Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je ugledao polk na utrini, čim su kola izišla pod svodom kapije princa Evgenija Savojskoga. I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira.
Na dometu topa, od kapije princa Evgenija od Savoje, bio je jugozapadni forpost, jedno malo utvrđenje, prema pristaništu dereglija, koje su odatle, do
Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju princa Evgenija Savojskoga, pa su, zatim, nestala, sa sitnom igrom konjskih nogu, i pratećim kirasirima, čije je oružje
Varoš kao varoš. Zgrada kao zgrada. Cela mu je Austrija ličila na kasarnu princa Aleksandra, u Belgradu, koja je imala 360 prozora. Ličila na kapije gradske princa Evgenija Savojskoga.
Ličila na kapije gradske princa Evgenija Savojskoga. Ličila na sahat‑kulu u Belgradu – koji su Nemci držali više od dvadeset godina.
koja ga pita, sa kojom razgovara, u snu, kao da je pred carskim oficirima, sa nojevim perom na šeširima, u kasarni princa Aleksandra, u Belgradu, kroz koju je ušao u vojsku, Pavle se, ljutito, prodera: Rodio sam se na Mikoljdan godine 1715.
Jes! Jes! Njegova crna, laka, putnička kola, neće izići iz Temišvara, nego će ostati tu, večno, u kapiji princa Evgenija, koji je bio serbska majka.
Ekipaž je prošao i pored osunčanog Grabena i provozao se, u senkama, pored dvorca grofa Haraha i pored dvorca grofa i princa Lobkovica. Pavle je znao da tu, negde, zaseda i Garsuli.
vraćajući se u Temišvar, pri kraju avgusta godine 1752, bio je zadržan, kod forposta, na hiljadu, dve koraka od kapije princa Evgenija Savojskog. Njegov, rosijski, pašport, izazvao je čuđenje.
– pričao je posle Pavle – da je Tekelija preveo, kod Sente, kroz baruštine na Tisi, noću, po zvezdama, sve trupe princa Evgenija Savojskog, i omogućio pobedu, a nikad mu ni hvala nisu rekli. Eno sad Tekelije u Rosiji.
Zna li, kaže, Joana Tekeliju? Je li čuo za Joana Tekeliju? Nije? Čuo je, svakako, za velikog duktora vojski, princa Eugena Savojskoga? Zna ga cela Evropa! Čuo je, sigurno, da je to čovek, koji je spasao Evropu od Turaka! Spasao Beč!
Osvanuo je u leđa Turaka. Pobeda princa Evgenija bila je potpuna. Ceo svet slavi sada velikoga đenerala, princa, boga rata, idola Evrope, a niko ne pominje,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
i Grocke, pa čak i onih što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog.
Nikad mu nije odgovarao odmah. Još dok mu je brat bio na službi kod princa Aleksandra Virtemberškog, u Beogradu, bio je navikao da ga spasava dugova, zatvora, posle tuča, i rana i bolesti,
Zatim i to, da je njenoga muža volela žena princa Virtemberga, koji je stanovao eno u onoj velikoj zgradi, u Beogradu, gde je sad Paša.
Ta služba, uostalom, nije bila laka. To je bila, često, lična služba uz Princa, čak i po spavaćim odajama i po menjačnicama Grka i Jevreja, koji, svi zajedno, nisu mogli da mu najame, koliko mu je
Tako je Vuk Isakovič, najmlađi u puku, nadobudni sin najboljeg trgovca Princa Virtemberškoga, za nekoliko meseci preboleo ćutke sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene
Međutim je stizao puku ulak za ulakom, noseći pozdrave i pozive od Princa i Princeze Matere, koji su im putovali u susret.
Objašnjavajući reči mladoga Princa, dvorjani pokušaše, po naredbi, da im rastumače poseban, nezgodan položaj Virtemberga, u celom tom ratnom
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
dete se poredi i sa „zlatnim tićom“, što je takođe tipična i ključna metafora koja sugeriše da je beba u kolevci poput princa.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Poslednji put je viđen kako savija okuku iznad trijumfalne kapije Princa Eugena Savojskog i zamiče prema Adi Huji. Kad u aprilu grmi, narod iz tog kraja i danas govori da to »Dule Kalpiš
Pozorište — to je lekcija protiv televizije koja zaglupljuje decu. Ljiljana stegnutih prstiju navija za Srećnog princa, koga bulumenta protuva zatvara u bure i hoće da baci u more.
Pederčina matora, misli sa besom — u tim godinama izigrava princa! Ali ringišpil i strelište brzo brišu Ljiljanine suze.
Sremac, Stevan - PROZA
na dve nejednake gomile, pa u jednu gomilu metnemo svih osam, a u drugu samo jedno dete — Marjana, ili »majkinog princa«, kako bi ga gazda Radisav obično zvao kad bi ga bio — onda možemo slobodno reći da mu je ovaj jedan u ovoj gomili
— viče iz kujne domaćica. — Daj, kakvo je da je! Znam ja tvoje ujdurme!.. Opet zbog onog »tvog princa« što se zadocnio. — Nije, boga mi!... — Daj amo kad ti kažem — oseče se domaćin.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Stalno, bre, pišu da su kraljevi bili obične barabe, a lepo se sećam princa Pola — kaže — kako mi je samo poljubio ruku na balu „Kola srpskih sestara“ 1923, na šta ja napravih reverans i, na
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Prvi je imao katoličke tendencije i raspravljao o ustavu Srbije i krunisanju Petra I, a donosio i karikaturu princa Đorđa kako abdicira. Kako Japanci, u ratu, dele cigarete ranjenim Rusima.
Atentator je imao čudno ime. Sastavljeno od imena princa i arhangela. Evropa i sad još slavi ubice atinskog tiranina, Pizistrata, Harmodija i Aristogejtona, u svojim školskim
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
MANOJLO: Ima da teramo i do vojvode Putnika, i do đeneralštaba, i do ministra vojnog, i do regenta, princa-naslednika, pa i do samog kralja, ako treba! Da i ne pominjem komandu Prve armije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i cesarica predivna letnja obitališta i u njemu lavirintovidne neiskazane krasote bašče i rajevi; Belvedere, besmertnoga princa Evgenija dvorovi i sadi, sve je to bilo meni otvoreno.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« i ućuta. Dugo i mračno ćutao je Ferfelin, sledila ga Ferfelinka i tri princa Ferfelina. Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin.
Princ ni da pogleda konja. Samo zamagljenih očiju zuri u daljinu, a na licu mu cveta tuga. Šta sada? Kako da od princa odagnaju dosadu? Kako da ga izleče od njegove strašne tuge? Većali dvorski mudraci.
Ali uzalud su dovodili lepotice. — Nije ta! — odmahuje princ rukom. Ni ova! Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca? A možda za princa nema princeze?
Ni ova! Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca? A možda za princa nema princeze? — pronese se glas po 3emlji Bisernih Čaplji.
Nije mu uspelo da čuje šta, jer je tog trena u voćnjak ušao očev izaslanik. — Gle našeg princa! — uzviknu dvoranin. — Opkolite voćnjak, vojnici! Stari car jedva još diše. Neko mora vladati carstvom!
On odlučno pođe ka princu, ali u istom času crvena žaba na prinčevom dlanu poče da raste i da se penje uvis podižući i princa. Dok bi ptica krilom mahnula, nestade ih. Više ih niko nije video.
Nekima on neverovatno liči na princa iz Zemlje Bisernih Čaplji, ali teško je reći bilo šta pouzdano: princ se nikada nije osmehnuo, a ovom osmeh ne silazi sa
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se da je, u prvoj polovini XVIII veka, kad su Austrijanci zavladali Beogradom, Pirinčana postala stanište austrijskog princa. Otuda se posle ime Pirinč-han tumačilo kao Prinčev han.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Početkom osamnaestog veka naš narod je pod vrhovnim zapovedništvom princa Evgenija Savojskog pomogao da se Turci proteraju preko Dunava.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Naime, kada je Slavonsko-podunavski puk prispeo u kneževinu Virtemberg, za oficire je priređen prijem na dvoru princa Evgenija i njegove majke princeze, udovice Aleksandra Virtemberškog, kod koga je u Beogradu mladi Vuk Isakovič bio u
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Još dalje u vremenskoj pozadini nazirem vojske Laudonove, Princa Evgenija, Maksimilijana Bavarskog, Sibinjanin Janka, janičare Ćuprilića, Sulejmana, Avare, Herule, Istočne i Zapadne
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ne treba meni tvoje carstvo! I, imam ja svoga princa... — zagrli Princeza dečaka, a tigar sleže ramenima. Na ljubav nikoga ne možeš naterati, ničim je ne možeš iznuditi...