Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U onom uglu paviljona gde je krevet odvojen od ostalih kao u počast, enervira se ovom živošću pa se prgavi i praska inžinjerski pukovnik, mršav, visok, sa neobično dubokim i tamnim očnim dupljama, gustim i dugim veđama, oštrim
Šta mi pomaže, ajd’ kaži, molim te. — Kako, šta vredi? Nema tu vredi i ne vredi, prijatelju. I opet se prgavi pukovnik. — Nije u tome stvar: vredi i ne vredi.
Jest, jadni, prgavi i sebični kostur što se muči jer ga ne razumeju naslednici, a traži da ga neguju kao dete, jer hoće što duže da
orase i oljuštene dodavali igračima, za stočićem koji je predstavljao kelneraj, dremao je jektičavi gazda, omaleni i prgavi Grk, koji je cele noći kuvao čajeve, kašljao u njih i ljutio se jer nije cenio od igrača primani srpski novac.
Veli: „Svetli pašo! Smiluj se jadnoj raji.“ „Jok, jok, ne može, valah, ne ide. Miloš na Dublju, Miloš na Ljubiću...“ I prgavi se, ljuti i praska paša, te se trese ona njegova seda i do silava bela bradurina, mršte mu se nakostrešene veđe, mrda
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ih, da sam na tvom mjestu, ja više ne bih učitelju u ruke. — Bogme i neću! — planu prgavi Mačak. — Pa kuda onda misliš? — Smisliću nešto kod kuće, na tavanu. Ja se uvijek gore zavučem kad nešto smišljam.