Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Glava se sve više primicala lako, neosetno, da se jedva šaš zaljuljao... Prikučivši obali, podiže se. Ivanko zinuo od čuda. To beše Deva. Čim izide na obalu, uputi se žbunu za kojim beše Ivanko.