Jakšić, Đura - PROZA
Peti, najstariji, preživeo ih je, da za njima tuži i da drugima tugu pripoveda. — Dakle, večiti boli, večite muke! I moleri ih moluju, i spisatelji pišu, i ljudi čuju — ali se niko protivu nasilja ne
A posle čuh njegov tužan glas gde mi u isprekidanim zvucima pripoveda nesreću koja se dogodila: „Grlice, mene su ranili, baš kad sam poharu izvršio...
Tu je u njemu županijska stolica, tu su one grozne tavnice o kojima sirotinja u dugim zimskim noćima pripoveda... Te crne tavnice sa svojim uzanim prozorima izdaleka se vide; lice im je belo, okrečeno, ali onaj koji je za njih
Baš pre, kad ono beše svadba vrajla-Jucina, pripoveda mi naša gospoja protinica da je u tas bacio dva nebušena cvancika, a kad mu je uoči Sv. Nikole g.
doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima nije našao... To beste vi!
Onda se sve umiri. Tako on to svakome pripoveda. Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,...
kap krvi naše zaklinje pred svemogućim da ljubi, gde je i ona rumen na nevinome licu samo ljubav, gde ti i suza o ljubavi pripoveda!...
— Oh, Milisave! — reče zažareno devojče. — Ja kad sam kod tebe, a meni se čini da i trava o ljubavi pripoveda, da se i nebo i zemlja grle i ljube... Vidiš li one sitne kapljice što, udarajući u šareni šljunak, na obalu skaču?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Đavo jedan!... Tako zametne šalu da pukneš od smeha!... A ume, kao što znaš, da pripoveda, pa kad se nakani — ne progovori nedelju dana... Ali ga Stanko nije slušao. Drugo je njega tištalo.
Dučić, Jovan - PESME
Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom dama, pripoveda Jednu plavu priču iz Dekamerona.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Iznose mnoge vrline njegove, od kojih za mnoge niko živi dotle nije znao, a najviše zna da pripoveda kakva Vavika ili Betika, kakva Švabica, koja se tu našla i bila na usluzi zbunjenim domaćinima.
Tako je želela i za prvo unuče svoje, Savičinog mnogo starijeg brata, Gavru. Kad se rodio, pripoveda Palčika, a baba kaže: »Fala bogu kad sam dočekala unuka; sad samo molim boga da me ne uzme k sebi dok mu baba ne
Pred drugom kućom opet pripovedali o Rusima. Jedan pripoveda kako su Rusi najveće carstvo, i kako sa svakim ratuju i svakoga tuku u ratu; a bog im pomaže jer drže sve poste, pa
— Doš’o pa stao prid mene, — pripoveda Savka, ali ni nalik na onoga živog Lalu. A kere zalajale iz celog komšiluka, pa laju, laju, a ja i’ rasterujem žaračem
A čuli smo, — kažu oni, — da su svi Iđošani na tvoju vormu pametni! A, baš ti fala!« — I tako od oto doba, — pripoveda onaj dalje, — kad si tamo, samo kaži da s’ iz Iđoša, pa ne beri brige; jerbo su Banaćani spasli svetu mesečinu, i mesec
To je iđoško pravo odondak.« — Tako onaj pripoveda, a oni oko njega zinuli pa slušaju; poneki još četvrt sata ostao sa ražjapljenim ustima od čuda, sve dok mu nisu kazali
— Ta i dosad je bilo proševine! Ju, bože, — čudi se i krsti gđa Soka, — ta to baš k’o neki paori! — E, al’ pripoveda mi gđa nataroševica... — slučajno sam kod nje svratila maločas i od nje čula.
stara poslovica koja veli: »Gde ima vatre, mora i dima biti«; dakle, da tu ipak ima nekog đavola gde se toliko mnogo pripoveda. Sem toga, videće šta je bilo i u jednoj i u drugoj kući posle onog događaja.
Ili pripoveda još davnije stvari, iz vremena kad nije bilo porcije ni egzekucije, ni trukovanih novaca od papira, ni arende, ni perze
Pa mu onda tišim glasom pripoveda sve što je čuo od Arkadije, a i inače po selu o popovima, o tužbi pop-Ćirinoj, o skorom putovanju njihovom, i o oskudici
Baš joj je pripovedao nešto o prošlim zlatnim vremenima, i o negdašnjim velikim i sadašnjim malim platama bojtarskim. Pripoveda joj — iako ga ona i ne sluša, jer je već sto puta to isto čula, pa zna napamet — kako je pre trideset godina, kad je
« — Pa nađi koga, kažem mu ja. — »Ne mogu, — veli on. — Nađ’te vi, pa ću vas voziti za šest srebra«, — pripoveda pop Ćira. — Ao, obešenjak jedan; ama isto se tako i sa mnom razgovar’o! Isto tako! — tuži se i pop Spira.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Prezreo je rodbinu, siročad, braća mu ne smeju prag prekoračiti, ne da Mica, pa ceo svet pripoveda kako je Rogozića zauzdala Mica, no on je nepristupan, niko mu ne sme to spominjati.
Sutradan puče glas po varoši kako Alka Ćirkovićka svud pripoveda da joj je baklava promenjena, da pita ništa ne valja, premašćena je i bljutava, da nema dosta karamfilića, i da je to
Vas ženira da podignete proces za me protiv Alke. Znam zašto, al’ to baš nije lepo. O vama i Alki svet svašta pripoveda, pa zbog nje i o meni, a ja ništa nisam kriva.
Pozovu se prijatelji Alkini, a neprijatelji Micini. Čast velja, a radost velija. Sutradan se o tom po celoj varoši pripoveda kakva je čast bila kod Ćirkovića, i svako tvrdi i dokazuje da Alka mora dobiti proces; Mica će izgubiti.
Rogozić se od jeda razboli. Mica mu ne da dahnuti, sve mu prebacuje što tako dugo traje i pripoveda mu šta sve Alka protiv njega i nje govori.
Alka ostavi nakon sebe divan porod. Tako se živelo pre sedamdeset godina. Davno bilo, sad se tek pripoveda.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sijaset drugih izmišljotina nabraja on i pripoveda gde god stigne i stane. Ponekad izađe i u varoš pa se poštaplje mi naramljuje na silu, i tamo u kafani objašnjava kao
Afrika
To pripoveda i Vuije, koji je zabeležio na licu mesta (pominjano svuda) najlepši crnački ep o borbi Sumangurija, Bambare, poglavice
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra smeši se. Rado sluša o svom bogatstvu, i rado pripoveda kako se pomogao. — Ja sam bio siroma’, učio sam i tabakluk i trgovinu. Teško mi je bilo do tri hiljade doći.
Mesto da armicijaš njih časti, oni časte armicijaša. Armicijaš dobro pije, već se pomalo ugrejao. Čamča mu pripoveda šta im se dogodilo u čardi.
Čamča je sve ispričao šta im se dogodilo, pa sad kod njega puna kavana, i jednako pripoveda. Nešto i dodaje, i sve tako ispada da je pravio sa svojim drugovima komediju, ali, doduše, ne na njihovu štetu.
Ne drži ni šegrta ni gazdarice, sam je sve. Sam kuva, sam čisti. Svak kaže da je vredan. No ima jednu slabost: uvek pripoveda o profitu, šta je na slanini i ribi profitirao. Zato ga nazvaše „Profit”, „Nestor Profit”.
Profit pripoveda kako sadašnji mladići idu po birtijama, igraju karte, bekrišu, troše novce, ali on — Profit — ne ide nikud, ni na bal,
Šamika mu se svečano obreče da će se oženiti. Sad opet svaki svoj posao gleda. Šamika dođe u kavanu kod Čamče, pripoveda šta je video u Veneciji. Svi se dive. Kaže šta je jeo, sve što god Talijani, samo ne mačke, vrane i bumbare.
Oprosti se, sedne na kola i vrati se. Ocu posle pripoveda kako je kod Polačeka lepo primljen bio, i opet pozvan, kako im je žao što otac nije došao, i pozdravili su ga svi.
Gdekoji se u igri premetnu, i to je zanimljivo. Šamika pripoveda kako je u Veneciji igrao. Oko tri sata neka žurba, neki se pripravljaju kući.
No smrt učini kraj, devojče umre. Tako su Šamiku već u detinjstvu ženili. Šamika pripoveda o tom balu kao o kakvoj komediji, i sve bi dobro bilo, veli, samo da nije tog „lopova” Peru video.
U Polačekovoj kući takođe neveselo. Otac uvek ozbiljan, devojka plače. Dođe stric svećenik, uzme devojku na ispit, pripoveda joj kakav bi to greh bio da ona to učini, da se za šizmatika uda, i živo joj pretstavljao, kad umre izvan vere, za dušu
o ženidbi mori, a kad dađe među frajle, on u toj konkurenciji zaboravi na ženidbu, pa s njima „štrika“, „hekluje” i pripoveda kako je bila ova ili ona u crkvi obučena.
Sve devojke smeju se. Već su ga i spevale. „Svi se momci oženiše, Šamika osta sam.” Šamika opet pravi posete, pripoveda svud gde je bio i šta je radio, i to sve iskreno. Frajle imaju sad dosta s njime zabave. Opet počinje oko njih bajati.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Vreme u toku godine kada se najviše pripoveda u našoj seoskoj kulturi jeste zimski period, „od Božića do završnih poklada“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pisac koji pripoveda odrasloj publici pretpostavlja daje veliki broj okolnosti poznat, što mu dozvoljava izvesnu brzinu koja je deo lakoće i
Popović pripoveda baš tako, o bilo čemu, ali prvi zahtev dece i umetnosti ispunjava. Zajedno s Ćopićem, iako drukčijim sredstvima, on u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On istorijski roman shvata ne kao književnik no kao nacionalni radnik: »U istoričnom romanu, pisatelj pripoveda svom rodu na poetičan način njegovu istoriju«, da narod »u svojoj krasnoj prošlosti uživa, i duh mu ne samo ne klone,
Radičević, Branko - PESME
Pa kada ti za aljinu od zvezda Pripoveda, i od tiči gnjezda; I o onoj ljutoj gvozdenzubi, I junaku štono je pogubi; O kerovi i krasni konjici, I laganoj po
roge, Sakraše i glavu i noge, A što zdravu odnese lubanju, Sve se slomi amo u poljanu, Serašćeru sreću propoveda, Pripoveda, za srce ujeda. Škripi zubi Arslan Solimane: „Ala, Ala, čekaj dokle svane!“...
Kostić, Laza - PESME
Mlad je ženik plamen živi, gori, zbori, pripoveda: „Što je tebi, zlato moje? Što me sunce ne pogleda?” „Ne pitaj me, srećo carska,” nevesta se ispoveda, „još je Samson
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Sad sluga mora da ima urednu večeru. SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako! Kuvaj mu samo lepo, da te posle pripoveda, kako si dobra gospođa. SOFIJA: Ostavi se boga ti; ta i kod moga se oca tako radilo, pak je bilo dobro.
VELIMIR: dosta sam pripovedao. LjUBA: Ali opet, kakvi su teatri, kakvi balovi? STANIJA: Neću, neću da mi pripoveda za poganije. LjUBA (smeši se): Tamo ljudi jedu žabe, je li, Velimire? STANIJA: Što? Žabe? (Pljuje.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: Pelo, ti, šta si se udrvenčila? SULTANA: Pripoveda se da je oficir neki pri komandiranju vojske, opazivši iznenada svoga bivšeg učitelja, koji je strogo s njime postupao,
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ga je predusreo; ja mu kažem da mu je krivo učinio; drugi pokazuje presudu, ja kažem da je stvar krivo presuđena; onaj pripoveda kako mu nisu dozvolili pismeno braniti se, ja primječavam da mu je krivo učinjeno.
ALEKSA: (Ej tužan, ta ovo se ne tiče mene). Gospodin Vujić, treba znati da se u stvari tek polak slučava što se god pripoveda. MARKO: Meni je dosta; samo mi je žao prstena. JELICA: A što, tatice, zar ne da? ALEKSA: Ništa, ništa.
MITA: On je penzionirati obršter. JELICA: Obršter? To mi nije kazivao. MITA: O tom rado ne pripoveda, jer ga uvek jedi.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica. Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
GLAVA DEVETA U kojoj je sve onako isto potpuna istina kao i ono u prethodnim glavama. U njoj se pripoveda kako je Sreta kandidovao predsednika i izabrao sebi apostole nove nauke njegove, i kako je politička fiziognomija sela
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ Iz (pre-)puna čanka nije greota odsrknuti (tj. gde ima dosta, odande nije greota ukrasti!). — Pripoveda se kako je arhimandrit od nekakvog manastira zaokupio siromaha čoveka, za koga je znao da je majstor ukrasti, da mu
MANASTIRI SVETOG NAUMA I SVETOG KLIMENTA Pripoveda se da su sveti Naum i sveti Kliment došli na Ohridsko jezero, da na njegovoj obali, jedan prema drugom, sagrade svoje
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
dominikanac svira mandolinu; Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom damâ, pripoveda Jednu gromku priču iz „Dekamerona.“ J.
Petković, Vladislav Dis - PESME
mnoga Onog doba, kog sad više nema, Javlja mi se kao bajka bleda; Ja osećam da se prošlost sprema, Da mi, mrtva, život pripoveda.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Izvanredno je napisana monografija Pavla Popovića o Gorskom vijencu. Bogdan Popović vešto pripoveda u knjizi o Bomaršeu. I to od njih treba učiti i postepeno usvajati kao kulturnu tekovinu koja se nasleđuje i dalje
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Zamisli, usudio se da tera sprdnju sa mnom. Ubiću ga, pa neka idem na robiju i neka se piše i pripoveda: otišla je na robiju što je ubila zeta. DARA: Pa šta je, zaboga, uradio? ŽIVKA: Došao je da me prosi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao celina pripoveda, dovedena je u veliku blizinu nevidljivog autora.
(naratoru) koji je zauzeo autorski položaj ili - što nije isto ali je blisko - nepersonalizovanom autoru koji pripoveda roman kao celinu.
4 Stoga je zanimljivo pobliže videti šta to i kako Sofka unapred zna, predviđa i sluti. Nečistu krv, zna se, pripoveda nevidljivi (nepersonalizovani) autor.
Novija teorija romana prilično je mnogo pažnje posvetila uglu njegovoga pripovedanja, i ko ga pripoveda, da li u zasebnome liku otelovljeni pripovedač ili bezlični autor, i da li u ispovednome prvom ili u neutralnome trećem
Temporalna shema pripovedanja u prvoj verziji već nam je poznata: na početku autor prospektivno pripoveda o životu ostarele Sofke, sve do trenutka kad se ona prvi put, nakon očevoga odlaska, počinje prisećati svoje prošlosti;
Kako to, razume se, nalaže strukturna hijerarhija. Inače vrlo brzo dok se pripoveda o precima, proticanje vremena osetno se u romanu usporava čim se pređe na Sofkinu porodicu, na njeno detinjstvo i, još
Postoji, naposletku, izvesna zavisnost između mesta koje neki lik u romanu ima i ugla pod kojim se roman pripoveda. Što jeto mesto istaknutije, što je više dignuto prema autoru, utoliko jača težnja da se događaji prikazuju kako ih lik
Ko bi, recimo, želeo u desetak reči izneti sadržaj romana, ono što se o Mladenovom životu pripoveda, opet bi najbolje učinio ako bi ponovio prvu rečenicu: „Celog života, uvek, samo je radio ono što jedan čovek treba da
nad njom, Stanković je rečenicu po pravilu sklapao pod pojačanim pritiskom prizora koji se tom rečenicom opisuje, pripoveda.
Osetno prerušen u bezličnog hroničara, autor Andrićeve Na Drini ćuprija, na primer, pripoveda uzornom sintaksom, koja ne odstupa od norme.
No pošto je izabrani oblik pripovedanja zahtevao od njega da iskaz prevede u autorov govor, jer autor pripoveda, obavio je sledeće gramatičke operacije prebacujući zameničke oblike iz prvog u treće lice: umesto o mojim metnuo je o
u Nečistoj krvi glavna junakinja ima položaj koji se obično daje pripovedaču, mada mesto nje - ali u njeno ime - pripoveda nevidljivi autor.
Petrović, Rastko - AFRIKA
To pripoveda i Vuije, koji je zabeležio na licu mesta (pominjano svuda) najlepši crnački ep o borbi Sumangurija, Bambare, poglavice
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Pa što si mi tako setna, Pa što si mi tako bleda? O, kaži mi, šta ti srce — Moje srce pripoveda. Kaže li ti mile snove Bujnu tugu, slatke vaje, Peva li ti zlatne nade I rumene uzdisaje?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Vuk o svemu pripoveda mirnim, epski nezainteresovanim stilom, nastojeći stalno da održi stav objektivnog hroničara, čiji je glavni cilj da
Njegovi su likovi složeno građeni, s jakim unutrašnjim konfliktom između protivrečnih pobuda. Pripoveda se iz velike blizine glavnog junaka, često i iz njegove svesti, što pomoću introspekcije vodi do najranijih, duboko
Od svih naših krajeva - kako je to primetila I. Sekulić - nigde se tako predano a odmereno ne pripoveda kao u Bosni. Pokazale su to još usmene pripovetke i epske pesme u Karadžićevim zbirkama. Zatim Petar Kočić.
Njegov orijentalni milje mračniji je i suroviji od Andrićevog. Derviš i smrt (1966) pripoveda jedno duhovno lice, derviš iz 18. v, a Tvrđavu (1970) obrazovan čovek iz 17. v.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Najposle, gdi ni pomislio nije, nađe dragu svoju, koja mu pripoveda svoja udivlenija dostojna stradanija. Tu nađu lađu, koja ji baš čeka da u otečestvo njiovo idu; gdi zaista nađu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kantakuzin pripoveda kako se u tom trenutku Momčilo sa svojim ljudima desio pri gradu Periteoriju. Smotrivši silnu savezničku vojsku,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
GLAVA PETNAESTA Ona je nastavak glave trinaeste. U njoj se pripoveda kako se za taj čudan i mnogima neobjašnjiv i zagonetan događaj zainteresovala i zauzela i sama mesna štampa, i kako je
GLAVA DVADESETA U njoj se pripoveda kako se dogodilo, ama sasvim od reči do reči, po onoj bačvanskoj pesmi, koja glasi: „Ja sam curu molio i lepo govorio,