Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ti znaš, večito tvoj! Ti to znaš. Zatim zvuk poljubaca, nešto kao prigušen kikot, pa onda: to ti nije prvi put? Nije brat zevzek, drugom ti to! Šta, šta kažeš? Večita ljubav? A, da!
Zašto pročitao? Zar je već sve zapisano u knjigama? - Ne volim knjige... Znaš, ja volim... opet prigušen smeh, jareći, golicav i neobuzdan; bele naježene dojke u tami između spomenika. Grleno mađarsko: „Ištenem!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U mraku, dešavalo se da iznenada nagaze na rupe, pune vode, i upadnu u baruštine, pune žaba, tako da se posle dugo čuo prigušen smeh ostalih. Puževi su im padali za vrat i lepili im se uz obraze i ruke, kad su spavali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Austrija je bila pod oštrim apsolutizmom kneza Meterniha, politički i javni život u njoj bio je prigušen, ali je ipak bilo izvesnog materijalnog napretka i osećale se srećne posledice mira.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— Po imenu Lazar, inače polaznik Tečaja za ukidanje totalitarizma, Prigušen strah još tinja u njem, (Pritiskivala ga je predugo čizma), Jedva je raskrstio s jednoumljem, Tuđa mu je osveta i
Rakić, Milan - PESME
kao crno krilo pada, Kao u školjci huku morskih vala U našoj duši, gde će odsad rasti Niz crnih beda i staračkih zala, Prigušen šumor nekadanje strasti...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zna da će ovde ostati ako je pod drenom gomilica vlažne zemlje. Jedva pronosi glavu i prigušen hropac. Ne od žalosti. Od straha. Nema kud. Nešto ga vuče uz neravnu uzbrdicu ka drenu. A pobegao bi. Ne može.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Potrča levo, pa desno, pretraži kuću, pa okolinu: nigde nikoga. Načas joj se učini da iz peska čuje nečiji prigušen uzdah, pa zadrhta. »Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sanjaju bulke, mak, i rozalije; Ali ni miris ne sme da bludi, Već stoji dole, pritajen, prigušen K'o sve da krije svoje misterije. Mandušić sanja, i taj predeo nemi Njegova ljubav kroz san oživljava.
I ptice nesta... ptice moje mile! - Da l' ima Boga i sred noćne tmine? Tišina... Samo iz izbe dopire Prigušen, sanjiv drhtaj violine, Kao kad žica o žicu se tare... - Al' ćuti, pesmo, dalje ne govori! Nebo i zemlja spe u tome času!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Stare Pazove. Pa ove reči proprati širok i zvučan udarac šakom i nešto se, uz prigušen ropac, stropošta niz kamene stepenice što se spuštaju u mračan hodnik duž ćelija; onda šljiskavi odjeci udaraca žilom
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I je li mu se onaj hipertoničarski zvižduk u ušima, prigušen no uporan, na mahove preobraćao u proljetnu zvonjavu zvona što zavijava peludom djetinje igre pod svijetlim krošnjama
Petković, Vladislav Dis - PESME
A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'? Kroz noć glas prigušen kreće se iz mraka: To se negde roblje za nas Bogu moli.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—I jest, kako da nije, kad mu je dao i ženu u suvez! — javi se iznebuha jedan iz povaljane gomile, otkud čuje se i prigušen smeh. — Pošteno bi bilo da ni Pavle ne brani svoje, — nadoda drugi. . — Ne branim ja! — progunđa u neprilici Pavle.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
287 Brisanjem dva zareza - oba puta ispred izrične rečnice koja nije u inverziji - samo je delimično prigušen naročit ritam rečenice, ali nije izmenjen.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ko okusi, mirom se ozrači, Oseti se celinom isceljen, Nije više samoćom prigušen, Nije više od sveta odeljen. Mnogi dođu, al’ su još nespremni, A anđeli tad zapoje krugom: Idi, idi, pa se skoro
Bojić, Milutin - PESME
Krik Cara Judeje prigušen se čuje: ''Ženo mlečna tela, žedan sam te vrlo! Moj dan pun je zime, starost krv mi truje, S raspuklih usana ruj
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ To rekoh, ali ne dobih odgovora. Tek kad sam svoje uvo prislonio uz rukopis, čuh prigušen šapat i razabrah ovu istoriju. „Rodili smo se kao beli belcati jaganjci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo! — dopire nečiji prigušen glas. — Zateži konopce! Ovi sa obale povukoše. — Ne puštaj!... Još malo!... Napred!... Stoj!