Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I bolesnik se prekrsti i celiva, pa onda reče: — Al’ sam umoran! — Hoćeš prileći malo? - pita ga popa. — Hoću - veli on. Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne.
Žene su spremale po kući. Petra im reče da ležu. U taj par izide Stanko iz očeve sobe. — Hoćeš prileći, rano? — Hoću, majko... — Idi... idi... Nasta tajac. Tišina kao u grobu.
— Njega možeš! Poznajem ga! — reče Jakov. — Siguran je kao oštra sablja. Stojan pozva Devu pa mu reče da ide malo prileći, i da mu pošlje Nogića. Deva ode. Ne prođe nekoliko trenutaka a dođe Nogić. — Nogiću! — reče Stojan.