Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva „Zapevalo bulbul-pile, misli zora je!
Znaješ kakoj si je... Žena sam, udovica sam, ne stizam svud; ne prilega, neje red... Ne znajem si što se raboti i zbori po čaršiju... Pa ti da si raspitaš, da vidiš, demek, za Mana mojega...
i da se kara sas selske mečke one! A prilega li na čorbadži-Zamfirovo dete da si sedi u dućan, da si ruča s momci i čiraci na ćepenak, kude svet prolazi, — i da se
— Živa mi nana, ne znam si, Vaske. — Ama razbira se ubavo na šta prilega taja pesna! — veli Vaska. — Neje, demek, Zona žalna što je Evrejka, veće to se za drugo ništo razbira..
— Pa koj gi reče za oro? Ti li? — Jok ja!... Kazaše gi niki iz ma’alu. Ta svi skočiše sas rezilenje... Vikaju: ne prilega na čorbadžijsku kerku u oro igranje po ma’ale... — E, a zašto pa igraše? — Pa teb’ te videla...
’Oće li“, vika, „skoro da potrupamo malko u svatove? Puštija li je“, reče, „Manulać mustaći, ta da prilega“, reče, „na mladoženju?“ — A što je pa teb’ ti krivo za Manulaća i za mustaći? zborim gu pa ja.
hadži-Zamfir razgledajući cigarluk o kome je reč — ništo sag batisala: spade gu prsten, i srma se pokidala, pa i ne prilega veće na mušljiku.
Iskačaju loši reči!... Ne činiš ništo lošo, amo — neje red!... A da si imaš domakicu, e, toj veće na drugo prilega! Tôj si je red, ama i tagaj to ne biva pred čiraci!... A ti što radiš sag?...