Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Mora da sam se ubio negde sinoć.« Ono tišti jednako. Pomače nogu, opazi nešto tvrdo pod sobom. Pridiže se te svuče čakšire, koje behu još prilično mokre. Kad ima šta videti.
Čim kući, padne kao sveća bolovati: godinu dana sve su ga na rukama prenašali. Jedva se malo pridiže, ali se i posle dugo lecao i najposle umro. — Bog zna šta će i od Radoša biti?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nema tu momka pa da ga svećom tražiš!... Maro!... Je li gotovo? — Jeste, tajo! — odgovori snaha. Starac se pridiže sa svoga mesta, uze voštanicu što beše prilepljena uza zid i zapali. Mara mu prinese, u zemljanoj kadionici, žara.
viknu ga. Ali Lazar beše onesvespuo od silna straha, pa ne ču viku njegovu. Marinko kleče na jedno koleno pa mu pridiže glavu. – Lazo!.. Lako!... Lazo!... Lazar poče dolaziti k sebi.
Evo, ja sam spremna da stanem pred lice božje!... Mahni oštrim nožem tvojim, te učini volju božju!... Pa se pridiže na ruke, koje su drhtale od nemoći... Oči joj se izljubiše i ukočiše, ruke klonuše, a za njima i telo pade na postelju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A što je gore, svi će se osramotiti. Osramotiće i svoju, i njegovu, familiju. Ona je udata žena! Ona se pridiže malo, na to. Reče mu da se Božič nalazi, u zatvoru, u Nojštatu, pred sudom, i da ne zna kad će se vratiti.
Doći će dan, kad će oni zažaliti za nama. Kad budu videli, duž turskih granica, prazninu. Starac se onda pridiže, teško, pa mu reče da ga je pažljivo slušao.
da se Petar jednog dana diže, kao što se pokislo, vetrom savijeno, granje, podiže – kao što se ledom bijeno klasje, pridiže. Pa je prohodao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mada se njoj činjaše da viče tako glasno da će je čuti i na drugoj obali reke, a njeno trzanje ruku jedva je malo pridiže.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Pogodio ga tačno između trbuha i pluća i tu ostao. Preležao je proleće, leto i jesen, a u zimu mu bi bolje, te se pridiže i savi prvi cigar duvana. Prvog septembra 1945.
Milićević, Vuk - Bespuće
Doktor dođe tek oko podne. Stari odleža u postelji neka četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego što je bio, zamišljen i ćutljiv, odgovarajući ljutito i kratko.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I za njena bolovanja ni kapi pića ne okusi. Ali, čim se ona pridiže, ode i napi se kao zemlja. I stric je pio. Beše, istina, bogata kuća, izobilna svačim, ali nemaše sloge i ljubavi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
On kao da razumede, pogleda upitno sve redom, pa onda u Rajka. — Njemu! — povikasmo gotovo uglas. On se pridiže, obuhvati njegovu glavu i ostatak vode sruči mu u usta. Rajko otvori oči, a iz usta mu se ote uzvik blaženstva.
— Gospodine potporučniče, stanje je ratno. Nema ništa novo. Aleksandar se pridiže da sasluša službeni raport, onda se pozdravi s njim i tek, reda radi, zapita kako se konji snabdevaju hranom.
— Kako? — Pa tako, digni se. Ne mogu ja da vidim šta ti „fali“ kad ležiš. Ona se polako pridiže, i osta sedeći na krevetu. — Hajde, skini bluzu. — Joj, pa kako ću... zar ne može vako? — Ne može...
Gruja spusti pušku, ali ga je netremice posmatrao... Onaj se pridiže, gledajući u cev puške, i lagano odmače, pa viknu: — Narode... narode, dođi i nosi, uzmi... Sveti Ilija...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A Pero se privuk'o polako, pa srkuće iz ćase, a svoju čašu sa rakijom drži pored sebe. Jovica se pridiže, odmače se u mrak, pa se brzo vrati i ćušnu nešto u Perovu čašu. — Ko to dirka ćasu? viknu Blagoje.
No Jula nije mogla i dalje slušati da joj č’a Gliša čita lekciju, već se i ona pridiže i otpoče iznajpre govoriti tiho čisto kao da moli, no posle sve više u vatru dolažaše, stade razlagati kako to opet
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Gazda (opet pita...) i vodi se kao gore isti razgovor, a sve jednu po jednu „košnicu“ pridiže i upućuje u zaklonak. Tako ih sve digne. Sad se polagano i on sam izvuče za njima.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali čim se stric pridiže, prvi mu je posao bio da pošlje čovjeka pod Velebit ka Pjevalici. Seljak se vratio s drugom gukom masti i s porukom od
Ćosić, Dobrica - KORENI
Poješće svinja, ne daj! Izgoreće... — bunca, pridiže se sa slamarice na podu i baca da ih zaštiti, uvek na suprotnu stranu od korita sa blizancima.
— Vepar gori, ne daj decu, ne daj levog, on je prvi, moj otac će da dođe, uh! Svinja prokleta! — Anđa se pridiže, viče, bacaka po slepljenoj, pocepanoj slamarici na podu i mlatara rukama braneći se od sve crnjih senki.
Nikad više po svojoj želi. Simka otvara vrata, izlazi, škripi sneg, Nikola se pridiže... Neće kod mene. Noćas ja nikome ne trebam. Zagušljivo je od žalosti u mraku među kacama, u podrumu. To dugo traje.
Sve se u njemu odjednom zgužva u grč. Sigurno je čula kad sam joj one noći pričao o Toli. da s Tolom... Đorđe se pridiže, sede I Tiho, bez srdžbe, reče: — Simka, dođi da te nešto pitam. — Ona se okrenu. — Sedi kraj mene.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Mesečina je kao srebrna vodica treperila po sobi. Jedino je između zida i peći bilo malo tamnije. Starac se pridiže. Nešto je svetlucalo iz mraka. Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk. Ah, to je mačka prela!
Od čuda starac zaneme, pridiže se i iz ruku mališana uze čašu. U njoj je, zaista, bila voda. On je s uživanjem popi, i okrete se malom posetiocu: —
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ali majčina nega i staranje podigoše i održaše mališana u životu“, dodade sveštenik. „No taman se on pridiže, moradoh se rastaviti od njega“. „Kako? - Zašto?“, zapitaše njena deca. „To je bilo ovako, slatki moji.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Četvrtog večera, oko ponoći, uznemiri se stoka. Ovce pođoše i okretoše glave niza stranu. Stanka se polako pridiže ispod gubera i, posle kratkog čekanja, ugleda dva velika kurjaka gde se privlače oboru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nije bilo daleko. Sjurismo se kod njega. Svetislav se malo pridiže i obrati se Mišiću: — Tresni mi malo ovaj jastuk. Upališe mi se leđa... Tako. E, sad je dobro.
A ispalo je sasvim obratno. Svetislav se pridiže malo, pa će reći: — Ovde sad dolaze moje ispravke... — Molim te, ti ništa više ne diskutuj sa njim.
Zavali ga na jastuk i pokri ćebetom. Taman da pođe, kad se kapetan „Fikus“ pridiže. Gledao je poluotvorenim očima. — S’ušaj!... Zovi... onog dežurnog... zabušanta! — Šta će vam on sada?
Pera se sa teškom mukom pridiže. Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić.
Zagledasmo se bolje... Pera „Đevrek“!... Pritrčali smo mu. A on, sav uvaljan u prašinu, s teškom mukom se pridiže. „Fikus“ ga lupi po ramenu. — Alal ti vera!... Ti „ižlažiš“... kao grogromovnik Ilija iz... oblaka.
— Da vidimo... Ali pričaj po redu. Posilni!... Donesi cigarete iz moga sanduka! — reče Luka i pridiže se. — Pričekaj malo dok se vratim. — Malo posle, ulazeći, veli: — Ala sjakte raketle, kao da je vatromet.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stariji su sigurno u ratu, a ostali su jedino ovi dečaci. jedan se jedva pridiže, dok su ostali sedeli zavaljeni u stolicama, izgleda mi prkosno, kao da nam se podsmevaju što smo izgubili zemlju.
On uđe prvi. — Zdravo da si, brate Srbine! — uskliknu srdačno crnogorski komandant, s mukom se pridiže, i poče da cmače našeg komandanta. — A i ti momče, zdravo! — i sa mnom se poljubi.
Još dva puta se prevrnu i u podnožju se jedva pridiže. Tako, preturajući ih, prevedosmo naše konje. Noge su im bile ranjave.
— Pa čime ih lečite? Medicinar sleže ramenima, i nasmeja se bolno jednim krajem usana. Uto se jedan od bolesnika pridiže i, kao da razgovara sa nekim, poče da govori: — A, oćeš, jes... Neću ja, neću... neću da umrem Šta ću ja tamo?...
— Var-varda1... i fevga2. A... avrio3, da me... probudiš. Uvija ga Isajlo kao malo dete i taman da pođe, Luka se pridiže. — Isak... — Izvol’te, gospo’n poručnik! — Čitaj... za me-mene... mo-molitvu...
Poguren, pretrčao sam dno, te se dočepah suprotne strane. Ruke su mi bile krvave, odelo pocepano. Moj konj se pridiže. Pritrčao sam da ga sklonim. Usta ljudi bila su otvorena, oči iskolačene.
Sav izmučen od vatre, upalih obraza i ispucalih usnica, pridiže se s teškom mukom poručnik Antić i mutno pogleda ranjenoga druga pored sebe. — Ti si, druže, prebrinuo.
— Ja, oca mu!... Vi ga osvojili? — On se pridiže i priđe. Ruka mu je bila u gipsanom zavoju i visila o marami, čiji su krajevi bili prebačeni i zavezani oko vrata.