Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Moja je duša volela samo vas, Turke, pa su me zbog toga svi mrzeli. Ako dvojica razgovaraju, pa me smotre da im se priku čujem, oni ućute. Zvali su me: ulizicom, izrodom, izmetom, Turčinom, i... bog bi ih znao kakvim me imenima ne nazivaše!
Sremac, Stevan - PROZA
« I sve to potrpaše pred priku u tanjir; natrpaše toliko da se prika jedva video iza nagomilane zaire. — I šefova je pečenica dobra, ama nije ni
Ali naposletku, kad Jova reče da je to sve samo šala, učini mu po volji i poljubi ga gledajući u priku. — E, ded’ mi sad otpevaj jednu, al’ onako štogod. Da vi’š, priko, kako peva! Ti valjda nisi to ni znao!
Samo kad je došla na onaj stih: Jer bez tebe šta je život moj? tu je na priku pao jedan bolno-umilni pogled, koji se nešto malo usput i za Jovu zakačio. — E, tako te ’oću!