Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Njihova kuća beše otvorena i sramnu i strašnu, u njihovoj kući beše život, pesma, veselje; ljudi i žene prilaziše njihovom pragu s poštom; oni su odlazili svojim komšijama i bili dočekivani srdačno: niko živi nije mrzeo na njih niti
— Dede, domaćine! Naređuj! I odoše u avliju, gde će im se vo doterati da ga zakolju. Susedi počeše dolaziti. Oni prilaziše k sovri te se zdraviše... Stanko se koristi njihnim dolaskom, te pobeže u kuću... Avlija postajaše sve punija.