Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1793. godine, u Beču, Stefan Rajić, učitelj »dolno-osječke junosti«, preštampao je crkvenim ćirilovskim slovima Satіra, ali pokvarivši čisti i lepi jezik Reljkovićev, udešavajući na hibridni i
godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljević preštampao je crkvenom ćirilicom knjigu Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe sedmi grъhovь smertnыωhъ, i to »prečiščeno«
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pošto izdanje Maske, latinicom, nije niko čitao ja sam prvo preštampao Masku u časopisu Dan, a posle sam počeo da tražim izdavača za Dnevnik, koji sam bio nazvao o Čarnojeviću.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mora da je ona nekada bila tražena i rado čitana kada ju je god. 1818. u Budimu, ponovo u zasebnoj knjižici, preštampao „nežnija junosti nastavnik i učitelj” Mihail Vladisavljević, „s pridatkom nekoliko novih stihova”, „obojeg pola serpskoj
Izgleda da ju je van Sobranija prvi preštampao Dim. P. Tirol u delcu Privjetsvovatelnaja knjižica za premilu i preljubaznu serpsku junost, Budim 1818, 139.
god., prepisao radosno god. 1922. M. Crnjanski.” Crnjanski nije preštampao čitavu pesmu: svakako ne slučajno, on je izostavio baš stihove 37—44 (Az starac smireni...
Ljub. Stojanović, Život i rad Vuka Stef. Karadžića, Bgd 1924, 53—4. Potom ju je Milutinović preštampao u svojoj knjižici Nekolike pjesnice stare, nove, prevedene i sočinjene S. M.
se svakako za ukusom i potrebama najšire čitalačke publike, kadikad preštampavao i starinske pesme ovoga roda, preštampao je i ovu Sterijinu (20. jula 1847, č. 28, str.