Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
u ponašanju plod su vekovnog odricanja i uzdržavanja; smernost se javila kao ishod duge, nasledne obespravljenosti. Pripovedač, srećom, ne obrazlaže mudru smirenost svoje seljačije, ostajući veran najranijem doživljaju; kopa ga iz nežnog sećanja,
(Bitka s đavolom) Pripovedač se osmehuje čoveku iz dobre duše i čista srca: humor je saznanje taštine ljudskih poslova, te, tako, nikad nije bez
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1866. ispevao je, u duhu i u obliku narodne pesme, Boj na Visu. PRIPOVEDAČ. — Ljubiša je, kako sam veli, »sa mukom stupio na originalnost«. 1868.
On kao pripovedač karakterističan je u prvom redu sa folklorno-filološkog gledišta. On je opisivao sirovi život narodni u jednom etnički
godine. Ma koliko da su bile velike njegove romantičarske simpatije za prošlost, on nije istorijski pripovedač. Okvir je samo istorijski, a život i ličnosti su suvremeni.
Ljubiša, folklorni i leksikološki pripovedač »Vukove škole«, nije savladao sirovi narodni materijal, nije ga preradio i dao svoju sintezu, nije mu dao svoje lično
unošen, često prepričavan iz knjige u knjigu, nisu uvek sigurne, i u svakom slučaju zahtevaju preradu iz osnova. PRIPOVEDAČ.
Milićević se kao pripovedač javio odmah za Milovanom Đ. Glišićem, u isto doba kada i Laza K. Lazarević, odmah za njim došli su novi pisci kao Janko
su novi pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, — i pored takvih pisaca on se nije mogao održaTi kao umetnički pripovedač. MILORAD P. ŠAPČANIN ŽIVOT. — Rođen je u Šapcu, 7. jula 1841,92 ali kao dete sa roditeljima je prešao u Srem, u Irig.
jednom rečju, to su patriotski komadi za takozvane »narodne praznike«, bez ičega književnoga, sasvim van književnosti. PRIPOVEDAČ. — Taj tipski predstavnik romantičarskog pojete pisao je dosta u prozi.
Pored slabog putopisa S Drine na Nišavu od njega je ostalo i prilično ogleda na pripoveci. U stvari, on je više bio pripovedač no pesnik, i ono što je relativno najbolje u njegovoj književnoj delatnosti, i što ga spasava od zaborava, to je njegov
Poligraf u punom smislu reči, ekonomist, publicist, istoričar, spiritist, diplomat, pripovedač, on se ogledao na svim poljima, ne sa velikim uspehom, ali svuda primećen.
»Najveći uzor nam je sam naš narod«, veli on. On, kojega su nazvali »etnografski pripovedač ravnog Srema«, u stvari je bio apologičar »starog dobrog doba«, verovao u velike urođene osobine srpskog naroda,
Od njega je ostalo nekoliko prevoda, od kojih je najznatniji prevod Kernerove drame Zrinji. Kao pripovedač imao je uspeha, ali su mu pripovetke slabe vrednosti.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Naime, Vuk je vrlo brzo uvideo da se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom beleženja pesama.
Čitave planine i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj rečenici, često umetnutoj; i taj prelaz da bude prirodan i neosetan.
Zatim, narodni pripovedač po pravilu ne orijentiše se na obradu ličnosti, već na ocrtavanje pojedinih opštih ljudskih osobina.
Da se dođe do dobre pripovetke bio je potreban ne samo darovit pripovedač, već i valjan zapisivač. Ovaj drugi autor često je bio čak i važniji. To nam najbolje potvrđuje primer V. S. Karadžića.
1909, str. 214. 21. DVANAEST MRVA: Za profesora Andru Gavrilovića zapisao devetnaestogodišnji pripovedač Rista Mitrović, rodom iz Hercegovine. Objavljena u zbirci A.
ta karakteristika upućuje na vreme kad su kaluđere u Srbiji sačinjavali pretežno Cincari i Grci, što je narodni pripovedač tako duhovito markirao. 95. ĐAVOLAK: Zabeležio Vuk St.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ovaj neobičan strah odmah baca izvesno svetlo na jedan drugi, ženski lik, koji se pojavljuje u više pripovedaka. Pripovedač je zove tetkicom, uz pridevske imenice matora i lukava.
Posle toga, nimalo nas ne iznenađuje što pripovedač, idući za tetkicom, dolazi u doticaj s podzemnim svetom koji nastanjuju duše umrlih predaka.
izvrsnom kratkom romanu Ljudi govore Rastka Petrovića, iznenada se u svetlosti munje pojavljuje demon sa crnim ogrtačem. Pripovedač za ovo priviđenje kaže da je veliki pesnik.
iz rata, pesnik i „jedan drug“ iz objašnjenja „Sumatre“, u romanu Dnevnik o Čarnojeviću paralelno su razvijena kao pripovedač Rajić i njegova senka Čarnojević.
Njegovi likovi, zbog guste mreže kulturnih zabrana, imaju napet a prikriven unutrašnji život, u veoma čulnom telu. Pripovedač postaje prisan s likovima: oni se u njemu ogledaju koliko i on u njima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
saznati iz slučajeva kad se od njega odvoji, kad tako reći iz njegove senke izađe u različnome stepenu individualizovan pripovedač i progovori u svoje ime.
Štaviše, u jednoj grupi pripovedaka Stankovićev pripovedač ne samo što se pojavljuje kao zaseban lik, i ne samo što opšti sa nama čitaocima, nego se obraća i junacima pripovetke,
Pripovetka Oni počinje tako što pripovedač Mile neočekivano ulazi na kapiju smrtno bolesnog prijatelja Mite, ugleda njegovu ženu Mariku kako cepa drva, i: „Kako
Ali ko bi sve to mogao opisati, izbliza i gotovo iznutra, iz samog doživljaja, kad pripovedač Mile ne bi bio rođak junakinjin, uz to i dovoljno od nje mlađi dečak?
Opaženo, dakle, postoji zajedno sa okom koje opaža; pripovedač (Mile) i lik (Nuška) nerazdvojivi su kao delovi iste celine, kao lice i naličje.
Očigledno je da je Borisavu Stankoviću bio neophodan pripovedač čije bi oko - nasuprot svim zabranama, strogim konvencijama koje ljubopitljivi pogled zaustavljaju već na dvorišnoj
Tako, na primer, u već pominjanoj pripoveci Oni bolesni Mita u prisustvu svoja dva bliska prijatelja, od kojih je jedan pripovedač Mile, čini simbolički gest pred svojom ženom Marikom zagrizavši u krušku što mu je kao ponude poslala ona ista Mara za
obrnuto, od sadašnjosti ka prošlosti, gde se i nalazi njegova utopijska varoš, njegovi „stari dani” i „pusto tursko”. Pripovedač gleda unutra, introspekcijski, a kreće se unazad duž svoga pamćenja, i kroz pomalo zamagljenu koprenu uspomena, što
Ali dok u Starim danima pripovedač Mile retrospektivno gleda i pripovedanje izjedno teče u prvom licu, dotle se u Nečistoj krvi retrospektivno viđenje
nije imao nameru da napiše delo u prvom licu, i to se kod njega ne da ni zamisliti pod pretpostavkom da Sofka bude pripovedač; ali nije imao nameru, i to je mnogo zanimljivije, ni da ga napiše prosto u trećem licu, odvojenom od junakinjinog lika.
prilično je mnogo pažnje posvetila uglu njegovoga pripovedanja, i ko ga pripoveda, da li u zasebnome liku otelovljeni pripovedač ili bezlični autor, i da li u ispovednome prvom ili u neutralnome trećem gramatičkom licu.
Najnovija teorijska ispitivanja potvrđuju da takav postupak nije izuzetak, nije ni slučaj an: pripovedač u prvom licu - ali, razume se, i lik koji je doveden u veliku blizinu autora, tako da im se vidokruzi ukrštaju - u
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
savremenog srpskog stihotvorca, ovako ironično govorila o nekada, i još do nedavna, slavnoj pesmi: „Uveren sam” — piše pripovedač — „da bih od naših Slavenoserba dobio odu od dvanaest prečaga da sam u pripovedanju upotrebio na svaki način
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Polazna pretpostavka na kojoj se predanja zasnivaju - da u njihovu verodostojnost ne smeju sumnjati ni pripovedač ni slušaoci - zahtevala je poseban vid umetničkog oblikovanja.
Ali najbolje osvedočenje Vukovog spisateljskog dara nalazimo u njegovim istorijskim spisima. Kao pripovedač Vuk se nadovezuje na umetnost usmene reči.
" Brankovom književnom pokolenju pripadaju filolog Đura Daničić, romantičarski pripovedač Bogoboj Atanacković, pesnik Jovan Ilić i, kao najznačajniji, putopisac Ljubomir Nenadović (1826-1895), sin Prote Mateje.
među srpskim umetnicima jeste Đura Jakšić (1832-1878), stvaralac mnogostran po svojoj obdarenosti, slikar, pesnik, pripovedač, dramski pisac. U poeziji je išao vlastitim putem. On je najsubjektivniji među suvremenim pesnicima.
). On je i prozni pisac, najznačajniji pripovedač epohe romantizma. Poslednji veliki pesnik među romantičarima Laza Kostić (1841-1910) bio je kontroverzna ličnost, pisac
Ta tri ambijenta našla su mesta u njegovim pripovetkama i romanima. Sremac je najpopularniji srpski pripovedač. Čitaoce je privukla nostalgična poezija starovremenog života poluorijentalnog Niša (Ivkova slava, Zona Zamfirova) kao
Njoj je u početku pripadao i Dučić, kao i najznačajniji pripovedač koga je Hercegovina dala Svetozar Ćorović (1875-1919). Tu nije prekidan kontinuitet razvoja s književnošću 19. v.
On je još značajniji kao pripovedač: od izuzetne pripovetke Bunja (1905) pa do poslednje knjige Dah života (1964). Mlađi, od Dučića i Rakića radikalniji
Od svih poratnih pisaca niko nije pripovedač u užem značenju koliko Antonije Isaković (1923). Tek je on u pripoveci s ratnom tematikom dao nešto zaista novo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Bio je pesnik, pripovedač, romanopisac, putopisac, dramski pisac, pisac udžbenika. Objavljivao je u časopisima Danica, Javor, Vila, Otadžbina,
Romani moralizatorski opisuju sudbinu dečaka u skladu sa njihovim karakternim osobinama, ali je pripovedač usredsređen na psihologiju deteta u čemu je njihova najveća vrednost.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa pripovedač zaćuti, pa se smrkne, a Jana onda zna da je vreme da ide, i ode; srećna što je bilo ono što je bilo. To blagorodno dete