Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
GLAVA TRINAESTA U kojoj je pripovedanje, ili bolje reći izveštaj, gđice ili gđe Gabriele, koja je uvek vrlo dobro obaveštena bila o svemu i svačemu, i znala do
No kad je reč o nastavljanju prekinutog prediva, da nastavim i ja prekinuto pripovedanje. Frau-Gabriela je dakle ovo dana najčešće svraćala u pop-Ćirinu kuću.
tu pesmu više sviju pesama, i dalje: kako samo, eto, toj pesmi ima da blagodari što se oženio svojom sadašnjom suprugom. Pripovedanje staroga svata bilo je opširno, i sveće su se zapalile i večera postavljena, a on još nije dovršio.
Teodosije - ŽITIJA
ŽITIJA ŽITIJE SVETOG SAVE Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je u tom poslu bio vrlo plodan, ali i jednoliko razvučen. Slične pokušaje činio je u prozi. Podražavajući narodno pripovedanje, u čistom i književnom jeziku, on je opisivao narodni i hajdučki život u Bosni, ili pojedine događaje iz prošlosti,
On život vidi samo spolja, i daje mu ono što se kod ljudi daje opaziti na prvi pogled oka. Njegovo pripovedanje je primitivno, sklop slab, ukrasi oskudni, epizode pretrpane, razvučene digresije su česte.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Eto, završi Mića pripovedanje, po to sam kupio, po to vam i prodajem. — E, jesu bili đide! — reče Žika »dopisnik«. — Jesu, vala!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prevrtao sam se to na jednu to na drugu stranu i u polusnu slušao pripovedanje nekoga Crnogorca iz obližnjih sela, koji je tu stražario s našim komordžijama.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pri tome je Danilo Kiš umetnost pripovedanja sublimisao sve do trenutka kad ona samoj sebi postaje predmet. Pripovedanje se diže do sopstvene poetike, a poetika se, na kraju, i sama počinje pripovedati.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali dok u Starim danima pripovedač Mile retrospektivno gleda i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje vezuje za samu junakinju, a pripovedanje teče
i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje vezuje za samu junakinju, a pripovedanje teče u autorovo ime.
U protivnom, pripovedanje će gubiti na uverljivosti ili se mora dopunski motivisati, što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su
I očigledno je da se do njega došlo zato što je Stanković nastojao da mu pripovedanje poteče iz Sofkine svesti. I više od toga, ne samo iz njene svesti, nego,i to je još važnije, iz njenoga ukupnog
pomoću najbliže asocijacije (odlazak na groblje i asocirani preci) i, s druge strane, jake Stankovićeve potrebe da pripovedanje u prelomnim momentima usmerava iz ukupnoga duševno-telesnog raspoloženja Sofkinog.
i lik koji je doveden u veliku blizinu autora, tako da im se vidokruzi ukrštaju - u romanu je prisutan i svojim telom, pripovedanje je posredovano njegovim „telesno-egzistencijalnim položajem.
počinje prisećati svoje prošlosti; pomoću tog prisećanja autor nas retrospektivno premešta u davni preduskršnji dan; pripovedanje zatim teče u prošlosti, ali prospektivno; pri kraju trećeg časopisnog nastavka pripovedanje se još jednom, opet pomoću
u davni preduskršnji dan; pripovedanje zatim teče u prošlosti, ali prospektivno; pri kraju trećeg časopisnog nastavka pripovedanje se još jednom, opet pomoću Sofkinog sećanja, retrospektivno okreće u prošlost, to jest počinje priča iz najdavnijeg
Osim toga, kao početni trenutak uzima se preduskršnji dan, i onda pripovedanje izjedno teče prospektivno. Zanimljivo je da je i u drugoj verziji ostao opis Sofkine erotske ekstaze - doduše, uz nešto
Eto tako se i desilo da u Nečistoj krvi, kad gledamo u krupnim segmentima, pripovedanje izjedno teče sukcesivno i u autorovo ime, i ne može se uočiti mnogo šta od onoga što smo u prvim verzijama mogli da
A budući da je, uza sve to, Stanković u prvoj verziji pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim
34 Pripovedanje dalje teče uglavnom jednoliko. Ali ima još jedna, pri tome zaista sitna pojedinost, koja svejedno zavređuje pažnju.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zatim je njegova proza postajala sve meditativnijom. U izvrsnom romanu Proljeća Ivana Galeba (1957) pripovedanje već teče isključivo iz osetljive svesti obolelog muzičara, suočenog sa smrću i zamišljenog nad vekovečnom borbom svetla i
Njegovo najznačajnije delo je, međutim, impresivni Pevač I-II (1980). Pripovedanje u romanu teče paralelno u sadašnjosti i srpskoj kulturnoj prošlosti, od kraja 18. v. pa dalje.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
glave svojim bivšim protivnicima, bez rizika, lagano, odugovlačeći ono glavno, motreći ispod oka na utisak koji pripovedanje ostavlja na licu kakvog balavca što ih sluša užagrenih očiju.