Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Postoje razlike u melodijama koje odaju naročitu osećajnost jednog stanovništva. Naposletku, većina južnoslovenskih pripovedača je takoreći fotografisala narodni život. Najdarovitiji među njima su odlično zapazili osobine nekih etničkih grupa.
Po ovim su crtama slični Crnogorcima, ali samo sa još više oporosti. Neki od pripovedača, rodom iz Like, naročito Bude Budisavljević, jasno su istakli ove odlike, u kojima se, reklo bi se, zapaža uticaj
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Subotić je bio jedan od najranijih pripovedača srpskih i ostavio priličan broj istorijskih pripovedaka, u kojima se ili opisuje stari srpski viteški život, sa
— Jakšić je ne samo jedan od najvećih liričara i prvih dramatičara srpskih nego i jedan od najranijih i najplodnijih pripovedača srpskih.
od početka šezdesetih godina pa sve do smrti, naročito sedamdesetih godina, kada je važio kao jedan od glavnih pripovedača srpskih.
Iako je Jakšić napisao veliki broj pripovedaka, ipak ga ne treba uzeti kao pravog pripovedača. On je taj posao radio samo uzgred, često radi ličnog i političkog obračunavanja, gotovo uvek po narudžbini.
— Pored ranijih pesnika, Matije Bana, Meda Pucića i Jovana Sundečića, Dalmacija daje i jednog pripovedača, Stjepana Mitrova Ljubišu. Ljubiša se rodio 29. februara 1824, u Budvi, u Boki Kotorskoj.
Ljubiša je romantičar, ali zasebne vrste. On ne podražava književnu sentimentalnost i fantastičnost ranijih pripovedača srpskih, vaspitanih kod slabih nemačkih pisaca; on je romantičar »Vukove škole«, sa nešto ugledanja na talijanske
dela čine utisak poslova jednog skupljača narodnih reči i opisivača narodnih običaja, i čine prelaz od narodnog pripovedača ka umetničkoj pripoveci. I njegove pripovetke imaju sve vrline i mane narodnih umotvorina.
interesovanja, vrlo slične pripovetkama Stjepana Mitrova Ljubiše, ali sa još manje umetnosti no u bokeljskog pripovedača.
Taj stil, starinski kitnjast, cvetan i poetičan, u široj književnoj publici smatrao se kao glavna odlika Mijatovića kao pripovedača.
On tada počinje prevoditi, među ostalima i amerikanskog pripovedača Breta Harta. Tada nailazi na svoj uzor, na austrijskog pripovedača P. K.
Tada nailazi na svoj uzor, na austrijskog pripovedača P. K. Rozegera, koji je sa uspehom slikao život tirolskog seljaka. On ga prevodi i počinje ga podražavati, njegova seoska
pripovedaka, što ne čini ni jednu pripovetku na godinu, i što svedoči o slaboj produktivnoj snazi Glišića kao pripovedača. Ali ako Milovan Đ.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
od samoga sebe, kako je bio upamtio da su se pričale u Tršiću; zatim, od drugih mnogobrojnih kazivača i pripovedača. I kao što je radio sa onim dobijenim od Vuka čobanina, činio je to i sa ovim drugim: razmišljao i reči nameštao,
On kao jaka crvena nit, ili kao nenametljiv ali prisutan i osetan prizvuk, protkiva ceo opus narodnog pripovedača. Takav stvaralački postupak i humanost koja ga nosi uvek će nalaziti puta ka ljudskom srcu.
smo nastojali da održimo kao vezivno tkivo u našoj Antologiji, to je razvojna nit mišljenja i bogaćenja motivima narodnog pripovedača, razume se onako kako na taj proces mi gledamo.
16. MILOŠ I DIVONjA: Zabeležio Vorkapić od pripovedača Petra Vučkovića, mladića iz Trnovca (srez Glina). Objavljena u zborniku Srpske akademije nauka, 1927 (ostali podaci kao
40. BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE: Zabeležio u Trebinju Vuk Vrčević od pripovedača Derviš-Asana Adžovića i objavio u svojoj drugoj knjizi narodnih pripovedaka, 1882. 41.
51. MEĐED, SVINjA I LISICA: Zabeležio je Vuk Karadžić po kazivanju svog pevača i pripovedača Tešana Podrugovića i objavio je prvo u Dodatku Srpskih novina; čislo 93, 29 novembra 1821; a potom u svojoj prvoj
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A vatra pucka i greje, zvoni jednačit glas pripovedača, a tamo sa druma čuje se krčanje punih kola i sumorno izvijanje setnih »dvojenica«.... Sunce se smirilo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tamo ima deiktičko značenje: upućuje na mesto gde je kuća, a ono je udaljeno od pripovedača. Ali kod Stankovića tamo ima i dopunsko značenje: označava prostor na ivici varoši, a ona se tog mesta plaši.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I valjda iz te za nas nemerljive, ali za Stankovićevog pripovedača i merljive i znane razlike između onoga što likovi pred bliskim ljudima žele pokazati i što im se nehotično otima,
Pri tome se u doživljaju lika - pa i pripovedača - vlažno, hladno i tamno kontrastira sa pozitivno vrednovanim suvim, toplim i svetlim.
Čovek bi se ovde mogao prisetiti Stankovićevog pripovedača iz Starih dana, koga likovi zovu Mile; recimo u času kad sustopice prati Tomču i - kako je ranije već isticano - u
građena kao nijedan drugi Stankovićev lik, Sofka ima u sebi nešto od dečje ustreptalosti, od osetljivosti malog pripovedača iz Starih dana i Našeg Božića. Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi.
Otuda i njeni - neočekivani i neočekivano jaki infantilni strahovi. Iz doživljaja dečaka pripovedača izvorno potiče i osećanje sigurnosti u mekom, toplom i ututkanom kućnom prostoru.
Nego, štaviše, veoma podseća recimo na glavnog junaka - u isti mah i pripovedača - Kostu iz Uvele ruže, za koga se oduvek držalo da je u visokoj meri autobiografski lik.
Najzad, majka krišom na kapiji sustiže pripovedača i ispituje ga da mu Mita možda nije poverio svoju bolest, jer: „- Ništa on neće da kaže. Samo tako ćuti.
211 Neimenovani sabesednik, koji pripovedača Kostu naziva svojim prijateljem, očigledno služi kao senka autorova. Senka, sem toga, koja u liku sabesednika služi i
Samo što se Kosta (ili Mile) u pripovetkama funkcionalno udvaja na pripovedača i junaka, a Sofka ne, budući da ulogu pripovedača u romanu preuzima autor.
Samo što se Kosta (ili Mile) u pripovetkama funkcionalno udvaja na pripovedača i junaka, a Sofka ne, budući da ulogu pripovedača u romanu preuzima autor.
213 On ima, kao što je poznato, ulogu pripovedača (naratora): u prvom licu pripoveda roman, i to u obliku dnevničkih zapisa jednog umornoga, bolesnog i rezigniranoga
reći, propušta kroz ritmičko ustrojstvo stiha, dotle se ovde propušta kroz trovrsni medijum: ili kroz autora, ili kroz pripovedača, ili kroz neki od likova. Ne postoje, prema tome, ograničenja samo u stihu i pesmi, nego isto tako u prozi i romanu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Vuk priča kao nepristrasni svedok a Prota kao angažovani učesnik ustaničke epopeje. On piše stilom nadahnutog usmenog pripovedača, kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali, isto tako, teške životne zbilje, istorije, razmišljanja, humora.
U poslednjim decenijama prošlog i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja pripovedača. Oni su dolazili iz raznih krajeva noseći sa sobom svoja regionalna obeležja.