Crnjanski, Miloš - Seobe 2
“ Nešto se – prema pričanju Đurđevom – događa, u tom braku. Katkad su ih čuli, kroz zid, kako se, noću, prigušeno, supružnički, svađaju. Petar ujutru ćuti. A Varvaru nalaze uplakanu. Ali, šta je uzrok, to neće da kažu.
tu tešku tišinu, u kojoj se svima činilo da čuju jauk jednog mladog stvorenja, što samo sebi uzima život, Varvara poče, prigušeno, da priča, kako se Trifun odelio od familije, kako nije hteo ni da pođe sa njima. Dva-tri dana nije ga niko ni video.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali iako je sve stegnuto, prigušeno, nerazvijeno i ne daje osnove da se ocene njihove prave sposobnosti, ipak se neke od njih mogu zapaziti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako prigušeno i obeshrabrujuće. U tom trenutku gotovo sam mrzeo svog oca. Kako se samo uklonio bez reči.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Vrisnuvši najposle prigušeno, ona pred zavesom spazi i trbuh, ogroman trbuh svoga muža, njegova usta i oči i nos, ceo njegov lik na belom čaršavu,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Inji-nji-nji, ihi-hi ... Prigušeno rzanje ubrzo preraste u glasan, grohotan smijeh. Samardžija Petrak lupao se po bedrima i veselo rgetao: — Aha-ha-ha,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I htede da se digne, ali se trže iznenađeno, kad vide nju gde dođe i naže se nad njim. — Što si došô? — upita ga ona prigušeno. — Ja?! — Zagrcnu se on i uplaši. — Nesam, veruj, nego znaš, pođoh na njivu, i tvoj me čovek nađe, te — dođosmo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
G-rrru!... Vazduh se prolomi. Za ovim drugi, treći, četvrti... Šrapneli paraju vazduh, čuje se neko prigušeno hučanje... kao da se utiša i u daljini svitnuše šrapneli.
Rakić, Milan - PESME
stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton prigušeno jeca; Pa kad na mene padnu usne tvoje, Da zajecamo i mi, obadvoje...
Stanković, Borisav - JOVČA
) MITA (povlači se, silazi). MARIJA (koja je stajala dole na kujinskim vratima i slušala, dočekuje ga prekorno, prigušeno): Nisi trebao baš toliko i sve sada da kažeš Jovči.
Spolja se čuje svirka samo ćemana, prigušeno, čežnjivo. JOVČIN GLAS E, prijatelji, eto to je ta Jovčina kuća, imanje. Široko koliko zid ovaj drži čak tamo; a duboko
NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu! JOVČA (bešnje): Ovamo, bre! NEKO S FENjEROM (izgubi se opet levo iza kuće).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Više od sata te nije bilo u kući“, govorio joj u sama usta, a njeno disanje osećao je po obrazima kao prigušeno, muklo smejanje. „Osećam da ću da rodim.“ Pokrivala mu ramena čergom, lagala, kurva.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Rezbar mora da se navikne na posekotine! — reče kratko. — Ti gledaj svoj posao! — Koji rezbar? — majka prigušeno jauknu. — Kako ćeš biti rezbar bez desne ruke? — Imam levu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
To prigušeno jecanje, nešto kao ropac, kratko, trenutno, ali neobuzdano i jezivo bolno, taj plač jednog do bezumlja hrabrog čoveka kao
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
On kao da joj je, promuklim glasom od nesviknutosti na prigušeno govorenje, nešto prebacivao; unosio joj se u lice, sa svojim niskim, podozrivim čelom, a ja sam trpio od tog
Poslije toga čuo se još dolazak osoblja i malo komešanje. Ali sve to sasvim tiho, prigušeno, jer je u ovoj bolnici zaista jako dobra izolacija u ošitima, a osoblje je vješto i spretno, i ima meku, nečujnu obuću,
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Na moje veliko iznenađenje čak i neodoljive ”nimfe” nisu se prigušeno smejuljile. Ovo je bila moja prva priča koju sam ikada sastavio.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
duga je zimnja noć, — a oseća se po teskobi i uzdržljivosti što prelom vlada da se ono još nije pustilo do kraja, još je prigušeno, tinja. — Ti, Pavle, dakle uzora, a?
poklič prodavača, da svrne pažnju, i odelita pesma momčadi, ali još nije nastalo pravo veselje; ono je zatajano, prigušeno, jer treba pre svega odati poštu svecu, slušati pred njegovim kipom svetu misu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I jedno i drugo, far i rasprava o odnosima u novoj državi, zaklonjeno je ili sasvim prigušeno u docnijim izdanjima romana. Sa čisto književnog stanovišta razlozi su jasni: lik koji je postao dvojnik mora imati
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
kosa uvis i htedoh da vrisnem, kad za obližnjim stolom čuh kako moji drugovi Skakaljević i Zafirović, sakriveni gotovo, prigušeno jecaju. Starac, spazivši sve to, uspravi se u stolici, a preko lica mu prođe tih, ali krepak osmejak.
Krakov, Stanislav - KRILA
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Nešto se teško ruši, tutnji, riče, grmi, gazi. Prigušeno dreknu zgaženi oficir i skoči. Krilo od šatora zamotalo mu je glavu. Očupa ga od sebe. Zacvokota od užasa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Najednom krik. — Uskočiše! Čuju se neki neljudski glasovi, kao režanje zverova, onda mumlanje, prigušeno jaukanje, bolni uzvici i neka psovka kroz stisnute zube. Očajna borba, kao da se nešto vala, krši...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve se više smračava i kao da se nešto iz daleka potajno i podmuklo sprema i prigušeno huji. Sniježne lepirice ukrštaju se u letu, lome se jedna o drugu i šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Grunu larma, i oseti se da u razredu ima i prigušeno neraspoloženje protiv Pavla. Neko je tendenciozno počeo da priča, i niko ga nije prekinuo.
— Surdina, gospodo, pianisimo! — diktuje Pavle, a slušaju i svi profesori, kao deca. Sad pođe ono prigušeno pevanje izvežbanih pevača koje ni jedan trepet ni akcent melodije ni reči ne propušta, a ipak je kao šapat neodređeno,
Ali na sam dan očeve sahrane Josif dobi neki čudan napad: strah mu je obuzeo telo i dušu, drhtao je, nečega se bojao, prigušeno vriskao. Je li to bio otsev straha Marka Vlaovića?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— prošaputa seiz. I ne pitajući me, otkači kolan i skide sedlo. — Zavedi ga sa strane puta, da ga ne zgaze — rekoh prigušeno. Dođe mi da mu obavijem ruke oko vrata. Išao sam peške. U jednoj šumici pored puta ležao je vojnik.
— A gde su? — pita ljubopitljivo Sredoje. — Blizu... nema četiri kilometra odavde. Živadin se prigušeno smeje. Počesmo i mi ostali. — E, znaš šta je, preteraste! — veli, smejući se, kapetan Velja.
Čim lađa zaokrene gore ka Solunu onda nastaje uzbrdo, i onda već teže plovi. Je l’ tako, pobratime? Mi se prigušeno smejemo i okrećemo glavu. — Eh, jedva jednom pronađoše žrtvu! — veli smejući se Dragiša.
Petrović, Rastko - PESME
Ja zastor ne dižem s okna: toliko već je dana; Prigušeno mi samo dopre poslednja ulična huka, Ali otkada, gle, ni jedan šum ne pođe iz ovog stana, Do šum kojim točim iz suda u
To beše sveža kap vode u njegovom stomaku. On je psovao, tih hiljadu svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa, I pretio prigušeno da svetu neće da je rob; Svakim udarom motike u zemlju zidaše u nebesima grob. ”Ja ću nameniti tebi taj grob!