Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
selo, ni krivo ni dužno, potrzali i izlagali ga podsmehu, pošto ono nije ni najmanje krivo za sve ovo što će se u ovoj pripoveci pričati. A posle, ako ćemo šta, ono i nije selo, nego varošica.
« i što je najstrašnije i najneverovatnije u svoj toj pripoveci, vele da se i on baš svojski gurao kad je kum nekoliko puta bacio međ svet punu šaku krajcara, dvogrošaka, pa čak i
GLAVA ŠESTA U kojoj je opisan nedeljni dan u selu, a može se cela preskočiti, jer je samo kao epizoda u ovoj pripoveci. Osvanula je sveta nedelja, to jedno valjada najlepše i najkorisnije delo blagoga Stvoritelja.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Drug i prijatelj Branka Radičevića, »jedna od prvih i najvećih planeta sunca Brankovog«, Atanacković je u srpskoj pripoveci bio ono što je Radičević bio u poeziji. On je otvorio srpsku romantičku pripovetku. Rođen je 10. juna 1826.
jednog skupljača narodnih reči i opisivača narodnih običaja, i čine prelaz od narodnog pripovedača ka umetničkoj pripoveci. I njegove pripovetke imaju sve vrline i mane narodnih umotvorina.
Ti njegovi poslovi privukli su pažnju Stjepana M. Ljubiše, koji ga nagovori da se ogleda u pripoveci. 1879. izišla je njegova prva zbirka pripovedaka 3imnje večeri, koja je imala uspeha, i koju je Daničić, sa svoga uskog
On i Ljubiša bili su u pripoveci ono što su Joksim Nović Otočanin i Jovan Sundečić bili u poeziji: prelazni pisci između narodne i umetničke
Pored slabog putopisa S Drine na Nišavu od njega je ostalo i prilično ogleda na pripoveci. U stvari, on je više bio pripovedač no pesnik, i ono što je relativno najbolje u njegovoj književnoj delatnosti, i što
Trifković se ogledao i na pripoveci: 1874, u Javoru, izišao je Ivančin grob, a 1875. Mljetačke tavnice; zatim razne humorističke pripovetke i podlisci u
U nekoliko članaka po srpskim književnim i političkim listovima, naročito u tada jako čitanoj i cenjenoj pripoveci Je li kriva sudbina? (Matica, 1868—1869) — roman Šta da se radi?
— Ako se ostavi na stranu njegov politički i publicistički rad, Ignjatović je sav u romanu i pripoveci, na kome je radio u dva pravca, u istorijskom i u socijalnom.
On je na putu da postane ono što je u pripoveci postao Milovan Glišić, a u poeziji Jaša Tomić. Ali ga u tome sprečava njegova intimna priroda.
su starinske i uske, njegov optimizam naivan, ali, u naknadu za to, on je veliki umetnik, i njegov značaj u srpskoj pripoveci je onakav kakav je značaj Vojislava J. Ilića.
On je došao u zgodan čas, kada se na pripoveci malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova Ljubiše, a pre no što su se javili Janko
njega se reklo i da je »pesnik prvoga reda«, »kralj među srpskohrvatskim pripovedačima«, »nenadmašni velikan u srpskoj pripoveci«, »najbolji pisac najnovije srpske književnosti«. Danas za njega nema tog oduševljenja.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
KNjIŽEVNOSTI Milorad Panić-Surep SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA Sadržaj O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI 2 PRIPOVETKE 9 TAMNI VILAET 10 BAŠ-ČELIK 11 AŽDAJA I CAREV SIN 27 U LAŽI SU KRATKE NOGE 33 DJEVOJKA
O PRIPOVETKAMA 291 SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI Blesak narodne poezije krajem XVIII i početkom XIX veka bio je tako zasenio oči tada vladajućeg u
Primerci bez napomene bili su dati piscu, za njegove potrebe. Radeći na narodnoj pripoveci Vuk se bio sukobio sa problemom sasvim drukčijim od onoga što ga je imao prilikom prikupljanja narodnih pesama.
Poštovanje prema narodnoj pripoveci, za ovaj protekli vek, postepeno se uvećavalo i širilo ,ali se javna ocena njene vrednosti nije ispravljala.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
govoriti, pošto je on odmah posle Srete, glavnoga junaka, a uz Miću »Oficira«, jedna od najglavnijih ličnosti u ovoj pripoveci.
dan u burnom, rada i napora punom i paćeničkom životu Sretinom; dan koji je i dao povoda i »štofa« celoj ovoj pripoveci, a to je dan (ili bolje reći noć) kad je bila limunacija u selu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Da li nam se, drugim rečima, dešavalo nešto slično kao jednom našem uvaženom filologu koji je, čim se u pripoveci Stankovićevoj suočio s oblikom pomalo već zaboravljenog starosrpskog crkvenog čelobitija, proglasio to za islamski
Nagoveštaji koji dolaze iz podsvesti prvi put su u srpskom romanu i pripoveci počeli da iskaču u prednji plan. Gotovo svi prigovori Stankoviću odnosili su se na veštinu pripovedanja.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako, na primer, u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred
nehotično otima, zapravo i dolazi ona osobena, osetno napregnuta, nekim neodređenim iščekivanjem ispunjena atmosfera u pripoveci.
Pažljivome čitaocu neće promaći ovaj dosta neobičan opis mimike na Tomčinome licu u pripoveci Stari dani: usamljen sedi u mraku iza kuće, dok iz osvetljene sobe jednako dopire strastan i zanosan Pasin glas, pa on
Kao i u pripoveci Stari dani, u prvoj verziji Nečiste krvi vreme teče unazad, od sadašnjosti ka prošlosti, to jest sadašnjost preuzima
U jednoj drugoj pripoveci, Našem Božiću, opet nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u
143 Dakle i u ovoj, po svemu izgleda poznoj pripoveci, svojstva prostora su prema doživljaju na isti način oponirana kao i u ranim pripovetkama.
Čežnju samu po sebi - u najčistijem vidu, zato što joj je predmet najmanje odredljiv - nalazimo kod Jovče u istoimenoj pripoveci.
Naglo i nenadano, junak se jednog dana menja. I to pripoveci daje sižejni preokret. Kad mu se u poznijim godinama rodi ćerka, Naca, u njemu se budi ona jaka roditeljska ljubav koju
Izuzetno težak siže u ovoj pripoveci Stanković je majstorski razvio, jer su zaplet i rasplet spoljnih događaja saobraženi sa psihičkim promenama u liku koje
Tako, na primer, u pripoveci U noći Cveta voli Stojana, ali roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli
roditelji žene Stojana drugom i Cvetu udaju za Jovana; u Pokojnikovoj ženi Anica voli Itu, ali je braća daju Miti; u pripoveci Oni Mita voli Maru, ali ga roditelji žene Marikom; najzad, u Uveloj ruži Kosta voli Stanu, ali njegova baba i njena majka
U jednoj drugoj pripoveci, Oni, nalazi se valjda najzanimljiviji primer. Junakova bolest na smrt, njegovo tiho umiranje, paralelno se daje ili,
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Pošto se okušao u raznim književnim žanrovima i u politici, on se kao četrdesetogodišnjak prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog života i u toj oblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narandžić, Vasa Rešpekt, Večiti mladoženja i dr.
On je jedini istinski romansijer među srpskim realistima, orijentisanim pretežno prema pripoveci. Ljubiša potiče s krajnjeg juga, iz patrijarhalne primorske opštine Paštrovići kod Budve.
Najpotpuniji izraz novi pravac dobija u pripoveci iz narodnog života ("seoska pripovetka"), čiji su tvorci Milovan Glišić (1847-1908), Laza Lazarević (1851-1891) i
Glišić u humorističko-satiričnoj pripoveci, a Veselinović u idiličnim pričama i u romanima iz narodnog života i istorije, dok je Lazarević kao umetnik te okvire
Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama, u komediji, istorijskoj i građanskoj drami, u pripoveci i romanu, u feljtonu, putopisu itd. Najveće domete ostvario je u komediji, zatim u humorističkoj prozi.
Otuda se kod njega već u prvoj pripoveci Put Alije Đerzeleza (1920) i prvom zborniku Pripovetke (1924) oseća sigurnost u jeziku i uravnoteženost u komponovanju,
Od svih poratnih pisaca niko nije pripovedač u užem značenju koliko Antonije Isaković (1923). Tek je on u pripoveci s ratnom tematikom dao nešto zaista novo. Najpre u jeziku, koji je krajnje eliptičan, čak opor.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
prutom (GZM, 6, 1894, 380). Na j. izvodi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 77). U pripoveci »Noćilo, Ponoćilo i Zorilo« (upor. Sofrić, 124) raste j. u donjem svetu. Voda u kojoj je iskuvana j.
Na grob vampira Save Savanovića, u Glišićevoj pripoveci, nabacali su seljaci »kamena, klada, i svakojaka trnja, najviše glogova«. Moć vezivanja ima i (brezova) metilja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih. Dijalog nije nimalo pikantan čak ni interesantan; a to je prosto stoga
I da nije bio on čapkun-Mane, o Zoni ne bi bilo ni reči u ovoj pripoveci, iako joj je ime u naslovu, jer Mane bi rekao: „Drugi sokak, druga devojka“, a što bi rekao, to bi i uradio, jer bi