Jakšić, Đura - PROZA
On je drkćućim rukama prihvati, pa je otpio do polovine, a malo posle i drugu polovinu popio, i zaista mu je bilo lakše: mogao se i razgovarati, pa
U ruci je nosila jedan zavežljaj, u njemu beše njeno stajaće ruho i ženski nakiti. Živko prihvati zavežljaj, a Stana preskoči vrljike, kojima je bila kuća ograđena, tako lako i vešto, rekao bi srna je...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ako je kmet! Što ti prezaš od kmeta?... De, ko izgubi da dâ polokanik rakije — prihvati treći. — Ama hoće da zanoveta. Znam ja njega... — reče opet onaj drugi, otpljucnu, pa naže polić. — Neka, neka...
— poče Stevan da ih miri. — Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija. — Šta veliš?... Mnogo? A vidite li vi, ljudi, koliki je meni mal potrven?
— Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput. — Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom! Gazda Raka jednako viče, i ne čuje kolika se potra oseče.
— A, valja to javiti kmetu — reći će Đura. — To je već i suviše. — Nije vajde, Đuro, ja ti kažem, prihvati Spasoje. — Nego hajde da mi njega izdevetamo... to će biti bolje.
— upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para! — Ama i svirač je, nema ga šale — prihvati pop. — Ono ima još svirača ovuda u nas, ali od Sreje boljega nema.
— kuraži ga Boroje. — Ti si čovek vredan — poznat ovde kod nas. Svak će te drage volje uzeti u kuću — Boga mi jes' — prihvati Golub — valjanu čoveku lasno je naći i najma i rada. — Tako se i ja nadam — odgovori Sreja.
— Može, može... — odgovori Milun. — Ta šta će ugovor — prihvati Sreja — dosta je kod, poštenih ljudi i reč. — Ono tako je — dodade Vidak — ali opet bolje je da ima i napismeno.
3nam ja šta je služba i muka najamnikova. — Ama jes', gazda, tako je! — prihvati Sreja — samo ja bih najvoleo da nije to ni pisano. Dosta je pogodba pred ljudima. — Ono istina...
Vi ste ga hvalili da je majstor i da je vešt. — Majstor je bio dok se nije kod tebe najmio. — Jes' — prihvati spustivši čabar — a sad ga ti valjda učiš da ljudma kvari sudove.
— A rašta nam je ovaj pusat? — reče Vitomir. — Ne beri ti brigu za nas. — Baš bih i voleo da ih nagazimo! — prihvati Tiosav. — Ako budu 'ajduci, da ih povežemo, ako kurjaci, da ih pobijemo. — Meni ionako treba kurjački zub i zev.
— Jesmo sve, dvaest kola ravno — odgovori Vitomir i prihvati se rukom za ono krilo prozora što ga već ćir Trpko odškrinuo. — E dobro, brate, dobro! — A pare, ćir-Trpko?
I sad ga učitelj nudi — kao i pre, a on neće da uzme; retko da prihvati koji zalogaj, pa i to se baš vidi kako mu nije slatko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro. Marinko, kao muška glava, prihvati se domaćinstva, ali mu je ono išlo vrlo rđavo za rukom, jer beše lenj. Mrzilo ga potrčati i ukaljati se.
Turčin mu pruži kesu s duvanom, a Marinko je prihvati s najvećom poštom, gotovo onako kako u crkvi prihvata svetu navoru. — E, moj Mašo, moj dragi brate!...
Hajduci prenuše. Gusle umuknuše i svaki prihvati svoju pušku. Zavrzan se odazva lavežom. Lavež se opet začu... Harambaša spusti oružje i nasmeši se.
Šta si se uplašio? Meho! Daj donesi Marinku malo rakije, neka čovjek dušu prihvati! Na, puši! Marinko zapali lulu i srknu malo rakije. — Pij! — Neka, dostaje. — Ta nije! Pij, čovječe!
Stanko se zagleda u one bistre oči, u taj izvor ljubavi i milošte; ruka mu sama pođe i smače kapu... I on prihvati ruku starčevu, pa je orosi suzama... Popa ga poljubi u oba obraza. — Ljudi smo, pa grešimo.
Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča. Prihvati ga da ga digne. Čuo je kako mu naglo srce bije... Svaki ribić, gde ga je prihvatio, igrao je pod prstima njegovim...
I neka je blagoslovena ona njena ruka: čega se prihvati, napreduje!... I zanese se starac hvaleći Jelicu... On pričaše o njoj najlepše. A Stanku ode pamet daleko, daleko...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac strese i kako se prihvati za peć. — Brže! — kaže majci a odlaže nogama i rukavom briše znoj. Mati mu pruži. — Daj sve! — reče on.
izabere mi haljine, uredi mi sobu, obriše mikroskop i zapreti deci da će odbiti prste onome koji u ma što ujkino prihvati. I ja otpočnem. Uredim kojekako stvari. Izvadim nekoliko knjiga i naređam na sto.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— pita putnik. — O, molim... zdrage volje! — veli Arkadija i meće preda nj knjigu. Dođe red na novog učitelja da prihvati. Kad pusti glas pa zapeva, svi se okrenuše levoj pevnici, da vide ko to peva.
mu pop Spira, željan da malo pobegne od silnih svakojakih misli koje su ga ophrvale onako sedećeg u kolima, a i da se prihvati malo. Kola stadoše. Pop Spira i Pera siđoše.
— A, baš ste mi iz usta izvadili, počitajemi — prihvati domaćin. — A zar sad to valja što rade ovi noviji, današnji ovi učitelji?! Sve kod njih k’o ni kod koga!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čovek nije imao kose na glavi. Bio je mnogo niži od Pavla, a glava mu je bila krastava. Unutra, Pavla prihvati drugi husar, koji ga je vodio, uz drveno stepenište, koje je bilo, od početka, raskošno.
Teodosije - ŽITIJA
A sveti ga prihvati sa veseljem duše i srca radošću, i kralj ispriča sve o sebi. A sveti se za divi njegovu sa toplom ljubavlju prema Bogu
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
I Miš prorok valjano se prihvati slanine, pa kad se obojica dobro najedoše, mačak Tošo predloži: — Sad hajde da podbrusimo šape i da se što prije
Nušić, Branislav - POKOJNIK
(Opšti diskretni pogled i izmena pogleda.) SPASOJE (brzo prihvati situaciju): Gospodin Švarc je član uprave preduzeća „Ilirija” i po poslovima toga društva on putuje danas...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rekoh mu da ja nisam taj koji je ubija i u tome, je bilo dosta istine koju on nije hteo da prihvati. Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica.
i ma da mi je bilo jasno da su ovi nspod naših nogu sada samo nešto plodnija zemlja, nešto u meni odbijalo je da to i prihvati. - Šta misliš ako iskoči onaj što smo mu pojeli ručak i zazvekeće svim kostima? Šta mnsliš o tome Rašida?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ide za ženidbom, a ne može. Ostaće ženidbe Tantalus: ženske vazdan oko njega, ali kad hoće da prihvati, svaka izmakne. Sa Šamikom razgovarale se ženske ne kao sa muškim, no kao sa ženskim, a ipak je Šamika lep čovek, i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Delotvoran je, veruje se u okolini Požege, i ovaj postupak: kad se neka žena porađa, nerotkinja treba prva da prihvati novorođenče i da ga zatim proturi kroz svoja nedra.
oružje, čuva jagnjad, jarad i šiljež; osamnaesta — počne da nosi veliko oružje, čuva krdo i leži na toru; dvadesete — prihvati ralo, i vjerimo ga, pak, ako je čoek za čoestvo, oženi se, i može sjesti selu knezom.
na zemlju Bog ga uhvati za noge i zavitla preko kule, a rodiljina mati brže na onu stranu, pa raširi kecelju i u njoj ga prihvati da se ne ugruva. Kad Gospod to vide, naljuti se i reče: ’tri godine ga tako nosila, pa ti onda na noge stalo!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Jedan trenutak se odlučivao da li da prihvati ili ne, ali pogled na ta podbula lica profesionalnih podvodačica, njihove bradavice iz kojih su rasle dlake,
Matavulj, Simo - USKOK
Biće najprije da je crnogorska vojska pod gradom! Drugi prihvati: — Pa čemu onda ovi ne lumbardaju? — Evo naše gospode — opazi treći. — Sad ćemo doznati šta je.
— Nikada! — prihvati Ivanović... A ti, Pijero, samo kukaj kao udovica, kao što si navikao, mješte da se držiš kao kućić!
Pop Marko reče: — Snijeg ovoga će puta od mora! Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena! Rako prihvati: — Daj bože!
Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci. Knez reče Krstinji: — Evo ni, babo, jednoga gosta iz svijeta! Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao! — Uđi, gospodine — reče knez. — Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo!
Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!... — Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu! Da podiže ludo d’jete, samo sama!
— Ja mnim ne bi ni jedna pošla za njega! — doda njeko. — E, da! — prihvati Milica. — Ti to kažeš! A onamo sve se grabe oko njega. Ali je on izabrao! Je li da si?
Jadna njegova majka, ako je živa! — Ja mnim — prihvati Joke — da će vladika pomiriti Janka s ćesarem. — Mniš!? — uzviknu Milica, te se one dvije začudiše.
Krcun odgovori: — Eto, sjutra će gospodin Janko obući naše ruho. — Pa lijepo, vaistinu — prihvati knez. — Biće zgodan Crnogorac! — Bijesan Katunjanin, božja ti vjera — prihvati Mrgud Šutov.
— Pa lijepo, vaistinu — prihvati knez. — Biće zgodan Crnogorac! — Bijesan Katunjanin, božja ti vjera — prihvati Mrgud Šutov.
— Evo je minulo ove jeseni ravno devet godina — reče knez. — Je li, pope? — Biće tako! — Dakle, šeste — prihvati Janko. — U jesen 1806-te bile su bitke kod Jene... — A, ha, to kod Jene! — viknu Stevo.
— Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan. I bez toga bjeh naumio poći gore toga dana. — Lijepo, vaistinu! — prihvati starac. — A mni li on ostati onamo, što li? — Kako ga je god volja, striko!
Jest soko, ovaj naš novi brat! — Zgodan, vaistinu! — prihvati Rako. Rako imađaše ženu i dva sinčića i kćer Anđu, kao što vidjesmo, već isprošenu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pre nego što će početi da objavljuje, dugo okleva; dečjem pesniku treba vremena i hrabrosti da sebe prihvati onakvog kakav je, u onome što je.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Dositej je prosvećeni zapadnjak i hoće da srpski narod prihvati izrađenu i iskustvom overenu bogatu kulturu naprednih zapadnih naroda; romantičari preziru »truli Zapad« i veruju u
Sremac, Stevan - PROZA
Ustade ponova, diže čašu i nakašlja se malo. — Čujmo! — reče polaženik. — Čujmo! — prihvati gospoja Kaja. A domaćin ustade i otpoče zdravicu.
Radičević, Branko - PESME
“ Na to Gojko brzo reč prihvati: „Pravo ću ti sve ja kazivati. Oca svoga jedva sam poznao, Za detinjstva moga on je pao, Sa Turcima u boju krvavu
Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi. I slutnja mu srdašce prihvati Da je neće više ugledati, I što dalje, većma ga spopada: „Nikad više — dakle baš pikada?
“ „Nosim svoju i tvoju nevolju, Bog će tebi dati sreću bolju, Tebi možda, al' meni nikako, Nego dede prihvati me jako, Teške su me osvojile rane.“ Ovo zbori, ljulja se da pane.
Poznade ga Hajka, prihvati ga, Iz mrtaca malo iznosi ga, Polaže ga na zelenu travu, Belu ruku meće mu pod glavu, I gleda ga Hajkuna sirota,
“ — Ovdje riječ drugi glas prihvati: (Drugi, brate, ama kakav tužan, Od miline i od tuge žive U hajduka srce zatrepeta.
“ Tako Milun, a prihvati cura: „O hajduče, Ala te poslao, Vod' me, vod' me kud je tebi drago, Sve ja hoću što je tebi drago.
udari Miluna hajduka, Udari ga u lijevu ruku, Sakrha mu ruku u ramenu, Vas zadrhta Milun, progovori: „Jao Fato, prihvati mi pušku, Lijeva me iznevjeri ruka, Pomozi mi pušku napuniti.
“ Vidje jade Fatima djevojka, Proli suze niz bijelo lice, Prihvati mu pušku iz desnice, Pomože mu pušku napuniti. Uze Milun i pušku nasloni, Nasloni je na taj tvrdi kamen, A
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svak svoju pjesmu, dragi moj, nema nam druge, davno sam ja to vama govorio. Pjesnik prihvati ono kuvaričino sikirče i krenu prema zatvoru, dobrodušno gunđajući: — Šta im sad ja tu mogu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Gle, kako je uvelo, grehota čoveka i da pogleda... Eto, od deset korena ako jedan prihvati. Nesreća, kažem ti!... — Istina, istina! — odgovaraše onaj drugi. — Bože, opet on?!
Kliknu moj otac: Što si, Leno, na golemo? — Barem da si od koleno? Prihvati Pasa i sve devojke sa njom: Ako nesam od koleno, A ja imam crne oči, Crne oči, medna usta! — Lalo, dajre! Tugo!
I iziđe s devojkama u drugu sobu. Moj otac prihvati: Kumitske čete vodija; Mnoge su majke plakale! Tomča, pognut, na iznenađenje sviju, upade i produži, više kao za sebe:
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
Onda on otide u planinu k babi, i došavši k njoj, reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
Miloš odmah ustane, uzme štranjgu, sveže je Divonji oko rogova, izvede ga iz štale, sjede mu između rogova, prihvati se čvrsto za rogove, a moj ti Divonja ugodi preko polja, pa što brže može poteci.
Putujući tako ogladni, te sjede pod jedno drvo u hlad da se odmori i malo prihvati. Taman izvadi maramu, kad eto ti ga jedan čovjek putem pravo k njemu, a jaše na magarcu.
maši u džep, izvadi jednu poturu i reče starcu: — Evo ti, starče, uzmi ovu poturu, pa kupi za nju što ti je drago. Prihvati starac poturu i odnese je svojoj kući. Kad tamo, a baba mu se pobolela pa hoće ribe.
Čovek onaj ušavši u kuću nazove domaćinu: — Dobar veče! A domaćin mu prihvati: — Bog ti dobro dao! — pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi
— Sudi mi po kanunu, efendija! — odgovori Jevrejin. Kadija prihvati kanun i pogleda u kanun, pa reče Jevrejinu: — Ni od kakva mileta ne može biti Turčin do od Srbina, a ovaj je kmet
— Krepao kotao. — Kako krepao, ničiji sine! — prodere se trgovac. — Kako može kotao krepati? — Eto kako, — prihvati seljanin — štogođ se koti valja i da krepa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Gledajući neprestano onu tašnu u zubima psa, matori upita gospođu da li njen ker možda ide u školu? — Ide, ide ... — prihvati dama štos, i ne sanjajući šta se iza brda valja. — Pa, kako je bilo na roditeljskom sastanku?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Rekao sam da ćemo objaviti — onda me dohvati za rame, vojnik me prihvati i tako se nađoh u onoj masi naroda. Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti.
Na ulazu ispusti čuturicu, iz koje zaklokota voda. Gledali smo tu vodu zakrvavljenih očiju. Podnarednik prihvati čuturicu, držeći je grčevito. Bili smo gotovi da skočimo na njega.
Na pragu kuće sunča se mačak. Posilni narednikov istrča iz kuće, pozdravi nas i prihvati konje. — Gde je narednik? — zapita osorljivo Aleksandar. — Eto... tu je... sada je izišao.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ćata prihvati, razvi i pročita glasno objavu, kojom se Gojko Savić, privremeni učitelj i upravitelj škole orlovičke, upućuje na svoju
pola časa pusti decu i, brišući maramom oznojeno i zažareno lice, priđe k pisaru, koji već beše ustao i vrlo učtivo prihvati njen pozdrav. Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad.
pa i sad on nemade šta odgovoriti, znajući unapred da će soba biti sve gora i sve nečistija, ako se on sam ne prihvati metle. Ali je to njega mrzelo, a nečistoću je mogao mirno snositi, samo da nije ovako iznenadnih poseta.
— Istina jest, i po selu su se rastrčali, prihvati odbornik. — More, selo... šta selo !... Selu je svejedno: bio mu na vratu ja ili onaj Đokić, odseče predsednik.
Da apsim, ni kriva ni dužna čoveka, i to sad baš, pred promenu. Mogu i odgovarati... — Kome ?... prihvati pisar. Eno dva svedoka čekaju. Sve će to da ide po zakonu, ne brini ti — Dobro... oteže predsednik.
u maju, za to vreme deca zaboravljaju teže stvari. — Istina jest, prihvati Velja živo. I ja tako radim i mnogi, upravo ogromna većina.
Da živimo, brate!... — Nama izvolite svakad nedeljom, prihvati Ljubica živo. A i inače, kad god imate vremena... Vlajko i Velja nasmejaše se ovolikoj naivnosti.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan! — prihvati treći, licem punim dosade, kiselo, s omalovažavanjem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi prihvati pozdrav, taj ispije najveću čašu. — E, Anđo, ti večeras jednako pobeđuješ, hvalim je ja.
Drugi odmah to prihvati, pa doda: — A ja... Tako mi obično radimo, kad merkamo s koje ćemo strane da podiđemo. Kapetan već to zna, a vidimo
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA: Eto, baš, ako hoćeš da počnemo od tebe... JEVREM (grčevito prihvati): E, vidiš, Sreto, baš sam to i hteo da te pitam!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama nećeš ti — veli Sreta, umirujući ga — platiće Đorđe predsednik. — Molim, kazao sum, obećao sum, inćar nema! — prihvati ćir Đorđe, rek’o bi malo ljutito. Sad se stade raspitivati šta će da košta to. Niko ne zna, pa ni ćata, ni Sreta.
— Ja, bogme, neću da se brukam! — reče jedan. — Ni ja! — prihvati drugi. — ’Ajd’mo! — Vala, ni ja! — reče treći. — ’Ajd’mo! Nijedan ne pristade.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati! Sazreli su neophodni uslovi! Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Pri dizanju vrške brod ili čamac priđe plovcu, prihvati ga i počne izvlačiti za njega vezani kabl, dižući time i vršku. To se, kad se radi na velikim dubinama, vrši mašinski.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A slijepcu oči ne smetaju, no se drži sve jednoga puta, kâ pjan plota kada se prihvati. VOJVODA BATRIĆ Da pričamo snove pri kretanju!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Jân.“ „Kako reče?“ „Eto, čuo si kako“, prihvati domaćica, smijući se, „ime mu je Janko!“ „Zdrav mi bio uskok Janko!“ reče serdar, pa nategnu junački.
„Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika dopustio“, prihvati Krcun. „Ja sam do posta redni bio kod gospodara, pa po drugi put zamijenih nekog mi rođaka, eto sve do tu ’nomadne.
„Ponesi glavu!“ viknu neki. Janko se povrnu i sagnu da prihvati, a u taj mah dvije puške sa strane planuše i sastaviše Janka sa zemljom.
Trnci podiđoše ženske jer i prije gledale su tu radnju. Neko prihvati ranjenika za ruke, neko za noge; serdar mu položi ruke na glavu. „Sad stisni zube, momče!
„E, obišao sam mnogo našijeh krajeva, ama vjere mi, ne vidjeh nigdje, pristalije ženske glave!“ „A od koga je, ha!“ prihvati neki, čisto s ponosom.
Baš šteta što nije čovjek!“ reći će neki. „Bogami, zaista je bolja od mnogoga čovjeka!“ prihvati onaj prvi. „Radiji bih s njom i na junački česov posao pregnuti, no s mnogijema što oružje pašu!
„Raste mladež, a da što će!“ prihvati ponajstari, to toliko da nešto reče. „Tako je, bogme“, opet će medik: „Pa da rečemo, ne daju mnogoj ni dorasti, no
Ona to ču, a na njima poznade, da je o njoj neki potajni razgovor, pa se malo snebi. „Stane, zborimo o tebi nešto“, prihvati onaj najstariji. „Ne boj se, jadna, nije ništa zlo!“ reče videći kako se cura zarumenje.
“ „Pa šta bi dalje?“ reče medik. „Vaistinu ne bi ništa, no...“ „No, uvrže se na ujčevinu, moj Iličkoviću“, prihvati onaj stari smijući se. „Da ga vidiš kakav je, bi isprosio po svijeta š njim, štono se reče.“ „Slab, što li?
“ „Koja poslovica?“ „Ona: kruška će (panuti) pod krušku. I ona: neće iver daleko od klade!“ „Ono da rečemo,“ prihvati stari, „sve se može izroditi. Posiješ najčistiju šenicu, pa ti se prometne u kukolj. Svijet se miješa, brate.
“ zapita medik začuđen. „Mi, brastvenici!“ odgovori mladić. „Čuj, vidaru, ja ću ti povijedati, u malo riječi“, prihvati starac. Dokle cura ne prispije za udaju, o tome se ni govorilo nije.
„Ha, kako ti šklopću koščurine!“ reče mu jedan djetić. „Krupne, bogme, pa ih stane prasak kad se proteže“, prihvati onaj drugi. „A koliko ih imaš, mediže, vjere ti?“ „Ma česa, koliko imam?“ „Ma kostiju u životu, čoče!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Zatim se prihvati za zemlju i govori): Crna zemljo, po bogu majko! Ova se basma ne primila ni mene, ni tebe, ni bašče građene, ni voćke
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: „Pomozi Bog bako!” A ona mu prihvati Boga: „Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?” On joj reče: „Rad bih u tebe služiti.” Onda mu baba reče: „Dobro sinko.
Carev sin joj nazove Boga: „Pomozi Bog, bako!” A baba mu prihvati: „Bog ti pomogao, sinko!” Onda je zapita carev sin: ..Gde je, bako, moj zec?
Čovek onaj ušavši u kuću, nazove domaćinu: „Dobar veče!” A domaćin mu prihvati: „Bog ti dobro dao!” pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako
” Ona se začudi šta to može biti prihvati štap u ruke, i tek što ga poče prevrtati preko prsta od ruke, u oni isti čas ona se prometnu ovca, i poče kroz kuću
” Đak nesretni prevari se, i pođe da uzme štap; ali kako ga se prihvati, prijenu mu jedan prst pri njemu; viđevši da je poginuo stane skakati oko divljana tamo amo da ga ne dohvati, u to padne
Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!” Pa onda reče onome bogatom čoeku: „Što je došao oni vlah u gruboj robi?
” Onda mu kralj reče: „To je dobro kad ti toliko blago imaš.” A čoban prihvati: „Nije ovo dobro, nego je zlo.” A kralj mu reče: „Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?
” Onda kralj reče: „Jazuk! toliko se štete učini.” A čoban prihvati: „To mene nije zlo, nego mi je dobro.” A kralj reče: „Kako, more?
” A kralj mu onda reče: „To je dobro kad si toliko šenice posijao.” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” A kralj reče: „Što, jadan?
” Tada kralj reče: „Oh, tu bi mnogo štete!” A čoban prihvati: „Tu mene nije štete, već mi je korist.” Veli mu kralj: „Kako ti može biti korist kad ti se toliko šenice prometnu?
” Tada veli car: „To je dobro kad toliko doleće čela.” A čoban prihvati: „Valaj nije dobro, no je zlo.” Opet car: „Što, more?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja odriješi iz jednog krajička od ubrusa pet krunaša, pa ih ponudi Kenju, kome oči sinuše, te ćaše da prihvati novac, ali se na vrijeme popravi. — Valaj, baš ću gledati da doznam, pa da prosočim...
Konja više ja ne vidi’, jer je on dosad na turskoj granici... — Tako je, vire mi! — prihvati gvardijan. — Četiri sedlanika, računaj po dvista talira s opravom; pak dva tovarna, metni po pedeset, to je devet
I svi se fratri tome čudiše, a pretur poče da se hvali kako su sve u kas došli od grada. Bakonja prihvati jednu kožnu torbicu, koju mu pruži jedan mlad gospodin, riđe brade, suh i živolazan. — Ko je ovaj jarčić?
plaćenih velikih misa). A pomisli, teke je deset uri! Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume.
— reče dijete, proseći očima lijepu riječ od Bakonje. — Dobro, moj Butrice, dobro! — prihvati Bakonja tapšući maloga po gojnom obrazu, našto on odleti kao strijela, a on diže svoje čizme da vidi jesu li dobro
Svi se zgledaše. Bakonja se uzdrhta. — Jes razumija šta sam naredija? — Pa razumi se da je razumija! — prihvati Srdar i hitro namignu Bakonji, jer kad se ticaše kazne za nemarnost prema crkvi, onda je bilo škakljivo miješati se.
A ja: ora pro nobis, pa u zobnicu! I onda se, veli, pobratimiše.“ Bakonja nazva „dobro jutro“, a pop mu prihvati pozdrav, te zavrgoše govor o vrućini, o prašini, o tome kako je bolje uraniti itd.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njegovu viku niko ne prihvati. Kafana i dale trešti od zabranjene pesme i udaraca krivih noževa o vrata i stolove. Ika raznosi rakiju, zbunjeno i
— Gde su oni što daju vodicu? Unuk mi se rodio. Kaluđer zbunjeno prihvati dizgine i belu kobilu povuče prema lipi. Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija. — Dođoh po vodicu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Uf, kako je ružan! — reče najstariji brat. — Ružnijeg nikad nije bilo! — prihvati hor okolnih galebiha, a majka od stida saže glavu. Zato su dva starija sina bila lepa i rasla kao iz vode.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I kad se nije moglo lepim, moralo se ružnim. (Da li? Više nije ciguran.) Ustav, naravno, knez nije mogao da prihvati, jer nije sumnjao da će ga sputati; Jevrem je, opet, smatrao Ustav neophodnim i, u odlučujućem času, stao je uz
A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan
taj uklesani lik vladara koga je njegovo doba promašilo jedan od pravih, jedan od onih koje bi i Mihailo bio sklon da prihvati, ili nije? Odgovor, verovatno, ne bi dobio.
i mnogih veza, Dobrača je, ne jednom, bio od pomoći Karađorđu, koji je, opet, bio sklon da čuje Dobračino mišljenje i prihvati njegov savet.
Dok je jedan Riga umeo da prihvati spokojstvo manastirskih knjižnica i mir od druženja sa knjigama, drugi se nestrpljivo pripremao za nespokojstvo putovanja i
Nije naučila: pobuna je, od početka, tinjala u njoj, ali je, u početku, ona bila nemoćna da je prihvati; uz to, još se nadala.
Zato što ona, Ljubica, nije njemu oprostila Petriju; i zato što od njega, pravog krivca, nije ni mogla da prihvati oproštaj; najviše zato što je taj već svemoćni Gospodar, pred kojim se, evo, klanjaju i visoki sveštenici, i njegova
Očekivao je da će Dositej o tome govoriti i Karađorđu, uvek spremnom, to se znalo, da prihvati njegove savete. U početku raspoložen da naklonost velike slovenske zemlje prema njegovoj maloj zemlji prima oduševljeno,
Nije hteo da prihvati tu nadmoć koja mu se nudila. Spreman da ovog puta sasvim zanemari dobit, bar sopstvenu, naredio je da se hrana sa
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Pramatero ljudskoga plemena, otrovnoga dara te prihvati, kupaćeš ga gorkijem suzama, osipat ga plačnim pokajanjem, al' badava - zavjet je narušen!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„On me dočeka prijateljski, a kad me upozna izbliže, prihvati me oberučke. Za kratko vreme postadoh, kao što on sam reče, njegova desna ruka i njegov očni vid.
Nomofilaks se zamisli šta da radi. Njegov put ka Demokritu vodio je baš pored onog voćnjaka. Zato prihvati Milonov predlog. „Mi možemo sada, gospodaru, poći kući“, reče jedan od njegovih teško natovarenih robova.
On im ponudi da svu njihovu robu natovari na svog sivonju. Nomofilaks prihvati taj predlog. Roba sa teletom posla kući, a sva ostala roba bi natovarena na magarca, jagnje položeno preko samara, a
Vaš moždani aparat radi odlično, kao i vaše mašine“. Gerike se još uvek ustručavaše da prihvati moj predlog. „Nisam još dovršio svoje opite“. „Kako da niste? - Ta oni su dovedeni do lepog završetka“.
„Naš Monž“, prihvati Lagranž, „velik je veštak u saopštavanju i obrazložavanju naučnih disciplina. O tome sam se nedavno osvedočio kada sam
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda pozvah jednog nosača koji prihvati moje stvari, pa se krenusmo u varoš. — Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa...
upalio sveću, ja jeknuh tako bolno, ja ustuknuh tako zaprepašćen, da žena koja je stajala preda mnom vrisnu, pa me prihvati da se ne srušim.
— Može — prihvati ona brzo, i kao da je samo čekala da ma šta progovorim, pa da mi smesta i bezuslovno odobri — može od zime oči da
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čik mu ga !... — Pravo kažeš: mari ti on za njine pretnje. Ne ubija se lako ’naki čovek — prihvati druga.. — Vala i jeste odvojio od drugih. Samo da nije onaki... da kažem... the, pa šta ćeš bolje ? — odgovori treća.
Jesi li se umorio, bane? — uzviknu Pantovac pri ulasku mu. Đurica, videći ga onako vesela, prihvati šalu. — Vala, pobro, pa i nisam. A ti si mi se grdno namrčio! — Kako neću, jadi ga ubili!
Stanka vrisnu i posrnu, ali je Đurica prihvati jednom rukom, a iz druge baci pušku, istrže revolver iza pojasa i pruži na Marka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti tomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
da okroje oputu, pa pritvrdivši jedan kraj od nje za strijelu, da puste odozdo strijelu iz luka da se dobro za čardak prihvati, kako bi se uz nju peti mogli.
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
Otac se naljuti na to, skoči, prihvati pušku sa zida, a sin, kad to vidje, pobježe. Uhvati zgodu i srednji sin. Ali i on prođe kao i najstariji mu brat.
Što mislio, to učinio. 3ačas uzjahao na konja, i samo što prihvati za zlatnu ormu, zvonce zvekne, sluge se probude, skoče, uhvate ga, pa s njim pred cara.
— odgovori on. Oštar Dan priđe k stolu, te podigne pokrovac; ali dijete leži zaklato. Tad ga Oštar Dan prihvati rukom, a dijete se makne jedanput, a poslije se digne.
Ali se sluga ne dade ni osoliti, no prihvati kraljevu kćer, dvadeset konja, dvadeset sluga i četrdeset vreća, pa odmah natovari i onu robu što je doćerao, i vrati se
Čovek onaj, ušavši u kuću, nazove domaćinu: „Dobar veče!“ A domaćin mu prihvati: „Bog ti dobro dao!“ pa mu reče da sedne do njega, pa ga stane pitati otkuda je i kuda ide, a on mu sve pripovedi kako
Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: — Pomozi bog, naš svijetli kralju! A kralj mu pomoć prihvati: — Bog vam dobro dao, đeco! — Pa onda reče onome bogatom čoeku: — Što je došao oni Vlah u gruboj robi?
Onda mu kralj reče: — To je dobro kad ti toliko blaga imaš. A čoban prihvati: — Nije ovo dobro, nego je zlo. A kralj mu reče: — Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?
Onda kralj reče: — Jazuk, toliko se štete učini! A čoban prihvati: — To mene nije zlo, nego mi je dobro. A kralj reče: — Kako, more?
A kralj mu onda reče: — To je dobro kad si toliko šenice posijao. A čoban prihvati: — Valaj, nije dobro, no je zlo. A kralj reče: — Što, jadan?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Po pitanjima tačnog tumačenja starih učenja, moj otac je uvek bio spreman da prihvati majčino mišljenje te se tako nas dvojica izmirismo.
Faradej je odbio da prihvati slično verovanje u trenutno dejstvo na daljinu električnih i magnetnih sila. Samo nekoliko reči biće dovoljno da se opiše
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Hvala bogu! Što je, da je! —Na, uzmi; to je tvoje! — i pruži joj nešto novaca. Cveta prihvati novac i stade ga prebrojavati. Nije verovala svojim očima. Prebaci ga preko ruku nekoliko puta. —Malo je, gospodaru!
Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško. Zastravljena, dršćući prihvati starijeg sinčića za glavu i upita ga naglo: —Što bi s ocem? — i upre u nj plašljivo očima.
— I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta! — plane i efendija; mahne bičem, no ne spusti ga, već ga sobom drži.
Svidi se sama sebi, pa se još jedanput nadviri, kao da joj je u odrazu ogledala nešto lijepo ostalo. Pa nanovo prihvati se posla po kući. Radi kao i obično, ali uzbuđenje jednako se javlja, izdvaja se i ne da joj da se u mislima smiri.
On veselo prihvati zgodu. Veli: — Biću u lijepome društvu, a dovešću mu je kao mladu nevjestu! Devojka pošljednjih dana osjeća neizdrživu
—Eto — trže se djevojka, — nemaš krivo, možda bi nam obojici bolje bilo! — Pa što se skanjivaš? — živo prihvati Marko i uhvati je za ruku. — Jake su ti ruke! — reče joj lakše. — Bićeš dobra na poslu...
Ma ja ću tebe naučiti!... I izvadi iz džepa od gaća kutiju žižica, prihvati uokolo nešto suvaraka, upali ih i podmetne u žbun gdje je Antica s djetetom ležala. — Potjeraće tebe oganj!
Ona ćuti. — Ti hoćeš nasilu da te tučem... Antica opet prihvati moliti i ubrza pošljednjim „Očenašem ”, a dijete iz zipke neće nikako da se smiri.
—A staviće na otar novi kip... Onega, bože mi prosti, ča su ga narešili ka da je nevistica. — E, ma reci pravo, — prihvati živo Žižica i ustavi se nasred puta, — može li, brate, opept novi metnit se s onim našim starim?...
—Dobro, neka, ma odmah! — jave se neki iz naroda. —Neka gre Žižica i Bukalo! — predloži Jače. —Neka idu! — prihvati većina ih. U parohijalnoj kući paroh ponudi svoje pratioce da sjednu, a on se smjesti do prozora.
— nabaci svoju Bukalo i izvadi iz usta lulicu. Paroh ustrpljivo čeka i hoće da opet prihvati riječ, no Žižica je sve žešći: — Pravo ću vam reći, ja vam se čudim... Vi, naš pastir, pa....
Pavle se zamisli: —Ja bi' štogod i pregorjeo od moga siromaštva . —Dakako, — prihvati živo Toma, — ne možeš drukčije... —Reci mu da bi' mu dao nekoliko varićaka kukuruza... —Pohlepan je na vuno...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zanos, toliko redak kod naših savremenih kritičara, stavlja na određene muke svakog ko se s dužnim pijetetom i ljubavlju prihvati da o Mišiću piše: već prvu rečenicu, i nehotice, započinjete podignutim glasom, koji, na kraju krajeva, oduzima
trenutka u razvitku srpske poezije: novi sistem književnih konvencija koji je zamenio stari, kritičar nije mogao da prihvati zato što ga nije razumevao, zato što je na nove poetske tekstove primenjivao staru „gramatiku“, a oni nisu bili
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
u tome je, naime, što se nesigurna sintaksa - baš zahvaljujući činjenici da Stanković nije umeo, mogao ili hteo da prihvati njen kanonizovani oblik - lakše i spontano saobražavala sa zahtevima pripovednog teksta, sa silnicama koje u njegovome
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Starac uze kavu. Ali posudinu ne prihvati za dršku, nego je obavi svojim dugačkim snažnim prstima, ne mareći što je vrela. I srknu kao aždaja.
Ali u isto vreme pop spazi dosle nezapamćeno čudo: niko mu od gostiju ne prihvati pozdrav, niti se pokrenu iz svoga položaja.
Krakov, Stanislav - KRILA
On to nije čak ni osećao. — Daj... ruku... — prošaputa krkljajući. Mali oficir prihvati tu krvavu, već ohladnelu ruku, i njegove uplašene oči stadoše se vlažiti. — Zbogom... pozdravi...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Onda će reći momče nekakvo: „Danas se ženi Đukić vojvoda!...“ A ja, da starcu poštu učinim I da se četa vina prihvati, U svatove sam vaše došao... Sećaš se sad? STANA: Ah, propala sam! (Glasno.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ne znate kako je to dobro, i kako se čovek lak oceća kad se jutrom malo prihvati, ali samo malo; inače pokvari ručak. Ja sam jutros pojeo dve ribice (haringe) i malo ajvara s lukcom i zejtinom,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Svi govore, ali niko nikoga ne razume. „Fikus“ privodi najzad Sergija Nikolajeviča stolu. Ordonans Rus prihvati njegov šlem i korbač. Sergije izvi vratom i otkopča jaku na bluzi. Onda pogleda „Fikusa“.
Dvojica saleteli da mi uzmu kofer iz ruku. Jedan od naših vojnika prihvati moje stvari i pođosmo pravo na stanicu. Ali voz je polazio tek posle podne.
Ako vam je dosadno sa nama, izvolite u drugu sobu. — Dabome — prihvati on rado. — Evo ti i slika, i zanimaj se. Opirao sam se.
Kišne kapi bile su sve ređe. Sjahao sam s konja da bih se malo zagrejao. Moj ordonans je prišao da prihvati konja, i tada sam opet ugledao onoga sa džakom na glavi. Zašao sam mu za leđa, i osvetlio električnom lampom...
Sa nama je bio i vojnik graničar. On prihvati šlem i prstom odlepi lobanju. — Da vidite... Evo je kosa! Videli su se zaista svilasti pramenovi žute kose.
Nastasijević, Momčilo - PESME
MRE DESPOT Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu! Mre on, a na čemu ostasmo mi? Sveta presahnu Lazareva krv: nebesno nebu, zemlja bez duše.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Kad krava, kobila ili ovca dobije mlado, onda trči ko od ukućana da mladunče prihvati; pri dizanju on ga pomeri s mesta i kaže: »Pusti leskovu, uzmi drenovu« (SEZ, 7, 162).
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me! — javi se Ilija. —Eto kakovi su! — prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. . uzmem, on zapiše, pa mirno.
— veli Krilo, i nazdravi Iliji. Zalažu se i piju, i nude čašom vina Ilijinu ženu Smiljanu, no ona neće da čaše prihvati; nudili bi i curu i nevjestu, ali one su pošle za stokom u pašu.
— Ostavlja sve mome Radi, a i kome bi nego njemu? —Potvrdio je glavom, — veli Krilo. —I čuo sam: „Radi” , — prihvati Ždrale. Pokriše bolesnika po glavi i s pomnjom skupiše kabanicu oko njega, pa se nadniješe nad vatru.
Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu. Ilija, čuvši topot, iziđe i prihvati konja. Sjahavši, veli Iliji: — Provodaj ga, zamorio sam ga! Konj se zapjenio i frče.
Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš! — prihvati besjedu Petar, bojeći se da starca baba ne preokrene, i pruži djedu ruku u znak pogodbe.
— Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ.
— i kao sneveseli se. — Ali ma'nimo to! De, ti, prihvati bolje! —Pusti, razgovaraj! ... Slatke si besjede. —Nema među nama duga razgovora...
—I ne treba nam... — omrsićemo se ovnovinom! — zaveza stari. Ali Rade, videvši ga razgovorna, prihvati ovu lijepu zgodu i napomene mu za sestrin đerdan. Sestra i majka toliko su ga puta za to zamolile.
Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju. — Dobro je!
— Vele, — prihvati Petar — a ni lijepo o tome pri ljudima ni govoriti. Ali, eto, ja govorim što sam čuo ... —Što vele? — prekide ga
— A j a čuo, — prihvati Pavle, — da je Vojkan, otac Radivojev, svekar joj, napastuje kad je pijan.... Ali, ko bi znao? Ipak, kažu da se jedne
Čeljad u kući prihvati pozdrav; neko od ljudi poodmakne se da došljak k vatri priđe, a jedno žensko doda mu stolicu. —Rade Ilijin!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Kepler obori glavu i ne odgovori ništa, prihvati ćuteći horoskop koji mu je Tiho pružio i smesti ga pažljivo u mapu. Još dok je bir pozabavljen tim poslom, pojavi se u
A dođoše i druge nedaće. Moj brat Ljubiša koji je trebao da prihvati očinsko imanje, umro je već kao student bečke Visoke poljoprivredne škole.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A Švabi zato sve i ide što ga srpska ruka drži i vodi. Kad Srbin nekoga prihvati, on mu daje najbolji zalogaj... A Srba moj, ne može biti drukčije, trgnuće se, prionuće da bude čovek i on, i bolji i
Oj, oj, oj! — Branko odjedared poče da peva, a Pavle prihvati: Oj, oj, dan u dan, Svaki dan, Po jedan, Lep šaran, Pohovan. Dan u dan, dan, dan, dan!
S druge strane prihvati stvar gospa Leposava, i dve žene popraviše, kao često, što deset ljudi pokvare. Gospodin Toma opet ide u kuću
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mislim da je bolje ako budem svakom redom davao reč. – Tako je! – prihvati zbor. – Ima, dakle, reč konte Ivo Vojnović! – Ja?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Da se lagano privučemo opet drumu. A tada galop... pa šta kome Bog dâ. — Dobro! — prihvati odmah poručnik Kosta. — Objasnite ljudima, da se ovo obavi bez ijedne reči — sa naglaskom je izgovorio komandir
Sa nama je sedi Kralj... — Živeo! — začu se spontani uzvik. — Živeo, živeo, živeo! — prihvati masa, i uzvik iz stotine grla odbi se sa kamenih litica, čak do objavnica neprijateljskih.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neka se nastani negde u blizini, ali neka živi sam. Pognute glave, bez otpora prihvati Belko svoju sudbinu. Ali, biti blizu plemena, a izdvojen, bilo je gore nego biti sasvim odbačen, jer je onemogućivalo
— Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! — reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla da prihvati njen savet. — Moram da je napustim, majko! — Zvezda žalosno obori glavu.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tu se poljar odjednom sjeti drekavca, koljena mu klecnuše i on se bržebolje prihvati boce. — Rakijo, prijatelju i u dobru i u zlu, pomagaj, nešto me noge ne drže!
Nijesu djeca ni ručala. Hajde, razvezujte! Poljar Lijan jedva dočeka da se prihvati oslobađanja dječaka. Nije više mogao da ih gleda ovako vezane.
— Podaj Mačku da ti je popravi i okuje žutim limom — posavjetova ga Jovanče. Mačak objeručke prihvati Stričevu porudžbinu, jer se već i odranije petljao sa seoskim starčinama i njihovim luletinama od gline, drveta, morske
— Pa deder Jovanče, junače, prihvati se toga posla — nastavi Nikoletina. — Ti si prošle jeseni čitavu družinu imao, logor ste napravili, Paprici prkosili.
— Ranjen je, ranjen! Daj ga ovamo da mu pogledamo ranu! — zabrza Jovanče, uplašen i zbunjen, i prihvati dječaka za ramena, ali se Stric ljutito otrese: — Ostavi me na miru. Ovako mi je sasvim dobro.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Daj ti piti meni piće svoje, i od mene prihvati moje. Ja ti u tome ne činim krivde niti ti što zanosim, nego promenu od tebe ištem.
I to sva vojska vrlo prihvati i posluša. Niko ni za jednu iglu što bi koštovalo ne dodarnu se uzeti sebi. A jedan ciglo rđavac izmeđ vojske takav
Ali Tatarhan lukav i bezčovečan a na novce lakom, lepo ih napre prihvati, darove od njih primi sebi, a posle ljuto se oseče na njih pak, po slanike ružno prazne i s prećnjom opravi ih na trag.
A kad stigoše tamo doći, neka je, lepo ih dočeka car i prihvati ih s poštenjem rado i veselo. Preboraviše u Carigradu neko vreme i s prinudom carevom i gospode dvorske da im vidi
Poboravi se neko vreme, pak začu za njega nemački cesar u Austriji, dozva ga k sebi, dočeka i milo prihvati ga lepo gosteći se među sobom malo nekoji dan.
On ih milokrvno prihvati k sebe i dade im pod vladu Srem štono i tako od pre njihov bijaše, al' kroz Turčina s bojem pade pod Madžara.
Po bratnjoj smrti i opet Maksima, ako je i kaluđer, poče ga kaniti kralj i sva gospoda nudeći ga neka prihvati te oficije despotske da im ne prelazi očevina u tuđe ruke.
Diže se seobom, te ode u Karavlašku k Radul begu. I on ka hristoljubac lepo ga prihvati s veselom dušom dragovoljno i tamo već preboraviše mnogo vreme mirno i huzurno bez nikoga straha, bolje nego ovamo u
O NEZAHVALNOSTI PREMA UČITELjIMA Svedžbajte se o tome: kako to kome za tešku muku da nije, da ko prihvati k sebi koje iz maečka siroče, te ga ka za svoga rođena sina uzme držati; lepo ga pazi, hrani i gizdavo odeva, obuva,
Može se to na svetu zdesiti da i iz ropstva čili tuđ sluga na carstvo sedne i zemlja ga dragovoljno prihvati a i iz careva dvora i roda prosjak se nađe.
Naći će se i bez preporuke svačem sajbija! Tko prihvati se rukom za ralo, a natrag gleda, ne šiba mu brazda upravo. Oko na oko kom viče. Drugi se kara a k nama se prigovara.
« Ja već što više od mene išteš, što li čekaš tu? III EPILOG NA ZEMLjI Besednik Prihvati s draga joj srdca od nebesnoga činonačelnika ugovor o Hristovu začnuću.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška. — u Jordana Kaltagdžije dom što si procafte devojčence, ete, ono Timče... Kako zambak t’nka!
Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!... A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je na fukara!...
(Da bi se, dabogda, tako i usta dušmanima zapušila!...) — Zdravo, ti kako si, Doke? — prihvati joj Tašana, pa se tek pogleda s Taskom, Kaliopom i Uranijom, jer im svima dođe čudno već samo to što je banula u kuću,