Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A zar sam ja opet bio bolji kad sam bio njegovi’ godina?! Tane mu gosino! Ta da nisam i ja priko jego brez fenjera ter’o kera, zar bi’ danas stao da bidnem bokter, pa da k’o niki šarov režim i lajem čerez tuđeg
— Jedna čestita duša; ta da je, što kažu, priko novina tražio — pa ne bi takvu potrefio, tako je to blâgo jedno od žene!
Sremac, Stevan - PROZA
Postali su i »pertu« i jedan drugog nazivahu »prikom«. Jova je često nudio odadžiju duvanom. »Priko, rekao bi mu Jova, ’oćemo l’ da zadimanimo po jednu?
A slobodno, čikam svakoga sovjetnika ako njegova pečenica bude ovakva! Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta?
Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta? Pa, priko, neću ti boga nazovem ako mi tu ljubav ne učiniš i ne dođeš. — Dobro, stoji!
Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta? Pa, priko, neću ti boga nazovem ako mi tu ljubav ne učiniš i ne dođeš. — Dobro, stoji! — reče Pavle i rukova se s Jovom.
Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije! Što ćemo da se proveselimo, za priču!
Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije! Što ćemo da se proveselimo, za priču!
— Stoj! — viknu Jova. — Ne tako, nego ovako! Sedi ti, priko, ovde; ti, Kajo, tu, a ja ću ovde. Zgodnije mi je odatle da ustajem kad zatreba da pucam!
— Ama ti baš pališ, priko? — Nema tu, nego gde pogledam, tu pogodim! — veli Jova puneći pištolj. Zatim ga ostavi visoko da ga žena ne bi
— Stari sam ti ja eškija, priko! Kad sam služio u vojsci, onda behu još »jegeri« sa zelenim ispuškama. A, priko, da si me nešto onda video!
— Stari sam ti ja eškija, priko! Kad sam služio u vojsci, onda behu još »jegeri« sa zelenim ispuškama. A, priko, da si me nešto onda video!
Žestoka posla, priko; samo ne smem od žene da pričam moja đavolstva, jer, eno već se ljuti! A tek kad prođem, čujem iz avlije kako neko
— Vojnik, ja, jakako! A stare penzionerke samo pritiskuju zulufe kad prođem, a ja ka’ iz kutije. More, priko, bio sam ti vojnik, junak, priko, seratlija... Mog’o sam i tamburmadžor da postanem, samo da sam za tri prsta viši bio.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 128. Djevojka je tuđina bratila: “O tuđine, Bogom pobratime, Privedi me priko crne gore Bez govora, bez nasmjejanja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Čuvaj druga kao brata. — Teško drugu bez druga i slavuju bez luga. — S dobrijem drugom priko svijeta, a sa zlijem ni na pir. — Bolje je imati rđavu godinu nego rđava susjeda. — Teži je rđav drug nego dug put.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah...
je zakupija žito i proda ga dobro puku, a za dobit kupija je, u gornjem kraju, manastiru vinograde, koji danaske vride priko 30.000 f.“ „Fra-Vićenco (1774, † 1793, †† 1835).
Ovako je rekâ: „Onoga ću galijota poslati priko mora, di će mu svakog jutra odadirati po deset batina, i to će trajati deset godina.
Kad stric i Stipan odoše priko vode, ja sam se puno mučija, pa najposli kažem kuvaru Baleganu svoju sujmu. dobri Balegan lipo me svitova šta ću
Gledam, gledam, dok mi se oči poniše put greblja, a, tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oči u meneka. A meni, brate moj, priviše se noge kâ dva konca.
— Je li ovo smeteni Bukar? Je li čovik, ili pas? — Brzi su Bukovičani, oca im njiova! — veli Boban — ali je ovo jopet priko mire! Konj i Bukar proletješe ispred kuća, pak saviše duž rijeke.
Ja sam samo tija reći da lupeži nisu mogli odjaviti životinju na vidnoj noći priko naši župa, između naši kmetova, to nisu nikako mogli učiniti bez ruke pomoći iz kuće!
— Jevo dvi knjige, jedna sudu a druga likaru. Daklen, koji može priplivati, pa da nađe dobra konja priko vode, ća da ode u vas trk u grad? Alate, momci, jer dajem tri talira jabuke! — reći će novi privremeni starješina.
— Kako to? Zar se može divaniti misa u poaranoj crkvi? — Odija je Škeljo priko vode, do najbliže parokije, te je doša vra-Tome i donija prisvetoga i sve što triba za jedan oltar, jeto ti — reče
— A šta čini? — pita govedar. — Ruvijan, jeto šta! Zašto iđe sa Srdarinom svakoga dana priko vode? — Dundak zapjeva poskočki: „Tijo, lako, kmetice, Tijo, lako, Jelice, Srdareva dušice, Naša jedra kmetice...
Ne gleda me u oči i govori mi pripokorno, kâ da će se ispovidati u meneka. Šta je to, pitam vas ja? Jesu li to škale priko zida obnoć, pa priko greblja ka slugama po svu noć, kad je... — Šta to govoriš Grgo? — prekide ga Bujas u čudu.
Šta je to, pitam vas ja? Jesu li to škale priko zida obnoć, pa priko greblja ka slugama po svu noć, kad je... — Šta to govoriš Grgo? — prekide ga Bujas u čudu.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I noćas ocu bilo je rđavo. Bog da nas obrani! Ča bi bez ćaće? —Koliko mu je godina? —Ne znam pravo reć, ma biće priko šezdeset. —Nije ni puno. —I je, danas je kratak vik... Bije nas svaki bič.
— predusretnu je. — Daleko je to u Ameriku, a? — s nategom izusti ona. — Daleko... —Je li čak tamo priko mora? — i pogleda pravce prama širokoj pučini, pa nadoda: — Puno tribuje vremena dok se tamo dojde? .
Ča će vlada dat', isto bi valjalo da selu otpadne priko dvije hiljade fiorini, a okle? Hm, lako je govorit'! — Ma pinezi ostali bi u selu, sirotinja bi se prihranila i
On će se povratiti iz Amerike, pomirićete se. — Da mi ga je viditi! Zašto me nije sobom poveo! Bila bi s njime išla priko svita... — Mislio sam da si ga zaboravila... — Nikada! A ča ste zbilja mislili?
Nimam nego sebe hraniti... — Odavna ovako živite? — Odavna?! — ponovi starac. Otkad sam iz svita došao — biće priko dvadeset godina... — I uvi jek tako? — opazi Ivo. — Uvik... i nigda mi ni bilo od nikoga potriba.
— Nimam sada vrimena! Zbogom! . Pa, ne sačekavši drugih Pilatovih riječi, ostavi ga i požuri priko polja da stigne Katu. * Sutra ujutru, u hitnji, Ivu otac pozove u dućan. — Evo ti pismo, pa radi ča hoćeš!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
priviđati se Prizren — grad u Metohiji, nekad prestonica cara Dušana Prijepolje — varoš u Hercegovini, na reci Limu priko — preko Prilike — selo u zapadnoj Srbiji Prilip — Prilep, varošica u Makedoniji priminuti — umreti primiti se —
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
znaješ, ima tesni sokaci, budžaci, ćuteci, — a t’mnina je — pa može lasno bez fenjer da se sopleteš priko niki direci što su prokaj zid, ta da se strošiš!...