Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali ne pucaju... Pobauljke kreću... Neki pretrčavaju do jedne vrzine. I ostali se pridigoše i sad su poravnani uz živu ogradu. Osmatraju... Puške se čuju sve češće. Jedan pogrbljen trči duž ograde.
— Udrite šrapnelom! — viknu neko. U kotlini se začu poklik: „Ura, ura, ura...!“ Oni sa livade se pridigoše, razređujući se, pa kretoše pognuti, pređoše oranicu, već su blizu obale, onda potrčaše vičući: „Ura“...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Četiri prirodnjaka svetskog glasa Heksli, Huker, Labek i Voles, pridigoše njegov kovčeg kad je bio polagan u grob u vestminsterskoj crkvi, u blizini groba Isaka Njutna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda povikaše: „Ure! Ure!“ — besomučno kao da alauču i pojaviše se na bedemu. Vojnici se pridigoše. Bili smo na granici života.
Ispod glava stavili su svoje rančeve. Kad uđosmo, četvorica se pridigoše. Ostali su spavali. — Ostanite! — naredi im komandir.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Oko ponoći poče i hladna kiša. Mnogi koji su ležali pridigoše se, i staviše šatorska krila preko glave. Hladnoća prožima zgrčeno telo, a duša kao da je zamrzla.