Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
) Jevo ću vam po redu sve iskazati — dodade Bakonja sjedavši. — Kad prikojuče ujutro dopade Stipan i kaza da prikovođani ukradoše kulaša, ja odma reko u sebika: nisu borme Prikovođani, nego Krkotići!
— Kad prikojuče ujutro dopade Stipan i kaza da prikovođani ukradoše kulaša, ja odma reko u sebika: nisu borme Prikovođani, nego Krkotići!
— reče on fra-Tetki nasamo. — Naši se ljudi više boje jednoga mrtvoga negoli stotine živi. A bolje po nas ako se prikovođani pripanu, osobito ove godine, kako je slabo rodilo!
Dundak poče: „Daj mi kavu s mlikom!...“ — Nema mlika, šjor!... „A zašto nema mlika?...“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!... — „A zašta su i poveli?“ — Zato što nisu imali svoji, šjor!...
— Tako je, bome!... Jeto, tako je! A kamoli da će se prikovođani pripasti od Škorance... Lis se vrati. — Ključ je ponija Jerković! — Jeto ti sad! — veli gvardijan...
a šta nije odnijelo što je valjalo! — E, e, e — poče Tetka. — E, e, neka sad ko reče da su ovo učinili prikovođani i naše sluge, a ne rkaći! — reče Vrtirep.