Dučić, Jovan - PESME
I kad u to veče što sve većma mrači, Približismo usta što ledeno ćute, Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači I taj svaki poljub smrt jedne minute.
Afrika
“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
na nepreglednu ravnicu, gledali smo sa strahom i divljenjem Cer, koji se iz ravnice naglo diže, kao bedem neki. Približismo se njegovim padinama.
Pred nama, pokraj puta, gore neke vatre i, kroz lupu točkova, kao da čujemo neko cviljenje. Približismo se toj vatri i prema lelujavom plamenu ugledasmo voštano lice deteta... Između preklopljenih ručica, gorela je sveća...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zvezde svetlucaju, ali uzalud, kad mesec još nije izgrejao, tek da te malo oslobode u ovoj nemoj i gustoj tami. Približismo se reci i čusmo žuborenje vode, ali te taj noćni žubor ni malo ne veseli, on ti uleva u dušu strah i setu...
Taman se približismo kupinjaku, a neko viknu: — Eno ga! Visok, stasit čovek, u crnim suknenim čakširama, džemadanu i fermenu, trči preko
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče. I bila je već sasvim noć kad se približismo Konakriju, glavnom mestu francuske Gvineje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Šumatovački dan ima svoju uzvišenu i svoju komičnu stranu. Kad se približismo Šumatovcu, jako nas iznenadi jedna okolnost: mesto naše druge klase, u dugačkim belim košuljama, ugledasmo pun šanac
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Svanuo je dan, i mi se približismo ostrvu Farosu koje se kao prirodna brana pružilo ispred aleksandriskog pristaništa. Na njegovom istočnom raju ispravila
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ajd, ajd... Kojeg dana je Nata dovršila nove delove ograde, Bajići su iskopali bunar. — Približismo vodu, rodismo se ponovo — raduje se Sava.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz kišu promicale su vlažne pahuljice snega. Kad besmo malo više, poče nam šibati u lice suv sneg, a kad se približismo vrhu, zasu nas snežna mećava, da više nismo mogli gledati. Preko vlažnog odela slagao se suv sneg.
— Šta li ono posmatraju? — veli potpukovkik Petar. — Sigurno ne gledaju vojnika koji umire. Na to smo već navikli. Približismo se i čusmo detinji plač. — Mamo... mamo! — čujemo uzvike. Kao da smlati nešto ljude.