Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
) pređe nam i Petar Novaković Čardaklija, austrijski ritmajstor, koga je žena bila je u Budimu kod ruske princeze, koja je bila za palatinom.
Dučić, Jovan - PESME
i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male princeze. Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Ta imate l’ vi oči?!... Ta vi’te samo: lice i persona i štelung k’o u kakve princeze, — a gledajte samo kakav je lajb u ove haljine! A a a!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U to doba za decu, koja su se rodila pri punom Mesecu, verovalo se da će biti, ili slavni đenerali, ili princeze – ili lude. Te nedelje, Isakovičima je bilo naređeno da rano ujutru budu u štapskvarteri Vitkoviča.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
SVOM ČEDU TEPA 17 JEDNOG ZMAJA KRAJA 18 JOŠ NAM SAMO ALE FALE NI PET PARA Svet je postao bez veze, sve prinčevi i princeze. Ni pet para se ne daje za nas sirote aždaje. od akrepa nema ništa, Ni posla za čudovišta.
Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni. Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Međutim je stizao puku ulak za ulakom, noseći pozdrave i pozive od Princa i Princeze Matere, koji su im putovali u susret.
pogledom Isakoviča i pratili ga svud, kuda se po dvorani kretao, gazeći pažljivo za ogromnim šeputima i prevezima Princeze Matere. Znali su da su čuveni sa svoje muške snage i bili su oholi što i tu slavu pronose po nemačkoj carevini.
i ceo Dunavski polk, na dvoru Aleksandra Virtemberškog, pa su sad čekali, kao na neko čudo, da vide: je li ostao kod Princeze nezaboravan? Bilo im je žao da se u tim nadama prevare.
U stvari, Vuk Isakovič klonio se i sam Princeze Matere, mada ga ni ona nije tražila. Klonio se da joj ne mora gledati u lice i da joj ne mora stati blizu.
Sanjao je da udaje kćer, što imađaše divni lik i stas Princeze Aleksandra Virtemberškoga, ali iz onoga doba kada beše mlada i ne ovakva kakvu je vide nedavno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
) ili princeze uspeva da reši ovaj zadatak i tako, najzad, dođe do careve kćeri i blaga. Malom detetu je lako da se identifikuje sa
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U LUKIĆEVOJ POEZIJI 91 DOKOLICE DUŠANA RADOVIĆA 97 OPROŠTAJ OD DUŠANA RADOVIĆA 112 HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE 115 RIME LjUBIVOJA RŠUMOVIĆA 118 ERIĆEVA GRUŽA 123 ROBINSON 126 ONO ŠTO NIKAD ZABORAVITI NEĆU 129 PISMO
Pariz, 22. septembra 1984. HILjADU LjUBAVI JEDNE PRINCEZE (Aleksandar Popović: Gardijski potporučnik Ribanac) Ove jeseni, kad nismo bogzna šta očekivali od izdavača, dolazi,
Dve uobražene, razmažene, tankoćutne princeze, Violeta i Margareta, polaze na igranku svog života i put ih, naravno, vodi kroz mračnu šumu.
Pošto su se nagutale uzbudljivih romana, Popovićeve princeze jurišaju u budućnost, spremne na najveća uzbuđenja i odricanja, na radost i na razočaranje, na sve, osim na život.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pomoći! U vazduhu se carinici biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi, pogledaj
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
zna dokle bih bio posmatrao, tako, pozadinu rata, da nije došlo do ovoga što se tada zvalo: poseta sa najvišeg mesta. Princeze, erchercozi, car, kad bi pravili posetu bolnicama, imali su da vide, kao u selima Potjomkina, samo ranjenike sa
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedva bi ga ptica preletela. Takav je bio taj zid! Car, carica i tri princeze Peletinke pocupkivale su od sreće. Kako i ne bi?
Još manje da izađe! — Šta se to tamo zbiva? — mučila je radoznalost Peletina, Peletinku i tri princeze Peletinke, ali nijedan uhoda nije uspeo ništa da sazna. — Možda bi Crnoglavka mogla u izvidnicu?
Sirote princeze! Podanici su ih u potaji zvali Knedlice, caricu Knedla, a cara Njuškalo! Ali to do carskih ušiju nije dopiralo.
Knedlice su žvakale, ali pade odluka da car Peletin mora imati ogrtač raskošniji od Ferfelinovog, a princeze papučice vezene ne samo biserom već i drugim dragim kamenjem. Ali šta sa ulicama? Šta sa zelenim pločama?
Ležale su smotane baš kao knedlice. Sirote, male princeze! Takmičenje je zaista bilo uzbudljivo, a takmičari hrabri. Trebalo je to pljeskanjem proslaviti.
Možda bi i bez zlatne ptice mogli da nađu tri debeljuškaste princeze i budu srećni? Na sirote Knedlice nisu smeli ni da pomisle. Ko bi se ženio kćerima neprijatelja?
— uzdahnu car Ferfelin, šmrknu carica, a prinčeve uhvati groznica. Još jača groznica zatrese princeze kad car Peletin reče: — Koji me je đavo terao da tražim Zemlju Vetrova?
Koliko je samo princeza prošlo kroj princa, pa ništa! — Možda princ traži devojku sa Meseca? A možda za princa nema princeze? — pronese se glas po 3emlji Bisernih Čaplji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i dok na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi, i kada svi cvetovi otvaraju svoja srca, otvaralo se i srce male princeze. Zato su te noći bile tako pune tuge i toplote.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
puk prispeo u kneževinu Virtemberg, za oficire je priređen prijem na dvoru princa Evgenija i njegove majke princeze, udovice Aleksandra Virtemberškog, kod koga je u Beogradu mladi Vuk Isakovič bio u ličnoj službi.
nije, kao kontrastna podloga, u Isakovičevom sećanju evocirano ono što se trideset godina ranije zbilo između njega i princeze.
Isakovič se, dok je bio u ličnoj službi njenog muža, toliko bio zaneo lepotom mlade princeze da je to ona morala primetiti.
čitalac ceo ovaj erotski događaj mogao neposredno percipirati, kao što je to bio slučaj sa scenom između mladog Vuka i princeze na prozoru beogradske tvrđave, on ga mora u uobrazilji najpre sam sklopiti, vraćajući pojedinosti koje su rasejane
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Dugo i zbunjeno stajala je na jednom mestu. Onda polete kao strela. — Reci mi kako da dođem do princeze? Ali, riba je ćutala, a i vetar se oko kule utišao. Šta sada? Dečak pređe rukom preko čela. Ah, da!
Da ima sestru, sestrica bi mu svoj zlatni pojas dala. Pomoću njega on bi se spustio niz kulu. Nekako bi došao do princeze. Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu.
— To sam te ja budila! — osmehnu se Princeza i popi čašu mleka, a dečak pomisli: »Gle, zar i princeze piju mleko?« — Kako si znala za mene? — Vetrovi su mi rekli?
— Nacrtaj Mesečevu dolinu! Nacrtaj brod koji će nas odneti do nje... — reče dečak, a pod prstima Princeze poče da oživljava brod, da raste.
Zapamtite: nikad se ne zna! — reče šešir ukrašen paunovim perom. — Već sutra se mogu naći na glavi neke princeze. Pogledajte kako blistam! — isturi šeširić pogledima radoznalaca svoje zeleno pero, ali se seti gde je i ućuta.
Znaš li ikoga napravljenog po želji jedne princeze? Oj, kako se uzbuđivao sat spominjući Princezu! Kako grozničavo, pomicao kazaljke!
— zagnjurila je mladiću lice u rame, pa otrčala da počisti dvorište pre nego što se ukućani probude... — Princeze ne čiste dvorište! — metla se ljutito povuče u ugao, izjavljujući da je izmišljotine sata s klatnom ne zanimaju.
Pegla je uporno zahtevala nastavak priče, i sat je neumorno govorio. Zvonio je u njegovoj priči nežni devojački smeh Princeze, pa smeh kćeri njene kćeri, dok bakrač gnevno ne uzviknu: — A muškarci? Zar u toj kući nije bilo muškaraca?