Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Da vjeru dadem riječima tvojim? Pšenicu želim dušu da sladim, samo se torbe i zuba bojim. Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?
od vašeg Toše, dobroga mačka, večno krijete jelo: slaninu, ribu, i sir, dabome, i razne stvari podobno tome. Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden.
Živela apoteka! Kakva je samo šarena leja Jocina farmakopeja! Prikane, molim te, idi, to se tek u snu vidi! Gle, sve po redu i rasporedu: od slepog miša krilo, zmijske košulje malo,
Skočismo brzo, pomoć se traži, strah nam pojede vek: „Prikane Joco, brzo nam kaži, kakav ti treba lek? Da se na boljku izvrši atak da l miš pomaže slep, od mečke salo, od žabe
Zašto me mori u jesen tuga? KRAVA: Šalju nam jesen dobri bogovi, kud oko baciš — sena stogovi. Prikane dragi, majka ti zdrava, je li ti žao što nisi krava, pod ovim suncem najlepša sprava?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči. Živiš li ti u Beogradu, prikane? Imaš li oči? Ruku nemaš, znam. I ne kaješ se što si je dao. A ja bih se kajao, vidiš.