Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ama šta je stoku plašilo? — pitahu se drugi. Utom bahnu Sima na vrata: — Dobro jutro vam! Svi mu prihvatiše. — Da nije i tebe što jurilo noćas, Simo? — upita ga jedan. — Nije, vala, ništa.
— reče pop kao zabrinut. — Nego dela, ljudi, da kako otarasimo tu bedu iz našeg potesa. — Jes', bogami, popo — prihvatiše svi popovu misao — to će najbolje biti, da otarasimo belaja od naše kuće. Samo kako bi?
— Akobogda tako? Svrati malo amo! — Pa svrati malo, Strahinja, svrati! — povika i Ćebo. — 'Odi, 'odi, brate!... — prihvatiše i ostali. — Odmori se malo! — dodade kmet. Strahinja već uđe na vratnice i nazva im: — Pomozi bog!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Šta? — reče Aksentije. — A Mara? — A? — I ona s njim! Pop se zanese, i a da padne nauznak, a seljaci ga prihvatiše. U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima! — Sjedajte! — viknu on. — Sad ćemo ga uhvatiti!
Afrika
Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tada htede da skoči od užasa i da vrisne, trzajući se u postelji i tresući glavom po jastucima, dok je babe ne prihvatiše. Njen krik se jedva ču do dvorišta, mada se njoj činjaše da viče tako glasno da će je čuti i na drugoj obali reke, a njeno
Matavulj, Simo - USKOK
napoređe, ponesoše mrtvaca, te oko ponoći stigoše u prvo ozrinićko naselje, uđoše u prvu kuću na koju naiđoše i gdje ih prihvatiše bratski. Tu prostriješe Janku, opraše mu ranu i zapojiše ga, te nakon malo vremena dođe k sebi i zapita za Krcuna.
Kostić, Laza - PESME
” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge prihvatiše vajaoca Minadira. Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zaista je bilo. U travi pronađoh dva svica. Zakačili smo ih na svoje džemperiške. Svici se panično prihvatiše vune. Svetleli su ljubičasto, znate. Trčali smo kroz travu, a oni su svetleli na nama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali jedan se povede i pade pred otvorom. — Rajko, Rajko — povikaše vojnici. Jedan ga dohvati za ramena, ostali ga prihvatiše i spustiše lagano između granata. Ležao je nepomično. Usta su mu bila poluotvorena, a oči svetlele čudnim sjajem.
Mrtvačko bledilo se rasu po licu njegovom i on se nasloni na zemljani zid. Vojnici ga prihvatiše i polako spustiše na zemlju, a ispod glave mu podmetnuše jednu torbu. — Plotun zdesna!... Vojnici iskočiše iz zaklona.
Sofija uzdahnu i nastavi: — Ivicu ašova zavukoše ispod poklopca. Nešto krcnu... Otvoriše. Sestra vrisnu i pade. Mene prihvatiše. Vidim voštano lice... njegovo čelo... usahle oči... iznad desnog oka rana. Usta poluotvorena... Ruke opružene...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I zvezde su malko bleđe. Na jednom mestu škripnuše vrata. Malo posle zapeva petao; nega prihvatiše drugi i oteže se poznata palančanska jutarnja pesma...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Da se reši! — prodera se Mića. — Da se reši! — prihvatiše svi. — Dakle: ili ja ili Provir iz kafane. Jer ovo je skup jednomišljenika. — ’Ajde, Provire, vataj put!
— E, jesu bili đide! — reče Žika »dopisnik«. — Jesu, vala! — prihvatiše nekoliko njih. — A-ja! — reče skup ceo. — Ama nema razgovora da su oni đide; bili i ostaju đide!
More, pod nosom nam beda, a mi zijamo po belom svetu!! — Tako je! — prihvatiše svi sem Sretena. — ’Ajd’mo! — reče Radoje — a ostavimo ovu budalu nek se mlati kad ga trpe i kad mu se može!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Odmah sve prihvatiše. I žene oko Sofke digoše se. I one odoše tamo, izmešaše se sa devojkama. I one počeše da se umivaju, polivaju vodom,
— I odjednom zapeva: Mito more, Mitanče, Crkni mi, pukni, dušmanče Mito more, Mito, Mito! I to „Mito“ sve prihvatiše i počeše sa toliko čežnje, strasti, ludila da pevaju i izgovaraju, da i sama amamdžika, razdragana, smešeći se, morade
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Svud je bilo gozbe i veselja“, kazivaše Božo, „ama svuda; ali nigdje me veselije ni svesrdnije ne prihvatiše kao u srpskim zemljama, a najskoli u lomnoj Gori Crnoj!
Zbilja, ja mnim, do jutros se nijesi ovako ogrijao?“ Serdar i njegovi gosti obuvahu se, te sa smijehom prihvatiše tu šalu. Svaki po nešto reče, neko u hatar Cuci, neko onome drugome, kako će ih bolje podražiti.
“ reče serdar. „E milije mi je, popo, što si mi taj glas donio, milije valaj, no ikakav drugi!“ „Milo svima, bogme!“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Bižmo u kuću, e pomete! — reče duhovnik, pa doda s praga: — Valjen Isus! — Vazda Isus i Marija! — prihvatiše Kušmelj i Osinjača. Ona zbunjena stade se muvati po kući, ne znajući šta će. — Pa kako, kako? — pita dujo.
— viče kovač. — Bee-ri-jaaa! Trojica se objesiše o konope, te zaljuljaše sva četiri zvona; ostali prihvatiše oružje iz mađupnice, te učesta pucnjava, kao da se krajina zavrgla. Kiša jednako padaše. Svi iskočiše iz manastira.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dva Ciganina sa ćemanima zastrugaše gudalima po olabavljenim žicama radikalsku pesmu, a seljaci prihvatiše hrpom svakojakih glasova: Ustaj seljo, ustaj rode, pa se brani od gospode, činovnika, zelenaša, trgovaca, mantijaša...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svi se posadiše za trpezu i prihvatiše se dobra jela. Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen vinom, i da se čaše
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zdravo! Zdravo! Zdravo!“ „Živele sestre Slovenkinje, čuvarke naše na dalekom severu pa svi ovo gromko prihvatiše i za Jaćimom se povedoše, te on, eto, sasvim neočekivano i kao protiv svoje volje, preuze komandu i kao neku diktaturu
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kosta, koji beše poslednji, povika: — Pogiboh, braćo, ne dajte! Hajduci ga prihvatiše i za nekoliko sekunada sjuriše se u potok.
Vrata se počeše otvarati... Drugovi prihvatiše vrata ozdo, poneše ih u stranu i otvoriše sasvim... Slaba, bleda svetlost pokaza im unutrašnjost kuće, opaziše odmah
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Ne kazuj ti meni... Starija je moja! — pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de! — prihvatiše složno nekoliko njih. I drugi poslušaše, te se mučke izvukoše iz mesta. Međutim sasvim je zanoćilo.
Sada će banuti žandarska patrola, pa će oni za njim .. A vi idite s ostalima na radnju! Braća, umirena, prihvatiše se posla. Kod mora u punom podzimnjem danu sunce ih lijepo grije; toplo im, pa zadovoljno rade.
Dva klapca sa zvonika vrebaju na župnika i, dok ga ugledaše da dolazi, prihvatiše zvona i živo zaslaviše. Makoše se. Stara Stana umešala se među žene, a Marko i Božica ustaviše se kod stare pretrge,
Petrović, Rastko - AFRIKA
Seljani, što me prihvatiše i povedoše svojim domovima, rekoše mi da je njihovo selo Mali Pariz. Obradova me ta ideja. Nisu li nam za vreme
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kamo pesma?... Pesmu hoću! Its e long vej tu Tipereri... Zapeva Pera „Đevrek“ popularnu englesku pesmu. Ostali prihvatiše i odjeknu pesma kroz noćnu tišinu čak do paviljona gde su spavali reumatični pukovnici i đenerali sa bolesnim bubrezima.
— Ne brinite — govorili su gotovo uglas, i usrdno prihvatiše Gruju, da ga prinesu vatri. — To je dužnost naša. Eto, i mi smo ga izvukli odozgo „brez“ pare.
Ćipiko, Ivo - Pauci
On to reče onako iz običaja, i ne misleći na ono što je rekao. Ali drugi prihvatiše njegove rječi kao jednu misao. —Tako je! — potvrdi debeli fra Jere.
Neka bog poživi dakle naš narod obiju Vjera i obiju plemena!.... Živio narod! „Živio!” ori se u društvu, a prihvatiše da viču i seljaci, zdravicama privikli.
— i pozdravi ih. — Zdravo! Dobro došao! — oboje mu prihvatiše i izrukuju se s njime. Gospodin se prijateljski nakloni. —Zar sada s puta? Kako je bilo? — upita ga ona. —Dobro, hvala!
— Bi sam nikad i zadnji, a prvi na radnji. Bilo, pa prošlo, — odgovori mirno starac. I težaci po ledini prihvatiše se jela što bijaše preostalo od podneva. — Gledaj! Niko kusa i ne pribire mrave, a puna ih jizbina...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Uživajmo zato veselo u sadašnjici!“ Svi prihvatiše oduševljeno ovaj predlog. Čaše se napuniše, pa ispiše na iskap. Ponoć je odavno prošla, ali društvo pijanči dalje i ne
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari, i dadoše mu krevet u velikoj fijoci za kapsle.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
– Čujmo! – prihvatiše sa svih strana. – Gospodo – poče Boža – vama je poznato da je život zemlje samo na jedan sat, na kome je ceo istorijski
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tek kad izvukoše čamac, ugledasmo u njemu jednoga pešačkog potporučnika i pored njega ona dva mornara. Mornari sa broda prihvatiše odmah našega potporučnika i odneše žurno u kabinu. Za njima ode i kapetan Dušan. Malo posle vrati se.
Nedaleko vojnik zastade. — Morate sjahati. Nema puta, a i vidi se odozgo. Naši ordonansi prihvatiše konje. Pođosmo pešice preko zaobljenih stena, sa kojih je sukljala toplota kao iz zagrejane peći.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
“ — Ol rajt! — povika Nik Bulibrik. — To će biti dobro. — To, to! — prihvatiše i ostali. Već poslije jedan sat nad vratima šumske kolibe bio je prikucan poklopac od kutije za cipele na kome je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Reče mu: — Evo, car poslao vam je hleba i vina i koješto jedžeka. Blagosloviše ga oni i prihvatiše ono doneseno, te odneše u trpezariju, pomoliše se Bogu, pak sedoše večerati.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To prihvatiše i žene i stadoše kleti Manču (a zna se da je ženska kletva strašnija i brža i savršenija nego i sam Teslin telegraf bez
Ali večeras Mane nije poručivao ništa. Zato Ajša dade znak Dudiji da zapeva tu pesmu. Dudija zapeva, a ostale čengije prihvatiše; zapevaše i Ćulsefa i Ajša, prateći pesmu udaranjem u dahireta.
Zamišljao je sada Zonu, razdragao se; zato sâm produži dalje pesmu, koju opet svi svirkom i pevanjem prihvatiše. Peva Mane: Kad ja imam belo lice, — zašt’ ga ne ljubim? Aj-haj-haj! Kad ja imam ruse kose, — ej, zašt’ ih ne mrsim?!