Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sedeći do grla u travi, oni su se dimili, kao neki bezbrojni, mali dimnjaci što se pod zemljom primiču sve bliže. U varoši koja je pred njima, u bregu, bila nepomična, mrtva, izumrla, gorelo je na dva mesta.
Matavulj, Simo - USKOK
Ponjekad zvjerad uznemiruje tišinu. Vukovi se izvlače iz skrovišta svojih, te se primiču ka torovima; psi bude pastire, a ovi siplju oganj iz pušaka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Uvek vam pale cigaretu zlatnim upaljačem, pridržavaju kapute, odmiču i primiču stolice, a mirišu na duvan za lulu i na nešto skupo.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Krave prestale pasti, podizale glave, pa glede ko će pobediti. Junci i jalovci primiču se bliže, da se nađu u nuždi svome ratoborcu; oni i ne sumnjaju u njegov uspeh jer je svaki od njih oprobao moć njegovih
Svetlucaju naizmence, pa izgleda, da se sve više jedna drugoj primiču. Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mali milet, djetići, kako ugrabe zgodu, odmaknu se od svojih jaganjaca, primiču se k starijoj braći, da im se dive, da se na njih ugledaju i tube šta će i oni činjeti kad porastu.
mu se kao onome grešniku u paklu, koji jednako gladan leži nauznak a nad njim se njišu grane sa svakim voćem, pa mu se primiču k ustima, a kad on posegne da uzabere, grane odjednom odskoče.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ reko vukući ga za ruku. „Biži, dok si na vrime. Soldati ubijaju koga god sritu. Ne čuješ li puške? Jeto se primiču. Sa mnom je bilo još sedam ljudi iz mog sela, i svi su izginuli. Ja jedva izmakâ. Biž!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve godine novog veka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Po vrhu huma vide se jasno gomile seljana, sa belim košuljama i crnim gunjevima i jelecima, kako se žurno primiču k selu. Vidi se i konjanik, koji se spušta kosom, idući pred njima.
Sve se roji , vri... bez reda, bez sveze... Prolaze minuti i časovi, protiče vreme tiho, nečujno... Primiču se poslednji trenuci... Noć prolazi... XXVIII Blista se divno jesenje jutro.
Krakov, Stanislav - KRILA
U jaruzi gaze sada močvar, i voda klokoće pod nogama, Zvizne i ovde pokoji zalutali kuršum. Primiču se sve bliže. Na goloj, žutoj padini kao pretnja crne se još topli izriveni levkovi u zemlji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svijetli se i škripi oružlje, a čaša ide od ruke do ruke. Turci se sve više primiču. Puške jednako prašte, ne prestaju. U'vatila se, Bože moj, ona barutna dumagija od neba do crne zemlje!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— A što su oni? — plane Ivo. — Lako je za vas, — reče učitelj — no mene je sigurno zabilježio! Sva trojica primiču se selu, ćute i — znoje se. Ivo pogleda na sat. — Već je blizu tri ure! — reče zlovoljno.