Obradović, Dositej - BASNE
Nejma nebu blagovonijega tamnjana ni prija|tnijega prinosa i molepstvija nego kad dobri i pošteni čovek, delajući, Tvorca svoga slavi i o njemu misli, i tako s
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta nemojte plakati, prijo, — teši je prija Makra, — eto i mene ste rasplakali, a ja sam baš tvrda srca; ta to mora biti. Jedared i to mora da bidne!
Jedared i to mora da bidne! — Heee, e, slatka prijo — vajka se prija Sida. — Eto i mi smo se, što kažu, udale, pa šta nam je falilo. Ostale smo zdrave i čitave, fala bogu. Pa...
Al’ kako je meni!... Od’ranila je, što kažu, iz malena... pa sad... — pa se opet zaplaka prija Sida. — Pa ne ide Turčinu, nego opet, što kažu, u kristijansku i komšijsku familiju! — Teši je prija Makra.
— Pa ne ide Turčinu, nego opet, što kažu, u kristijansku i komšijsku familiju! — Teši je prija Makra. — E, slatka prijo, ta kako da ne plačem, od radosti!? I obe prije zaplakaše se sad opet od radosti.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ostavite, dakle, to za ovaj ma' na stranu. Ded'te čašu bermeta! — Hvala, ne prija mi; a i onako moram odlaziti. Oprostite što sam vam dosađivao. — Bože sačuvaj! Vi ste mi mili, ostanite još.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ponesi, Petro, i podaj deci prija Jovaninoj! To je bila jetrva njegove majke. Ovu čuturicu, Petro, podaj prijatelju Gavrilu! Rakija je ljuta, lepa!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nastavljaju da se skrivaju. Upoređuju svoje generacije. Ona mu otkriva da je pun ljubavi, a da to uopšte nije znao... Prija joj, kaže, da se brine o njoj. Nije navikla da joj pridržavaju stolicu, otvaraju vrata kola, pripaljuju cigaretu...
Sremac, Stevan - PROZA
Obilazi ga učitelj s prijateljima, pa ga gledaju kako je pri apetitu i kako mnogo ne bira, sve mu prija. Procenjuju koliko će još pojesti i koliko baciti na meso i slaninu.
Radičević, Branko - PESME
Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija? Štira žvaće, ali od nevolje, Šta će jadna kad ne daju bolje.
snaša, I kecova, zabava junački, I ti strašni kupa karlovački, Rukoljuba pa još kuracija, I špacira, da sve bolje prija. Ja i vide de pravo ka Save Udesili dugouve glave, Pa povika dičnim sokolovim': Akobogda sa tricama ovim?
On odaše brzo kraj ćelija, Valjda ručak da mu bolje prija, Katkad stade, pa se maši bradi, Osmenu se te mi je pogladi, Pa trč' dalje, jošte zazvižduka, Ao brate, da golemi
(1847, mart) NATPISI I Al' se .. ša tuđa leba sladi, I prija mu — da kljuseta tovna! Ali kljuse oće i da radi, Radi, stenje, a sve lete .....!
Vrelo bistro po šljunku žubori, Tice poju po lisnatoj gori, Pastir pesmu uz vrulu izvija, Da travica stadu bolje prija: Sve veselo, svako tera svoje, Srce moje, ta de li je tvoje?... Ovamo vas, srbinjske deklice!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Sečem obruče, — odgovori on. — Kako si, jesi li zdrav? — Čini mi se da je prav. — Šta radi stara prija? — Popušta malo ozdo, pa hoću da je popritegnem, — odgovori gluvča.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, nekako mi ne prija kada me neko stalno gleda kao zaljubljeno bebi-bif tele, oću da kažem: to vas obavezuje na izvestan način da uzvraćate
Povremeno izvodi i nešto slično brundanju, kao, baš mu prija voda i ti sistemi, a u stvari šta: celo to vreme sedi na mašini za pranje veša i puši, samo povremeno ispušta krike, to
stavlja šešir na glavu i briše iz naše skromne sredine, s motivacijom da je neka zaova, jetrva, svekrva, deveruša, prija ili drugarica iz osnovne škole, pozvala još pre dve godine na tri dana u goste. Baš će joj biti drago i ti sistemi.
pokojni Lule — priča Sulence — i to ga je, Anči, trošio ravno iz flaše, jer treba da znaš, Anči, pivčuga najbolje tako prija!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Inače, ima mnogo šljuka. — Imali su pravo kad su rekli da ću biti sasvim mokar od talasa. Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
mu nokti od silnih sveća i vrat mu je pridavljen od peškira koje vezujemo oko hrasta ništa mu naše temenanje ne prija on nema gušobolju ni šugu te kori naše običaje i basme idite za naukom pravom i prirodnom tamo gde je ima
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Gubitak, nego! SARKA (Gini koja se zaplakala): Dosta, boga ti, prija-Gino, sa tim tvojim plačem. 'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije
(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli.
AGATON: Molim te, prija-Gino, da ne smatraš ti to kao uvredu što sam ja kazao za Proku. To je onako, samo primera radi.
VIDA (prekrsti se i služi se). GINA (kad je žito došlo pred nju, zaplače se). SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio. GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti!
AGATON: Šta ćeš, prija-Vido, takva je poslednja volja pokojnikova i ne možemo mimo njegovu volju. SARKA: A kome je on to, bajagi, kazao svoju
SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv. PROKA: Pa jest, pravo kaže prija Sarka; on može u grobu čekati i četrdeset godina, ali mi, brate, ne možemo. TANASIJE: Ne možemo, dabome!
GINA (zaplače se). SARKA: De pa ti, prija-Gino, to Agaton onako, primera radi. AGATON: Pa, primera radi, dabome! PROKA: E, to nam je pokojnik lepo udesio, bog
MIĆA: I mene! SARKA: Tebe, prijatelj-Mićo, drugo buni, a mene drugo. AGATON: Šta ima da te buni, prija-Sarka, devojka kao svaka devojka. MIĆA: Ali se mora priznati da je lepuškasta!
SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu? PROKA: Čini mi se, prija-Sarka, ti na ružno navijaš? SARKA: Pa ako ćemo istinu da govorimo, pokojnik je voleo onako... kako da kažem, de...
ali neka – bog neka ga prosti! TRIFUN: Što – kaži! SARKA: Nije lepo, mrtav čovek. SIMKA: Pa opet, prija-Sarka, ne mogu da verujem tako nešto; ovo je isuviše mlada devojka za pokojnikove godine.
SARKA: Znaš kako je, prija-Simka, na staro drvo se kalemi mlad pelcer. SIMKA: Pa onda šta znaš: može ova devojka imati kakvu stariju sestru, a
TANASIJE: Uha, kud ti ode, prija-Sarka! VIDA: Nemojte dvaput da kažete, ali... Kad je čovek malo izbliže pogleda. Meni je baš pao u oči njen nos, isti
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu.
Idem ja da obiđem prija-Pavku. JEVREM: Pa jes', to je najbolje! MARINA (polazeći u sobu): Kao da nismo ni razgovarali, prijatelju!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Verenicama bivšim, izgleda Da utoliko više prija! Smrknut, ko da nad svojim grobom Stoji, on gleda tri alapače, I, pun sažaljenja nad samim sobom, Uzdržava se da ne
Pandurović, Sima - PESME
Mirišu opojno duše poljskog cveća. I nad jedva čujnim talasima rečnim, Nad dušama našim kojim veče prija, Boreći se s tamom, prostorima večnim, Plavi nam Kanopus saučešćem sija. Ti, najdalja čežnjo očiju nam zemnih!
hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi odmor prija, Da sunce danas drukče sija, I da se bliži starost skora.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
dovoljna bi mi bila, takova i tolika budući, kolika je mojemu srcu uteha i radost kad god pominjem srdečnu ljubov i prija|teljstvo moji[h] ljubeznika i ljubeznica, blagodetelja i blagodetelnica.
u persima mojima dvizati bude, vaše će slatko vospominanije imena i dobrota kako dragocenejši zalog vašeg anđelskog prija|teljstva k meni u njemu sohranjena biti. I prebivaju vaš i pr[očaja].
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva jajeta da vam kolač bolje prija“. Ćerka se nasmeši. „Ali draga majčice, to nije potrebno; on će nam, veruj mi, i ovako dobro prijati“.
- ,A, to je druga stvar’, rekoh joj, ,iz vaše ručice, milostiva gospođice, prija gospodinu profesoru jelo bolje no iz moje ručerde’.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— E, a ne bi ti mogô to malo pogledati? — Kako bi mogô kad očiju nemam! — A ti opipaj prija nego što pokosiš. — E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni izdato na dan koliko otkosa imam
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja? Baš sad uz put sretnem gospa-Vidu, prija-Draginu svekrvu, pa mi veli: „A što ste se vi tako poneli, gospodine Vaso, zato valjda što ste ministarska familija!
Vratiću joj tih dvesta dinara, pa eto, to je dosta za nju učinjeno. VASA (čita): Prija Soja. ŽIVKA: Nju briši. Ona je rekla za mene da sam alapača.
SAVA: Smirite se, jer ako meni mrkne, zapušiću vam obema usta! KALENIĆ: Slušajte, strina-Daco, i vi, prija-Sojo. Kao što vidite, tetka Živka nas je lepo primila, kao što je i red da primi familiju.
Zato vas lepo molim, strina-Daco, i vas, prija-Sojo, uzdržavajte se! DACA (Savki koja sedi kraj nje): Ama, otkud mu ja ovome ispado' strina?
Žena oseća potrebu da se uda, a smetaju joj neke formalnosti. Zapiši, ujka-Vaso: prija Soja da se uda bez formalnosti. SOJA: Ništa više ja ne tražim. ŽIVKA: A ti, teča-Jakove?.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Imao je još nešto zlata kod sebe, otijšao u grad s babom i prijavio se vlastima za povratak, jer mu tobože podneblje ne prija. A Turci su se i uverili, jer su i mrtvi po Anadolu bolje od njega izgledali.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jedino tebe pokudit’ ne zna Zloreka strina, pakosna prija; Voli te moja starica majka — Pa što te ne bih voleo i ja! »Javor« 1885.
Ili će se odbit’ samo, To mi tekem prija, Kao što se burno more Od stena odbija. XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Molovô bih slike vedre, Sve što oku vašem prija; Mesečina kako j’ meka, — Kako zvezda jato sija. Kako lepo zora rudi; — Kako s’ divno sunce rađa; — A na mora
LXV Voleo sam negda cveće, — I sada mi jošte prija — Al’ sad volim nešto veće: Deca su mi najmilija. U deci je sveta klica, Nova moć se u njim’ krije, Bolji svet bi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ratni napori nisu mu baš ništa škodili. Štaviše, činilo nam se da mu prija ovakav život, jer je on uspešno nosio svojih sto trideset kilograma preko brda i planina.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čista rosa zorice Cveta krepi lik, Meni pogled Milice Daje nov oblik; Neka rosa krepi cvet, Meni prija Milkin svet, Veli slavnog roda sin, Slavni srpski sin.
Bojić, Milutin - PESME
vatre, Strasna kao more, razbludna kô zmija, Tražiš moje hoću, da tvoj žar ga satre, I siktanju tvome moj grč bola prija.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I zato da odmah dođu. I, šaleći se poručivao sinu: »Prijatelj i ako hoće i ako neće da dođe; ali prija (tašta mu) da neizostavno dođe, jer noćas (dirajući svoju babu) snevao je nešto pa ne može a da je ne vidi«...
A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi. Ništa joj ne šilješ, ništa ne daješ... I krišom, tobož mladoženja da šilje, mladi za
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nije hteo da pije rakiju. Reče kako mu rakija ne prija. Ne voli njen ukus. Prohor Izgleda da je Dorotej vidar iz ariljskog manastira i da je došao ovamo da izleči igumana.
Uzaludan bi mi bio svaki izgovor. Prohor bi prosto rekao kako mučeništvo više prija božjem oku od stotinu molitava izgovorenih u komociji i telesnoj prijatnosti. Lako je brbljati. Reči su ništa.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Hajde, brže, šta me vazdan gledate... Vozi se gospa Nola na štajervagnu, prija joj jesenji vazduh, čist i oštar, i nekako i mekan posle kiše.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Sad si moj! — uzviknu Hobotnica. — Otkad sam trećeg muža progutala ne prija mi udovički život! Ču li iko Belutkovo opiranje!