Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čudno je, ali to se i desilo kada sam 19 14. godine bio prvi pozvan u Prinston da održim predavanje o austrijskom ultimatumu Srbiji.
Ovaj san podsetio me je da je moje obećanje pažljivo ubeleženo u mojoj podsvesti. Prinston nije bio nalik ni na jedno mesto koje sam do tada video.
Sava u dvanaestom veku. Video sam slike tih zgrada u kojima su kaluđeri živeli u samoći i učenju. Pomišljao sam da je Prinston, sa svojim zgradama u obliku manastira, jedno takvo mesto, gde se mladim ljudima pruža prilika da uče i postanu ljudi od
uz svesrdnu pomoć Bilharca, savladao najveći deo gradiva iz grčkog i latinskog jezika u svojim pripremama za upis na Prinston - ili, kako sam govorio, u Nasau Hol. Moja privrženost Prinstonu polako se gasila i okretala prema Kolumbiji.
U ovo me je još više uverilo i nastojanje mladića sa Adelfi akademije da me privuku u Jejl ili Prinston gde su nameravali da pređu. Sve ovo me je jako ohrabrilo i umanjilo moj strah zbog ”društvene neuglađenosti”.
jedan od razloga koji su mi iznosili moji prijatelji u Adelfi akademiji, kada su pokušavali da me ubede da pređem na Prinston ili Jejl.
Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta. Pisac F.
Ovo i objašnjava zašto mi je prvi pogled na Kembridž ostavio mnogo manji utisak od prvog pogleda na Prinston, gde sam pre osam godina ispred Nasau Hola sa velikim uživanjem jeo svoju veknu hleba ispod bresta. Pisac F.
Uskoro posle 1842. godine, Džozef Henri je napustio svoj profesorski položaj na Prinston koledžu i rekao zbogom svojoj laboratoriji gde je načinio nekoliko sjajnih otkrića i gde je 1832.
godine. Tada je on bio pri kraju svojih studija u Prinston koledžu. U Prinstonu sam veličao srpski idealizam koji sam doneo sobom u Ameriku kada sam se iskrcao u Kasl Gardenu