Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ljudi se pribili oko vatre, te se greju i suše u isti mah. Od silne vlage i nazeba svi su skoro govorili promuklo, očni im kapci naduven
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Je li tu vaše mesto? — Razumem! — pozdravi Aleksandar i u galopu odjuri do prvoga voda. Seljaci se pribili sa strane puta i čekaju da vozovi prođu.
Okolo nas su praštale puške, pa nam se čini kao da pucnji dopiru iza one vrzine koju je dva naziremo. Vojnici se pribili uz topove i ćute. Zastanak je bio neobično dug.
A tek ljudi... Vojnici se naježili i namrštili, pa se pritajili i pribili uz topove. Skretosmo levo od mesta gde je vršen prelaz i zaustavismo se ispred jednog šljivara.
Sreli smo i grupu ranjenih konjanika, a me đu njima i jednog oficira, koga su vojnici presamitili preko sedla. Seljaci se pribili pored puta i čekaju da artiljerija prođe... A grozan je zvizak i prasak šrapnela iz kojih sukljaju žutocrveni dimovi.
Oko tornja čuje se veselo cvrkutanje vrabaca. Naslonjeni na po jednu nogu, pribili smo glave uz prozorče i tražimo liniju rovova. — Gledaj ono usamljeno drvo, pa ispod njega. Vidiš li onu vrzinu...
Komordžije beže vukući konje, a ranjenici se pribili uz ogradu. — Gađa nas... Vetar jezivo zviznu i mi se pribismo uza zid... Kao da očekujemo smrtnu presudu...
I da vide da se bar neko stara o njima u ovoj mračnoj i strašnoj noći. Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali... Bilo je nečeg velikog u ovim malim ljudima. Zora se teško rađala.
Ali oni pešaci koji su ispred nas, pribili se za zemlju i čekaju da im se neprijatelj približi na siguran pogodak. Austrijanci kao da to znaju, zaostaju iza svake
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Petar što je to učinio, jer Mu se duša stade stezati od bola, videći ih kako jadni i žalosni izgledaju. Pribili se Srbi uza one mokre masline, pokrili se šatorskim krilima, sve po desetorica pod jedno, pa, pocrneli, pomodreli i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Trebalo je više od jednog kilometra proći kroz vatru pa da stignemo do naše čete. Ljudi se pribili uza stene ili pretrčavaju od kamena do kamena. A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena.
počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na bugarske rovove. Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica. Zemlja je prporila od udara. Raketla sinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto se na putu isprečilo. Konj preskoči. Već sam negde oko polovine baterije. Gde li je komandir? Poslužioci se pribili jedan uz drugoga. Ispod topovskih šina senu varnica. — Hodo-om... Hodo-om! — čuje se odnekuda glas.
KO JE VERA, A KO NEVERA Poslednje utočište naše. Ostavili smo Kosovo i Metohiju, napustili svoju zemlju i sada se pribili uza same planine, koje se naglo izdižu kao ogromni bedemi nebu pod oblake.
Jedan reflektor zasenjujući osvetli lađu... Dva mornara sa ove vratolomne visine strmeknuše se u more. Vojnici se pribili i presavili preko ograde. — Eno ga... — Da li je živ?... Mornari žurno spuštaju čamac, koji je visio na čekrku.