Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica (spušta salatu).
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedanput, kao da se nečemu doseti, smiče opanke s nogu: — Na — veli - rajo, vodaj mi opanke! A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”.
učili mu se da je već okovan, i... zaseli pa mu sude... I kao stoji sto, na nemu čutura i dve čaše, a kao kadija prilazi, naleva čaše iz čuture i veli ocu Stankovom: „Pij mu samrtnu!...” Strašna ova slika ukoči ga. — Hajde!
— Ne mogoh srcu odoleti, dođoh da te vidim!... Jelica preblede. Ona vide čoveka da prilazi k njima. — Šta ti je? — upita Stanko. Ona pokaza rukom Zeku, koji im se približavao. — Ne boj se!
mu Stanko priđe ruci, on se zbuni; čisto bi je trgao od nekoga straha i, tako da reknem, stida što mu takav junak ruci prilazi!... Tako i sad. Stanko je sedeo uza nj, a on oseća kako mu srce strepi...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On se udavi pod njenim vratom, pa je dohvatio za ruku i privlači vrljikama i sebi. Ona se poprilično zateže, ali prilazi bliže i bliže: i poduzima je tajanstvena vatra kad joj se muška ruka savi oko pâsa.
Afrika
Crnci uvijeni u prostrana plava platna, u crvene đerdane, dugih tankih ruku, veslaju. Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate.
Ja nudim sto pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.
Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako razmazujem pomadu za brijanje. Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi.
Odjednom jedan belac sa lampom. Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem.
Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći. Piroga zatim prilazi nekoj kolibi pred kojom je upaljen oganj. Dobre nage žene spremaju nam kus–kus od prosa.
Moja bi bila i suviše uska i nestabilna za sve nas. Žuv ne vidi da ja crtam Bansumanu i prilazi da mu nešto kaže. Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala.
Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam?
Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom. Presamićena je, rasplakana, šalje im
Ne, nema nijedne druge koja bi mu se svidela, nijedne! Arapin, koji je bio u sobici sa ženom, prilazi i misleći da je on bio izabrao najlepšu, a da će tako zaslužiti bakšiš, nudi nam svoju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ne verujući ni sam svojim očima, Isakovič onda vide, u ogledalu, kako joj, sve bliže, prilazi, i kako je crven u licu. Iznenada, Božič ga, kroz smeh, gurnu na gospožu. Pao joj je na grudi.
To, da taj stasiti, lepi, oficir, ne pije pivo, nego prilazi, svako podne, buretu, koje je, kao na nekom jarmu, na nogarima, nasred kujne visilo, i okapalo, pa pije vodu, to je
udavala za Petra, a ona za Pavla, Katinka je pričala svojoj rođaci, u stidu, da joj kolena drhte, kad joj Pavle prilazi i da će to tako biti i u braku.
Tamo, na ravni, prilazi reci, štab jednog ešalona, koji je na maršu prema Kijevu, a čija je izvidnica u varoš već ušla – i zarobljena.
Štab to ne zna. Prilazi, u saonama, sa pratećim husarima, reci. Gde bi bila kapetanova zaseda? Đurđe, koji se ne bi bio prepao od neprijatelja,
Dobar je to oficir. Moglo bi da mu se desi da štab, koji prilazi Dnjepru, izašalje nekoliko pratećih husara, da vide, ne krije li se nešto iza tog šumarka, ali to nije verovatno.
Vide, kad se osvrnu, kako mu se stražari približiše, i kako mu, kapetan, koji ga je doterao, prilazi, oduzima ešarpu, a naređuje da sedne i da sedi mirno, ako ne želi da ga vezuju.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
I AGENT (prilazi ženskom stočiću sa pisanje, na kome je jedna fioka izvučena i predmeti u njoj ispreturani): Inače, ništa drugo; samo to?
(Otvara pismo i zagleda potpis. Nov nastup uzbuđenja.) Jeste, on je! Slutio sam, slutio sam... LjUBOMIR (prilazi mu): Umirite se! Stišajte se! Sve te stvari u prvome trenutku izgledaju strašnije.
RINA: Da s kim ću se savetovati ako ne s mužem? ANTA: Pa jest, pravo imate! RINA (opet prilazi telefonu, ali ne markira još brojeve): Slušajte, nemojte mi dozvoliti da pravim uzbunu; ako je to šala ili ako ste
zaboravila sam... Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.) VIII MILE, RINA MILE (dendi, napudrovan i nalickan, prilazi joj, grli je i ljubi): Šta mi radi moja Bubika?
SPASOJE (cepti od uzbuđenja i sune na njega sa stegnutim pesnicama kao da bi toga časa da ga smrvi, uzdrži se i prilazi mu): To si sad rekao i nikad više! XIV NOVAKOVIĆ, PREĐAŠNjI NOVAKOVIĆ (ulazi uzbuđen): Zaboga, zaboga!
On je bled i vrlo zbunjen): šta je ovo; šta je ovo, zaboga?! (Seti se.) Pardon, gospođo! (Prilazi Rini i ljubi joj ruku. Obraća se ostalima.) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca?
PROTIĆ (slomljen, prilazi mu): Ja vas molim, gospodine, dozvolite mi da o tome nasamo govorimo. PAVLE: Molim! Želite li i vi, gospodine Anto,
(Ode stočiću i nađe tamo sebi neku zabavu.) SPASOJE: Pa, dabome, najbolje je ne pominjati ga. AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo): Spasoje, ne Mogu, znaš, pred detetom da ti kažem, a napolju se neke čudne stvari šapuću.
AGNIJA: Ja to u najboljoj nameri. SPASOJE: Nemoj ni u najboljoj nameri. AGNIJA: Dobro, dobro, nikad više! (Prilazi Vukici.) Pa nemoj, dušo, zaboraviti kad ti bude gotova ona drap haljina; htela bih da vidim kako izgleda.
PAVLE (ode). XV LjUBOMIR, SPASOJE SPASOJE (gleda za njim kao čovek koji ne zna šta će i odakle će poći; najzad prilazi vratima Vukičine sobe i dovikuje): Ljubomire! Ljubomire! LjUBOMIR (dolazi). SPASOJE: Bio je ovde Marić, sad je izašao.
(Duga pauza.) SVI (ćute). SPASOJE (i dalje gleda u sat): Ovoga trenutka voz je krenuo. (Telefon. On mu prilazi.) Alo, alo... da, ovde Spasoje Blagojević... Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?... Hvala... hvala na obaveštenju!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Zakasnićeš na posao! - prilazi Timotiju, a on joj kaže da hoće, ali kako je već neophodno da neko očita lekciju tom mangupu. Mangup sam ja.
Videh Atamana kako prilazi i govori nešto, a onda Poparu kako joj predaje cveće cerekajući se. Zatim još videh čitav jedan čopor karanovskih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje. Osećao je već kako mu prilazi. Brat, taj brat koji mu se već tri nedelje činio samo jedna hrpa odora, pletenica, čoha i perja, u daljini, kao da i
Stojeći gologlav, u tremu, on je mirisao noć koja se spuštala, kao pas kad njuši nekog, koji izdaleka prilazi. Na dnu vidika pušile su se ljubičaste ravni i uznemireni trščaci, pod otvorenim, žutim, osvetljenim nebom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dete prilazi prostirci i prvi predmet koji uzme, veruje se, time otkriva čime će se u životu baviti.“³⁵ Prilikom prohodavanja poznata
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U ovom trenutku, dok prilazi devojci s leđa, Bel Ami je umorni veteran koji je preživeo gomilu vazdušnih bitaka, mešavina razočaranog Remarkovog
Danas je praznik! I odjedanput, on vidi kako u četrnaest brušenih ogledala njihovom stolu prilazi učetrnaestostručeni čovečuljak iz fotelje.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Reklo bi se da pesnik odbija uvid u složenost procesa i zbivanja, da je namerno neozbiljan, i da stvarima prilazi sa one pristupačnije, neobaveznije strane.
Činu pevanja on prilazi veoma nepoverljivo: umetnost je dugoveka, a naš eventualni doprinos umetnosti u načelu sumnjiv. Igrajući se, on se
Igpa Igra je regulativ Radovićeve pesme, stvaralački princip, ključ s kojim se prilazi jeziku, duh u kojem se ostvaruje zamišljeni kontakt sa detetom kao čitaocem.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On se duhovno razvio, čitanjem dobrih stranih pisaca stekao znatnu književnu kulturu, i ostavlja romantiku i prilazi posmatranju stvarnoga života i racionalnom realizmu. U jednom pismu Vuku St.
Tek docnije on prilazi višim problemima socijalnoga života i moderne duše. Pod uticajem naših starijih pripovedača, kod kojih je bilo toliko
Milićević, Vuk - Bespuće
s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se primiče, prilazi, spušta.
se čuje kako ona svaki čas namiješta stolicu, — a da njezina mati koja sjedi nepomično sa radom koji zabavlja ruke, ne prilazi k njoj; ona se radosno iznenađivala kad bi osjetila njezinu ruku na svojoj glavi kad bi mati sjela pored nje, i pitala da
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— širi kočijaš ruke. — Kako neću poznavati svog rođenog kuma! — čudi se stražar i prilazi rampi. — Daj, bolan, da te još jednom zagrlim. Zar ja svoga kuma ... — Pa daj onda diži tu rampu.
— Deder, brate, zauzmi se, bavi se malo društveno korisnim radom, dosta je bilo tvojih lopovluka. Konjokradica prilazi stolu, razmotava dijete, cmokće i krevelji se. — Ccc, šta je, ostavila te ona rospija, a? A šta si ti: momak, cura?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO: Bolje da pitam Sulja... (Prilazi Sulju i Ahmedu) AHMED: Ti to, bogami, prilično uspešno!
AHMED: O Šemsi... SULjO: Možda je načula da si bio grobar, pa ženu strah... Grobar je gadno zanimanje... (Prilazi Musa) MUSA: Ništa ne javljaju za večeru? SULjO: Ništa. MUSA: E, vala, stvarno ga preteraše!
Kolevku Suljo stavlja na sredinu scene. Hasanaginica je prvo skamenjena, zatim polako, kao s nevericom, prilazi kolevci.) HASANAGINICA: Šta sad da radim? Da ga pomilujem? Da ga gledam?
Vidiš li kakvim ti kamenom majku imenuju? Veliki kamen... sklonite ga... Kadija! (Nasloni glavu na kolevku. Prilazi joj majka Hasanagina.) HASANAGA: Trudi se da zaplače, al ne ide! Ne može kamen... MAJKA HASANAGINA: Hasanago!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
te vidi zaspalu, sa opuštenim rukama i zavaljenom glavom na materinu krilu, ona se prepadne od tolike tvoje smelosti pa prilazi i uzima te od nje. — Što je, ’adžike, ne pustiš na zemlju nego je držiš? Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo...
— pita on slobodnije i pristupa joj. — A što me ljutiš? — govori ona, pa se tad nasmeje od srca i, tobož srdita, prilazi mu. — Hajde. Počni! I počnu. Zapevaju pesmu koja se tada najradije pevala. Glasovi im čisti i drhte od radosti.
Ona se okrene. Pa kad me vidi u fesu s kićankom očevom, u pojasu, čisto ne verujući da sam to ja, prilazi mi. — Vaistinu se rodi! ...
Zatim prilazi im, ljubi se i povlači opet u kujnu, da skuva kafu... Ostavlja mene, da ja — ne da ih dvorim, već samo s njima onako, kao
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I šta sad? U potpuno praznom stanu, iz koga su zbrisale čak i bubašvabice, čovek, osvetljen srećnom zvezdom, prilazi svom telefonu i hoće da ga oproba. Koga da zove? Odjedanput, više nema nikoga!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— baka se sjeti, u dvore korak upravi svoj — Kradljivac koji s neba leti niko je drugi, već unuk moj.“ Prilazi baka krevetu tajno i gleda lice zlaćano, sjajno, u plavoj kosi zvjezdani prah. „Kuda li noge njegove jezde!
Dok vrijeme zimi pospano teče i staroj kuli prilazi veče noseći sivi veo, kraj male peći, vrele i budne, starac je priče pričao čudne, a naš je mačak preo.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pet minuta svršavaju takođe. Treba da se dignem. Tada odjednom vidim devojku kako prilazi. Ona gleda na sve strane; dajem joj znak. — Mogli ste da dođete? — Strašno sam se bojala. Sedimo pod maslinom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mi poljem širimo ruke nauznak legli, potoci teku niza strane ko duge sahrane. S večeri prilazi povorka zmija da se bratimi, u ruci sjajni pehari otrova puni, bežimo s ove belege zle crna braćo!
vrhu nrda za stolom pod šakom žubore grčka mora u guduri pred njim slovenski govor zvoni ko u rudniku grupmen Gospa prilazi stolu prvo o večnom danu onda o noći sneva i priklanja se zemlji Ona u naručje starca diže i slovi: vasiljena nije
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: I meni to pade u oči! VIDA (prilazi Tanasiju, poverljivo): Evo, seci me gde sam najtanja, ako ne znam šta su šaputali Agaton i Simka.
GINA: Ne mogu, ne mogu da maknem. SARKA: Da te povedem? GINA: Neka, idi ti u svoju sobu pa ću ja već lako. SARKA (prilazi joj). Kako da idem, zaboga, a tebe da ostavim tako uza zid? (Hoće da je obuhvati rukom.) 'Odi, nasloni se na mene!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka... Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi.
Čuje se jauk... Jednome previjaju glavu... Posmatramo pešaka kako gegajući prilazi Savi, zahvata čuturicom vodu i prilazi jednome koji je ležao. Vojnici raspoznaju svoje drugove.
Čuje se jauk... Jednome previjaju glavu... Posmatramo pešaka kako gegajući prilazi Savi, zahvata čuturicom vodu i prilazi jednome koji je ležao. Vojnici raspoznaju svoje drugove. — Eno ga nišandžija sa drugoga topa...
Pristižu i ona druga dvojica. Jedan obilazi redom kola, nešto uzima... Seljaci okreću kola nazad... Prilazi žurno još jedan konjanik. Opet ih ima pet. Kola kretoše na suprotnu stranu, praćena dvojicom konjanika.
Izlazite odmah! — kaže im grubo komandant stanice. — Polako, gospodine kapetane, nemojte ni vi tako! — prilazi komandantu potpukovnik Petar. — Gospodine potpukovniče, ovuda prolazi dnevno sedamdeset vozova, a ja odgovaram za red.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sa nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi... milo mu posmatrati ovaj zanimljivi rad.
Čuje se muški glas, pa odmah za njim detinji. »To je učitelj... onda će ovo biti«, veli žena u sebi i prilazi drugim vratima. Ne čuje se ništa, ama baš ništa!... Stoj, neki pokret i zvuk... kao da se ljube ?... Jest, poljupci!...
Strah joj oduze snagu, ona ne mrdnu ni rukom, ni glavom, ničim... samo gleda besmisleno kako ova zamotana prilika prilazi sve bliže, kako joj gleda pravo u oči strašnim, zverskim pogledom, i opet ne može da se odvoji od njenih očiju, nego
Vidi se i pokrivač i pod njim neka nejasna masa... On prilazi i odjednom jasno razlikuje dva crna oka, koja su se upila u njega, pa ne trepću...
Slatko je nadanje živu čoveku, nada mu je dragoceno blago... — Majčice, kako ti se čini... je li dobro sad? prilazi ona materi i grli je nežno. — Ti najbolje znaš, dete moje. A po tebi gledajući, rekla bih da je mnogo dobro.
brže, brže... da ne bude docne... da li se to razviđa, rasvanjuje... ili sa njene duše nestaje mraka?... Što bliže prilazi kobnom mestu, sve bolje se vidi. Pa ovo još nije mrak, vidi se!. Ha, evo njive!... Polako samo... tiho kao senka...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Uprkos velikoj vrućini, obučen je u suknene čakšire i gunj. Nosi opanke. Maše volujskom žilom. Prilazi, bez reči, pumpi za vodu, naslanja na nju volujsku žilu, pumpa, pije vodu iz ruke, umiva se, briše lice šajkačom. Odahne.
Jelisaveta, u ulozi staroga grofa, spava za stolom. Prilazi joj Sofija, kao Amalija. Vasilije igra ulogu reditelja.) JELISAVETA: „Sine moj!
Da li ovde postoji inspicijent? (Izlazi prema reci) GINA: Ovoga bi sevap bilo okaditi! (Prilazi koritu i nastavlja da pere veš) BLAGOJE: Biće da se to negde gladno napilo!
Voda neće, gas neće, rakija neće! SOFIJA: Je li moguće? DROBAC: Pogledaj kakav trag ostavljam... SOFIJA: Ne prilazi mi! DROBAC: Sad me se bojiš. SOFIJA: Ne bojim se... Bojim se! DROBAC: Više se ja bojim tebe, nego ti mene...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bićemo ukopani do ponoći, čim se razdani moći ću da tučem bočnom vatrom. Igramo se, kao deca, rata. Prilazi nam zatim ispitna komisija, sa predsednikom generalom Snjarićem, na konju. Priteruje konja i pita kako se zovem.
Jedan sveštenik prilazi mi, govori mi, hvali se. Ali njegovo ugojeno lice budi u me ni bes, i ja mu ređam Molijera, Rasina, Monteskiea, Rusoa,
sa pravim stasom i vanrednim kolenima, prolazi bez lepote i moći, dotle neko drugo biće, uzeto olako, brzo ispijeno, prilazi sad drhtanjem munja, telesnom lepotom ružičastih kameja i snagom, pod kojom se u sećanju cvili.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
No gle, jednog izmenu sreća i on se prostre na travu, a drugi velikodušno ostupa i gordo prilazi čobankama, koje ga veselim pljeskanjem sretaju. Opet se produžuje rad.
Strašno je videti — njihov ratoborac pobeže, a protivnik posle nekoliko skokova, napušta ga gordo i prilazi njima. Evo ga na dva koraka pred njima, stao pa se preča, pita ih da nema još koga, koji bi želeo oprobati njegove rogove.
Sav prljav, prašinjav, briše se nekakvom maramicom i prilazi mi slobodno, onako, kako obično ulaze ljudi u mesta gde imaju i prava i vlasti... To me malko teknu ...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SRETA JEVREM (kad je gospa Marina pomenula glasače, trgne se iz rasejanosti, te, čim su žene ušle u sobu, prilazi zidu i broji fotografije dotičući svaku kažiprstom. Kad naiđe Sreta, on prekida): A, baš dobro!
) SVI (smeju se i čestitaju među sobom). PAVKA: A žandarmu nisi ništa odgovorio, čovek čeka. JEVREM: A, jes'! (Prilazi žandarmu i spušta mu ruku na rame.
Sad ne možemo ni da razgovaramo o tome. SPIRINICA: To jeste. Nego kažem samo da znaš šta smo rešili. (Prilazi Pavki i govori joj poverljivo.) SPIRA (Jevremu): Kako, kako idu stvari? JEVREM: Ta... idu... samo košta!
SRETA (zvoni): Molim govornika da ne govori po dva puta o istom predmetu. JEVREM (prilazi Sreti familijarno): Znaš, ja sam hteo... SRETA (zvoni energično i dere se): Na mesto!
Još od ulaska na njegovu komandu viču): Živeo gazda Jevrem Prokić! Živeo narodni poslanik! SRETA (prilazi Jevremu): Jedan će govoriti, da odgovoriš! (Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.
(Vraća se gomili i nudi pojedine da govore.) KAFANSKI MOMAK (progura se kroz gomilu i prilazi Jevremu podnoseći mu jednu hartiju): Poslao gospodin Sekulić da se plati. JEVREM: Šta je to?
I sad našao da mi donese račun?... Pa oni su već stigli? (Muzika pod samim prozorom. Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru). NAROD (spolja): Živeo!
(Muzika pod samim prozorom. Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru). NAROD (spolja): Živeo! (Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo!
IVKOVIĆ: Ne mogu, jer sad imam troškova oko seobe iz vašeg stana... JEVREM: A ti hoćeš da se seliš, a?... (Prilazi Ivkoviću.) Lepo si govorio, mora ti se priznati da si lepo govorio. (Uzme ga poverljivo.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I onda njega uvode. On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo...
— Ba... ba... ba!... Ali videvši kako se ona sa minderluka, međ jastucima, onako raskomoćena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje — on zastade ispred nje kao uplašen. | Ali ona ga pozva. — Daj ruku!
Eno Kako sa mlađim sinom izlazi i, čim opazi Todoru, Odmah joj prilazi ruci, ljubi je. I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako si, snaške?
Kroz plač, poče Sofku da moli da joj ne prilazi, ne pita je, i raspituje se: — Idi, idi čedo! Oh, zar ne znaš šta je. To je. Sudbina zar?
Sveti Sava - SABRANA DELA
I po završetku Trisvetog uzima eklisijarh ustav i ključeve, kao od same Presvete Vladičice naše Bogorodice, i prilazi ka igumanu, blagosilja ga iguman po gore pisanom blagoslovu kao ekonoma, i njega istim načinom da proizvede, samo
I prilazi državni gospodin sve Srpske zemlje i uzima ga za ruku od svetih dveri i privodi ka Presvetoj, i uzevši žezao kao iz ruke
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Tu sam od skora. Bolje pričekajte gazdaricu, pa pitajte. Treba da rasklonim čaše. (Prilazi Miletu) Mogo bi nešto jedanput i da naručiš! STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo!
Pa ovaj napolju uopšte nema publike! CMILjA (prilazi vratima): Masa se sasvim razišla! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on priča!
STAVRA: Lepa priča! MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi? ANĐELKO: Pa šta ako sam novi? MILE: Ako ti treba neki poslić, mogo bi da ti se nađem...
STAVRA: Pusti čoveka na miru! MILE: Vidiš li kako grupaše! (Nepoznati, i dalje gledajući napolje, seda za sto. Prilazi mu Ikonija.) IKONIJA: Oćete nešto da naručite? NEPOZNATI: Nešto bi večero.
Ne znate ko su i odakle su? IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine... (Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom! Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir?
Izlazeći, sudari se sa Vilotijevićem. On je zgranuto pogleda, a zatim, kao da prati dvojicu nevidljivih vojnika, prilazi stolu i smešta svoje „goste”.) IKONIJA: Šta bi, ludaji? CMILjA: Samo sam je pitala di je brazletna, čula si!
Vidla si kako se smesta ekspresirala! VILOTIJEVIĆ: Sedite vi, samo ja nešto da pitam. (Prilazi Ikoniji) Ko vam je ova što istrča? IKONIJA: Koja će biti, Gospava! VILOTIJEVIĆ: Trebalo je prvo dopere ruke.
VILOTIJEVIĆ: Šta je sa tim škembićima? CMILjA: Sipam, sipam! Izdire se, ko da sam ja na naftu! VILOTIJEVIĆ (prilazi Stavri): Drugar, da ti kažem! Našo sam ja izlaz iz onog što se desilo! Nije to tako strašno, ko što izgleda!
CMILjA: Najlakše je upropastiti devojku! Eno ti ga tamo, u ćošku! ANĐELKO: Vidim i sam! (Anđelko prilazi Isledniku, oprezno seda za sto. Cmilja se vraća Ikoniji, koja, kod šanka, pokušava da povrati Jagodu.
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN (ućutkuje ga): Još, još. Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tako, iščekujući šumove njenih bosih nogu kad prilazi krevetu, zatekla ga je zora što se jedva provukla kroz mali rešetkast prozor, videla Nikoline oči prikovane za
Nad nju se nadnosi lik... Šarene oči. Zar on, zar s njim? Začudi se, ne, brani se, a on joj prilazi sve bliže i bliže, pripija se uz lice, urasta u glavu i u mraku istiskuje svest. ...
Čađević prilazi bagremu, izraslom u noći, crnom prema snegu, naslanja se na njega, okrenut Aćimu: — Znaš što te to pitam — muklo šapuće.
Noge ga nesigurno drže, ne misli zbog čega, namiče rezu na vrata, klonulo prilazi krevetu i seda do nje. Ona se ne pokreće. Gleda joj lice. Iz velikog crnog oka pogled joj kroz prozor otiče.
i bokala, i mokrim od vina, sedi sam Đorđe; stavio pesnice na sto a čelo na pesnice, toliko umoran da mu ni san ne prilazi, tužan od radosti što se nešto ipak zauvek svršilo. Spotičući se o stolice, dovuče se Mijat.
I on, bez ljutnje, bez čuđenja što je Tola Tu, I ne vređajući se što on Adamu kaže „sine“, otvara vrata, nem prilazi krevetu, rukom gura Milunku, koja drži lampu dok Tola dečaku bez svesti gole grudi oblaže toplim rakijskim oblozima.
U bunilu dete ječi. Samo da izdrži dok ne svane, misli i veruje da mu ga smrt danju ne može oteti. Smiruje se: prilazi mu umor. Prijatan mu je. Sujeverno goni iz svesti sve što je prijatnost i nada. Bog njega nikad nije voleo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona žurno skida svoj ogrtač od gume, pa šal, i u beloj pripijenoj kecelji prilazi prvim krevetima. — Il y a deѕ bonneѕ nouvelleѕ, messieures! — E, zbiljski? Govorite!
Pristao bih da me sutradan raznese granata najvećeg kalibra, samo da zaškripe ona vratanca i da je ugledam kako mi prilazi... Ali nje nema, i ceo sat prođe a košulja se ne zabeli. — Pauvre Ѕtevan! — Ih, Stevane, boga ti!
Strašni su doktori, gospodo, pravi su kasapi. Kapetan jedan ranjen u ruku, pa mu prilazi doktor, gleda i kaže: „Fik, gospodine kapetane!“ I pokaza mu dokle tačno ima da se seče.
Pa čeka ona dokle on prilazi blagajni i traži: — Daj nam, — veli — Vasiću, rođače, dva prva mesta. I vadi kesu iza svilenog silavae, odmotava,
I tu već Sima ne može da izdrži, nego prilazi, izvinjavajući se što je uzeo slobodu da se upliće, pa se predstavlja i smatra za osobitu i retku čast, itd.
Pa Ilija Vasić brzo steže zube, i prilazi onome: — Aj em čarmet. Haudujudu! — kaže on. (A ovo je naučio kod onih skotovskih žena dok je kod njih bio u bolnici
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata pljus po obrazu: »Ne prilazi, veli, hajduku«. A jutros, kažu, povezô sve džandare u srezu i oteo im puške i barut.
I s jedne i druge strane ponavljaše se zviždanje, da bi onaj, što im prilazi po mraku, znao kojim će pravcem ići. — Stoj ! — reče Đurica lagano, kad opazi čoveka blizu sebe. — Ko si ?
Nema ih, ovo su drugi«... Ljudi se rasturaju, daju prolaz nekome... Eno, bradata, suha glava prilazi mu i gleda ga radoznalo, i opet mu se čini da vidi u tome pogledu saučešće...
— veli mu pisar. »Majka... otkud ona tu?...« misli on, obrće glavu i vidi slabu, suhu, pogurenu staricu gde mu prilazi... »Što je ovaka?... Ovo nije ona... Kakvo je ovo lice, strašno , neobično!« — Đuro, ojađeniče moj !...
Petković, Vladislav Dis - PESME
PRVA ZVEZDA Već se gubi svelo lišće s grana, Pesma tica i vedrina stvari: Prilazi mi hod jesenjih dana, I dah tužan obamrlih čari.
I dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina stvari, Prilazi mi sen minulih dana, Prazan izgled i poredak stvari. Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim
dok lišće izumire s grana, Pesma tica i vedrina stvari, Prilazi mi sen minulih dana, Prazan izgled i poredak stvari. Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima.
Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva
da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.
I tvoja slika, kao zvezda sreće, Prilazi meni: i ja vidim tebe Daleko, svuda; i znajući gde će Toliki život, ja zavolim sebe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Tražiće razloga, — zamišljen odgovara stariji. Uto k njima odnekuda prilazi Mitar; pogleda ih ispod oka i pored njih prođe; zbuni se, pa kašljuca, i kao mimogred pita ih: „Ele, momci, kako ste?
— javi se obijestan glas. — A mi se patimo... Danu, žedan sam, —veli jednoj djevojci — napoj me! Prilazi k njoj, šapće joj i ne mari za ostalu čeljad.
I opet gleda u sunce, ali ono je još daleko, mada su već vrhovi planina u plamenu; prilazi, ali polako, dok bi ona htjela da se ovoga časa u njemu ogrije.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Ščepa šešir.) Ja ću vas zvati u svatove! (Ode naglo.) V ŽIVKA (sama) ŽIVKA (prilazi telefonu. Vadi iz tašne jednu cedulju na kojoj je zapisan dotični telefonski broj): ...Je l' to centrala?...
ŽIVKA (okrene se na sobnim vratima): Pa-pa! Papa! XIII ANKA, ČEDA ANKA (gleda za njom iznenađena. Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru).
Anka je lupa po leđima, a Raka joj silom naliva čašu vode u usta. Čeda, držeći njenu levu ruku, u kojoj je pismo, prilazi i čita pismo ne vodeći računa o nevolji Živkinoj. Prilikom čitanja na njegovome se licu ocrtava pakost i zadovoljstvo).
ŽIVKA (ščepa štosove novina sa stolice i gađa ga njima): Kuš, štene jedno, pregrizô jezik dabogda... (Raka pobegne. Prilazi Simi i unosi mu se u lice.) – Zbog mene, je li, zbog mene?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto. Ulazi unutra, ide u sobu [...
Jednom Sofka vidi gazda-Marka kako prilazi Todori, i to se odmah odražava u metaboli: „Gost, gazda Marko, jednako ustručavajući se, rukova se sa materom.
I dok Sofka dvaput sanja „taj san jedan isti”, oba se puta daje silan telesni doživljaj: „On prilazi. Poljupci ludi, besni; stiskanje, lomljenje snage; beskrajno duboko, do dna duše upijanje jedno u drugo . . .
Žolkovskog. 372 Pri prvom susretu nakon trideset godina Vuk Isakovič prilazi majci princezi koja je smeštena tačno ispred velikog ogledala.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Da je vidna i široka, da je stanište čoveku koji se ne boji i ni od koga ne zaklanja. Vičemo da nam se otvori. Brzo prilazi jedan seljak, jamačno sluga a ne čuvar, neki stariji Kosovac, koji svakako nije nikad pušku ni prstom pipnuo.
Krakov, Stanislav - KRILA
BOMBE Sa vatrom ne prilazi napisao je neko olovkom na daščici. Tu je bila zemunica u kojoj su kraj sanduka sa bombama, posilni na žaru varili čaj
Petrović, Rastko - AFRIKA
Crnci uvijeni u prostrana plava platna, u crvene đerdane, dugih tankih ruku, veslaju. Prilazi Vuije da mi pokaže šta da gledam. Toranj koji se vidi iza dva brega toranj je guvernatorove palate.
Ja nudim sto pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.
Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako razmazujem pomadu za brijanje. Stavljam je i na njene obraze i ona sva srećna odlazi.
Odjednom jedan belac sa lampom. Kad uđem u njegov osvetljeni prostor on ms tužno i uljudno pozdravlja. Prilazi mi: — Dobar veče! Dobar veče, kada ste došli? — Ne, ja sam odavde, živim ovde, ja sam Libanac i trgujem.
Ja im dajem znak glavom da pristajem na ono što žele, iako upravo ne znam kako se misle pomoći. Piroga zatim prilazi nekoj kolibi pred kojom je upaljen oganj. Dobre nage žene spremaju nam kus–kus od prosa.
Moja bi bila i suviše uska i nestabilna za sve nas. Žuv ne vidi da ja crtam Bansumanu i prilazi da mu nešto kaže. Ovaj je u neprilici, i što bi da se sagne sa konja da sasluša, i što se boji da bi slika tada propala.
Odmah zatim prilazi mi neki starac i traži deset franaka. — 3ašto? — Da me slikaš! — Ali zašto da ti dam deset franaka, ako te slikam?
Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom. Presamićena je, rasplakana, šalje im
Ne, nema nijedne druge koja bi mu se svidela, nijedne! Arapin, koji je bio u sobici sa ženom, prilazi i misleći da je on bio izabrao najlepšu, a da će tako zaslužiti bakšiš, nudi nam svoju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad upeče sunce, izmigolji se na stenu i sunča se. Onaj koji ima nameru da je uhvati, mora da skine obuću i da joj prilazi sa repa. U ruci ima dugačak štap. Onda polako, tiho, nečujno približuje se. Znaš... Zatim opruži štap i hop!
— Živeo naš sobni starešina! — Živeo! — prihvataju ostali, i dižu se sa kreveta. Brana „Maher“ prilazi svome komandiru i kao da mu raportira: — Gospodine kapetane, javljam vam se na dužnost. — Pazi ga... a!
— Još si živ? Zar te poz-pozadina nije još ubila? — On prilazi Brani i ljubi ga. — Moj rođeni! — Onda gleda „Mahera“ poluotvorenim očima. — Znaš... poginuo kaplar Stojadin, onaj...
Dvojica ga drže za noge da ne padne. Vrata se naglo otvaraju i dežurni oficir posmatra u čudu šta se radi. Prilazi „Fikusu“ i saopštava mu da umiri potporučnike.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako im samo priđemo onako kako se pesmama jedino prilazi: pripremljeni da ih primimo i čarobnom moći osećanja ponovo doživimo i oživimo. Mladen Leskovac Gluvo je doba sad.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
MILISAV: Ja ću, razume se! XV PREĐAŠNjI, MILADIN, zatim SPASA MILADIN (ulazi, prilazi gospodin-Žiki i (počinje svoje kazivanje): Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraća tako češće kao čovek u moj dućan...
Vića se iskašljuje i počinje strogo): Priđi bliže! BOKA (mlad, ulivan, udešen. Prilazi preplašeno): Molim lepo! VIĆA: Kako ti je ime i prezime? ĐOKA: Đorđe Ristić. VIĆA: Odakle si rodom?
Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija! Gde je ona? MARICA (dolazi i prilazi pravo ocu): Evo me! (Spazi Đoku, pa mu poleti.) Đoko, slatki Đoko! KAPETAN (iznenađen): Šta-a-a-a-? Đoka?!!!
MILADIN (izviri iza rafa, pa kad vidi da je gospodin Žika sam, prilazi obazrivo i staje pred njegov sto): Pa taj Josif iz Trbušnice, uvraćao je tako kod mene u dućan kao čovek...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Iz kućnih vrata dopire svetlost. Baba je obično tada ispred kuće, do česme. On dolazi, ključevi mu zveckaju. Pouzdano prilazi babi, ljubi joj ruku, daje joj ključeve, da ih ona u sobi obesi na određeno mesto.
Jovanka na to odmah se zabeli. Veselo, čisto trčeći poleti k njima. Zaklanjajući rukom oči i čelo od sunca, ona im prilazi. Idući tom suprotnom stranom gde sunce obasjava, ona se sva sija.
On zna da do njega stoji. Da je ona njegova. Vidi koliko ga voli. Sa koliko ljubavi, veselosti, sjaja u očima navek mu prilazi. Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje.
Dolazi kući, prilazi česmi, hteo bi da se sagne, ohladi glavu, čelo, ali zna da baba mu i majka, mada se čuje kako rču, spavaju, ipak ne
I, samo kad se obuku, pođu, oni dođu do njega da mu se jave. — Tate, mi odosmo! — veli mu snaha i prilazi ruci. Brat mu, njen muž, on iz svoje nove kuće pravo s majkom odlazi na kapiju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Uoči setve orač se okupa i ne prilazi ženi, da bi pšenica bila čista, i obuče čisto belo odelo, da bi i zrno bilo belo, a na glavi nosi belu maramu, i preko
Ćipiko, Ivo - Pauci
se iz crkve, učini se kao da se oslobodio jednoga nametnutoga tereta, veselo gazi snijeg, pali iz hajdučke kubure i prilazi curama gdje srebrni đerdan zvekće.
Očima upiljio u nj i pruža mu ruke da ga iz bare izvuče. Gazda prilazi bliže, onako težak, uzvrtio se, htjeo bi da mu pomogne, ali jednako drži ruke iznad sebe i u rukama su mu jaja...
Uto djevojka dolazi, čuje odozgo šuštanje i hod, ispod nogu joj kotrljaju se kamenčići. Sigurno prilazi k njoj u maslinik: — Fala ti! — izusti. — Jedva sam se iz kuće izvukla, govori mu ona zadihana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Počeo je iskreno uživati u poslu. Iz bitke u bitku njegova vrednost je rasla. Kad čovek prilazi nekom poslu od sveg srca, onda se može očekivati da će postići najviše što se tu može postići.
Ne, rekoše dok se Nikanor ne vrati, ništa mi nećemo preduzimati. Matija Doroteju i meni niko ne prilazi. Izbegavaju nas kao da smo šugave ovce. Ne obedujemo u istoj prostoriji sa bratijom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (s dosadom Stani, pokazujući na dvorište i graju): Šta je to tamo? Opet čivčije? STANA (prilazi joj nasmejano, užurbano): Ništa, ništa, snaške!
Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam... KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?!
KATA (preneraženo, uplašeno, prilazi joj): Kako da se izludi, čedo? Kako da si sama? Pa eve tu sam ja! Ja bih ti svaki dan dolazila, ne bih te ostavljala;
(Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me. Istina, zvala si me više puta; ali ja nikako nisam imao vremena. I sada, evo, jedva što d
TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?
TAŠANA (ne znajući šta će, kršeći ruke zaplače se): Ne znam ni ja, dedo. Samo — oh... MIRON (prilazi joj sasvim uzbuđen): Ama šta je to? To je nešto mnogo kad plačeš! (Nadnosi se nad nju, sasvim rešeno): Tašana!
Oh, dedo! (Prilazi prozoru): I to nije jedan dan, mesec i godina, već ceo vek nikako ne smem prozor da otvorim da se ne bi zavesa više
Ne boj se ti samo. Ništa nije. Ali ti si još uzrujana, još uplašena. Ne boj se, ničega se ne boj. (Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna.
« i besomučno deranje Parapute: Izgore Paraputa, izgore, ah! MIRON (prilazi prozoru i nagne se napolje): Opet ga ova deca uhvatila, opet ga uplašila bacajući mu zapaljene žižice...
To znači da te se boji, da te poštuje! MIRON (spazi Tašanu, prilazi joj nasmejan, čestitajući joj praznik): A, Tašana, srećan ti praznik, sveta nedelja, i kako si?
HADžI RISTA (prilazi Tašani): I od mene ti srećan praznik, snaho! TAŠANA (ljubi ih u ruke): Hvala, hvala. SVI Srećan praznik!
Dakle, i on grešan kao i ja. I zato onda, kad mi nešto naredi, onda može biti kao što ne treba da bude?!... (Prekide, prilazi Stani, uzima sa poslužavnika čašicu.) Ali, evo ja ću i za tebe, dedo, da popijem. Piću, hoću, čak i opiću se.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Videla je gospa Nola još, kroz zanos, kako mladić na prstima prilazi prozoru i navlači zavese... I osetila sreću, ili varku sreće, sirota gospa Nola.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Profesor, recimo, prilazi momku koji duva u frulu koju je sam gradio pa joj poznaje ne samo svaki usek već i samu dušu, priđe mu i veli: —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici leže već nemoćni i tek podignu samo glavu kad naiđe neki kamion, misleći da u njemu ima hleba. Prilazi obali luksuzni motorni čamac i izlaze marinski oficiri. Slikaju nas... Za taj svet mi smo zaista čudo neviđeno.
Slikaju nas... Za taj svet mi smo zaista čudo neviđeno. Potpukovnik Petar razgovara sa njima. Prilazi i kapetan Panta. Onda kretoše obali i oficiri marinski odvezoše ih na brod. Ležali smo tako oko dva časa.
— Ama šta će ti, zar ne vidiš da je pijan! — ljuti se Dragiša. — Njihovi su pijani još više... Kosta prilazi polako, natmuren. Hili ga sa interesovanjem posmatra i smeje se, pokazujući svoje bele zube.
Petrović, Rastko - PESME
se evo u mirnu bregovitu poljanu, Jedno telo već izdvaja se i ustaje, Poznam tad njegov lik, i liniju njegovu znanu, (dok prilazi) strah me ipak da li će da istraje U nesigurnome tome koračanju; Gle moj hod!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi bežeći.) Ulazi Stana. VASKA (prilazi Stani i hoće da je povede): Hajde i ti, Stano, sa nama da pevaš i da igraš. Niko nas neće moći gledati.
TOMA (lomi se): Eh, molite Boga, što je ovaj sada sveti blagi, Božji dan. (Prilazi pobožno i seda za sofru; strogo.) Hajd, daj, ali brzo!
STOJAN (đipi): Ciganka! Ja nju toliko voleo, a ona?... Ciganka! Ko da više!... Ulazi Kata. KATA (prilazi Stojanu): Sine, bolan si? Šta ti je? STOJAN (neugodno se izmiče): Ništa, ništa mi nije!
MARKO (zabezeknuto): A ne to, gazdo! TOMA (besno): Ćut’! MARKO (vraća se i donosi mu nize od dukata). TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj!
STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi). TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oružje): Ko tamo?! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku!
! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku! Uzima pušku, prilazi prozoru, naperi je. STANA (iza pozornice, kuka): Ne, oco! Slatki oco! Jao! TOMA (kod prozora, nišaneći): Njega, da..
Da idem! TOMA (ubijeno): E kad tu... onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh!
Ulazi Stojan. STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja! (Užasnuto): Što me gledaš tako?
PANDUR (odlazi). KOŠTANA (istrči, i izvan sebe od radosti, razdragano, prilazi Mitki): Ti? Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.
Zašto, ja sam samoga sebe, za život moj, živoga ožalija i oplakaja. KOŠTANA (plače). MITKA (ganuto, prilazi joj): Nemoj da plačeš. Sluza ne pomaga! (Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Miloš kako luta guja, privlači se na pendžer tavanici, te on gleda junak po sokaci, ne bi l' koga znana opazio, al' prilazi poštu knjigonošu, pa dozivlje Miloš od Pocerja: „Bogom brate, pošta knjigonoša, donesi mi jedan list hartije, da ti