Radičević, Branko - PESME
Tad odvrati svoje lice belo, Manu rukom da s' uklonim otle, Al' se meni sve umlje zanelo I ja osta ko prikovan o tle. Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!
Kostić, Laza - PESME
PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.
čovek beži neda'nimice u gudure, u mračne stanice; al' ne dršće Prometej, ne dršće titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!
burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće Prometej, ne dršće titan, na kamenu, na stancu prikovan! Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej!
U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila misli vrelije stenovito da čelo prelije, da razaspe po zemlji blagoslov, a u nebo da digne potop
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Skamen'lo se carsko veće, svećenikom krvi nema, prikovan je ženik mladi, bleda lica, zbora nema. A nevesta nema glasa da joj vriskom odoleva, sakrila se za stup
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sad se moglo jasno razlikovati žuta kao limun koža i mnoge brazde, isprekrštane tamo i amo po njoj. Marko seđaše kao prikovan s pogledom na pod, a Stanko veselo obrte lice suncu. — Siromah ćir-Nikola, ne dočeka crkvenu slavu! ...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Tako je tako, neka priča dalje đetić!“ rekoše brastvenici. „A što ću dalje pričati? Nemam šta! Ostadoh tunak kao prikovan. Vidjeh da je istina što ljudi kažu da krv priteže.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On zinu i stajaše tu kao prikovan. No to trajaše samo nekoliko magnovenja. Jer, iako je njegova misaona mašina bila isključena iz pogona, to ne beše slučaj
Tu zastade kao prikovan. Pred njim stajaše, na svom visokom postamentu, ogromna bakarna statua boginje Atene Promahos; desno od nje video se
Miljković, Branko - PESME
Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru Nevidljive noći, tim crnje.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Karadžić, 3, 1901, 213). U selu Čičkovi, srezu ariljskom, bio je pre dve godine jedan vampir takođe glogovim kocem prikovan za grob (v. »Vreme« od 31. XII 1933). Upor.
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Nimate vi od mene potribu! — jedva progovori. —Ostani, razgovaraćemo! — i stoji k'o prikovan na mjestu, bojeći se da djevojka ne iziđe. — Ostani! — ponovi molećim glasom.
— Kate! — javi se Ivo, kad je odmakla nekoliko koračaja. Ona se obrne: — Zbogom! — izusti on. I stoji kao prikovan na mjestu dokle god čuje njen hod, šuštanje odijela i kotrljanje kamičaka ispod nogu joj. Pa polako iziđe na put.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. (ZAROBLjEN PROMETEJ SRPSKI) Zarobljen Prometej srpski trajaše sumorne dane Prikovan za hladnu stenu. Al' strašni kucnu čas: Iz mračnih dolina srpskih sa struna gusala jasnih Zazvoni silan glas.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
zelenkasto svetlucavih iskrica, treperavih i drhtavih da izgleda kao da se pokreće i onaj tajanstveni svet mora prikovan za hridine i potopljene stene. — Ala, majko moja! — veli zadivljen Gruja. Sa nama stoje i neki pešaci.
Šantić, Aleksa - PESME
klasju Gdje drugo sunce se javi: U noći očiju tvojih Ti si mi nosila dan; Na susret htjedoh ti poći, No bijah kô prikovan... I bi mi kô da me pokri S beharom široka grana: Nada mnom ti si bila Sva topla i nasmijana...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
povikaše i Lunja i Jovanče pa na silu prevrnuše Strica na leđa, iako se on, kradom i ćutke, trudio da ostane potrbuške prikovan za zemlju. — Evo ga mrda nosom! I gleda, gleda! — veselo viknu Lunja.