Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Još se i do danas održala hitrina, okretnost i trgovački duh Prilepčana. I u Prilepu su držani, takođe, veliki septembarski vašari i znatan deo njegove „čaršije“ je još za njih uređen.
u okolini Niša i Vranja i u skopskoj oblasti; na istoku od Skoplja prema Kratovu, na zapadu prema debru i na jugu prema Prilepu.
U mnogim varošima centralnoga tipa, u Prilepu, u Velesu, pa i u selima podizane su srpske škole za vaspitanje dece. Makedonski Sloveni su ih od srpske države tražili
držali su se u početku meseca septembra i trajali petnaest dana. Još se i danas u Prilepu vidi nekoliko magacina u kojima su trgovci iz cele evropske Turske kupovali evropsku i istočnjačku robu.
Oni nisu pevali samo u Prilepu i okolini, već su se razilazili i po mnogim drugim krajevima. U Bitolju su se npr. znali hanovi u koje su oni pred
ekonomski razlozi, i zato je prirodno što je počeo u dvema makedonskim varošima s najviše trgovačkog duha: u Resnu i u Prilepu. Iako, dakle, ovi Sloveni u većini nisu aromunskog porekla, imaju umnogome aromunski mentalitet.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tada jasno uvide da mu se ne da ići tamo, i okrenuvši se natrag Prilepu, reče: — I ja hoću, i konj hoće, ali badava, kad bog ne da. Neka bude volja božja!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Poslednji je nepoznat istoriji. Vukašin, koji je oko 1350. bio župan u Prilepu, proglasio se za kralja izgleda 1365. Svoju vlast učvrstio je „u zapadnom delu Makedonije nad teritorijom koja se
Kralj Marko vladao je od 1371. do 1395. godine. Prestonica mu je bila u Prilepu. Za sve vreme svoje vladavine priznavao je tursku vrhovnu vlast, a posle kosovske bitke, za vlade cara Bajazida, morao