Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Moj prostosrdečni iguman, s kim bi god o meni govorio, j zaklinjao bi se da sam svetac. No, pridodavao bi k tomu: „Bojim se, neće ta svetinja zadugo durati.” (Tako je i bilo.
Moj starac, videći me sasvim predata čitanju, neprestano bi mi poftoravao da ću kud u svet poći za naukom i pridodavao bi da, kad bi imao dovoljno troška, bi me poslao u Kijevopečersku lavru da se učim.