna s goljama i vašljivcima.
O tome najduže misli. „Šta ti kaže otac?“ sigurno gaje pitao Tošić kad se vratio iz Prerova. Opet vidi sanke što jure putem za Palanku, ali ne uspeva da vidi Vukašinovo lice dok sluša Tošićevo pitanje.
Ljudi će pamtiti njegova dela i reči njegove prenositi s kolena na koleno. Ime Aćima Katića živeće dok je Prerova i seljačkog naroda. Neće odstupiti, pa neka i puk vojske ide. Ni pred kojom silom neće odstupiti.
Gnevom mrtvih, žive mršti veđe, Pa nasrni na to mrtvojeđe.“ I opet se sa katićkog krova Zora glasa iz crnog Prerova... O, prevaro! Tebe što si gusle izmislio trebalo bi svake noći klati.
— Kad ste je videli? — Trebalo je da vidiš Aćima kad sam mu pričao da ti žena nije vredna izdaje oca i Prerova. Kurjak je drhtao kao kuče. On koji se prkosom zapisao u istoriju... — svečano govori i zamišljeno gleda u prozor.