Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
U trenutku se vratio. U ruci je nosio zapet pištolj... Jurio je pravce kolu... — Lakše!... prikradaj se!... Oni će te drugi smotriti! — vikao je Marinko, hvatajući ga za rukav od košulje. — Eno, vidi, kako se rebri!...
Oči mu u času zakrvaviše, pa sipaju vatru po onom narodu. — Niko da mi se nije maknuo!... Marinko!... Idi lagano, prikradaj se, te vidi da te stare oči nijesu prevarile... — Ama... — poče Marinko. — Idi!... Znaš li šta govoriš ti?...