Matavulj, Simo - USKOK
Otprilike dvadeset koraka prema Crnogorcima, sjeđaše na struci njeki Ličan, brkat Primorac, lijepo odjeven. On je dugo posmatrao Crnogorce, pa naelak usta i pođe njima.
On je dugo posmatrao Crnogorce, pa naelak usta i pođe njima. Svi Crnogorci poustajaše, kad Primorac skide kapu i nazva boga. On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi.
On poljubi kneza u grudi, a knez njega u čelo. Sa ostalima se pozdravi. — Poznade me, kneže Drago?! — pita Primorac, sjetnim izrazom i lica i glasa. — Ne zaboravljaju se lasno taki, kneže Marko — povrnu Njeguš, takođe sjetno.
Najgore izgibosmo mi, u sedam plemena; ponajgore se ubiše Bajice i Donjokrajci, mi i Bajice! — Aoh, doboga — učini Primorac uzdahnuvši, pa poslije kratka ćutanja zapita: — A čemu se narod izbezumi, da od boga nađe?
— Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše. Dva-tri puta zausti Primorac da nješto reče, ali se savlada. Glomazna gradska vrata otvoriše se i odonud jurnuše stočni trgovci, piljari, fakini.
„Šta ti je to?“ pita ga Ćeklić. Primorac, videći s kim ima posla, odgovori: „Vaistinu, nijesi slijep! vidiš da je jaje!“ Ćeklić reče: „Nikada tako jaje vidio
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče momak; to „a“ izgovori ovako, kako razumjeti možeš i da se sjeća nečesa i da se čudi. „Da“, nastavi postariji Primorac, „ona djevojka mu je kći; momci su mu bratanići; nevjesta ne znam čija je“. „Ej! bogami zorna djevojka!
Kakvo oko?“ zapitaše ostali, kao tobož, a ne bjehu prije čuli te šale. „Vaistinu ja ću vi pričati! Nosio Primorac tikvu. Srete ga Ćeklić. — Šta ti je to? — Evo vidiš šta, jaje! — Od kakve tice, čoče? — Nije od tice, no od mazge!
Što si zinula? Zašto se Milica ne bi udala? A, zašto? Milun će imati majku. A, zašto je ne bi taj Primorac uzeo, a? Moju snahu, ženu onakoga junaka, mladu, zgodnu... Pa ponudi ga! Može mu biti, hoće li, neće li!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 Pitao silan Turčin raju kad je došao na konak: — Dolaze li vam vukovi u selo? — I danas je došao jedan. 5 Pitao Primorac raju: — Kad vam je najgori aga? — Kad osiromašimo. — A kad je najbolji? — Kad umre.
— U nas, aga, kad okinemo psu uši, zovemo ga „kudrov“, a rep, zovemo ga „kusov“, — pas bio i biti će. 7 Vidio Primorac raju đe bos po snijegu gazi, pa ga upita: — Zašto ne navučeš kakve stare opanke na noge?
— Jedan dan sam po sahata tražio đe ću pobiti kolac da konja privežem. 4 Pitao Primorac Hercegovca: — Zašto i vi ne idete po moru? — Čuli smo da vaše polje nije kao naše tvrdo i plitko, nego duboko i žitko.
— Čuli smo da vaše polje nije kao naše tvrdo i plitko, nego duboko i žitko. 5 Pitao Primorac Crnogorca: — Zašto ti otac onako ludo lani pogibe? — A zašto tvoj proljetos opako ženski umrije?
I ni za kakve pare druge! 12 Pitao Primorac Crnogorca: — Znaš li talijanski? — Ja za tuđim nikad ne čeznem. 13 Pitao Hercegovac Primorca: — Ima li i kod vas
Ćipiko, Ivo - Pauci
stari kaluđer otac Dionisije, oštra duguljasta lica i živih crnih očiju, pa mladi kaluđer; s lijeva, pako, fra Ante, primorac, doktor crkovnoga prava, a ostalih njih desetorica poredaše se po volji.