Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka. Sve ove svoje večite misli on izražava u pesmama i pripovetkama, čak i u posmrtnim tužbalicama (narikačama).
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
171; Milićević, M. Đ., isto, s. 55; Trebješanin, R., ,Suđenice’, kao literarni motiv u pripovetkama južnomoravskog folklornog područja“, Referat XIII kongresa Saveza folklorista u Dojranu 1966, Skoplje 1968, s.
Đorović D. Đ., „Narodne gatalice (Gruža)“, Kića, 2, Niš 1908. Đurić, V., „O narodnim pripovetkama“, Antologija narodnih pripovedaka, SKZ, Beograd 1977. Đurić, V.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Kao i sa pripovetkama radio je i sa pesmama. Tako je radio uostalom Jakov Grim, skupljajući nemačke narodne pripovetke, tako nemački
I on se zato pridružio socijalnim apostolima sedamdesetih godina, postao drug »novih ljudi«, i otuda u njegovim pripovetkama toliko socijalnoga duha.
U njegovim pripovetkama gledala se dragocena građa za filologe, i leksikologe i sjajna primena Karadžićevih nazora o književnom jeziku.
I u pripovetkama i u svojim opisnim istorijsko-geografsko-etnografskim radovima, on vrlo često opisuje iste predmete, razvija iste ideje
Uporedo sa svojim istorijskim i etnografskim opisima, počeo se on javljati i pripovetkama, pisanim u prvi mah bez književnih pretenzija.
One su bile sasvim u pravcu i tonu »Vukove škole« i njenih folklorno-filoloških interesovanja, vrlo slične pripovetkama Stjepana Mitrova Ljubiše, ali sa još manje umetnosti no u bokeljskog pripovedača.
Ono što se opaža u njegovim pesmama, još se više opaža u njegovim pripovetkama: izvesna dvojnost njegove prirode, dva osnovna shvatanja književnosti, dva razna načina rada.
U pripovetkama kao što je Dvadeset šesti, Poremećen plan, Tuđa krv, Katanska buna ima izvesnog realizma i lokalne boje. Među tim boljim
Među tim boljim pripovetkama prvo mesto zauzima Sanjalo (Beograd, 1888), koja obiljem epizoda i dobrim rasporedom opominje na mali roman.
Mašta kod njega uopšte nije bila jaka, i to se jasno vidi u njegovim istorijskim pripovetkama, gde u većini slučajeva samo prepričava istoriju.
stavio za zadatak nešto više od obične šale i zabave; tu je živo i konkretno prikazao ono što je razvijao u svojim pripovetkama: stradanja seljaka od nesavesnih i na sve gotovih zelenaša.
Psihološka analiza svedena je na najmanju meru, i ceo svet u njegovim pripovetkama živi gotovo isključivo spoljnjim i fizičkim životom. Cela pripovetka je nešto uprošćena i svedena na malu umetničku meru.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
GLADOVATI 283 DOBRA HVALA 284 DVIJE LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI 287 BELEŠKE O IZVORIMA I PRIPOVETKAMA 288 IZVORI 289 PODACI O PRIPOVETKAMA 291 SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA O NAŠOJ NARODNOJ
LjENŠTINE 285 GLUVI VUK 286 SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI 287 BELEŠKE O IZVORIMA I PRIPOVETKAMA 288 IZVORI 289 PODACI O PRIPOVETKAMA 291 SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA O NAŠOJ NARODNOJ PRIPOVECI I OVOJ ANTOLOGIJI Blesak narodne
) Zato, sve što je gore rečeno o narodnim pripovetkama treba primeniti na njene najčistije primerke. Sastavljajući ovu Antologiju držali smo se sledećih načela: 1.
Pa onda uzjaše na magarca a sin pored njega pješice; i tako otidu kući. KRAJ BELEŠKE O IZVORIMA I PRIPOVETKAMA IZVORI Pri izboru pripovedaka za ovu Antologiju pregledane su sve izvorne zbirke narodnih umotvorina do
hodža, njegove dosetke i budalaštine u pričama, Beograd 1952 (treće izdanje, do prvoga nismo mogli doći), PODACI O PRIPOVETKAMA 1. TAMNI VILAET: Prvi put objavljen pod rečju „tama“ u drugom izdanju Srpskog rječnika Vuka St. Karadžića, 1852.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
mogu se kako valja razumeti tek kad ih posmatramo u njihovome uslovnom svetu, oličenom u varoši koja se samo u nekim pripovetkama imenuje, u Nečistoj krvi nijedanput, ali za koju znamo da je Vranje.
Uklonjeno je i mesto koje smo naveli. No ono, čim ga počnemo upoređivati sa paralelnim mestima u Stankovićevim pripovetkama, tako reći dopunski nagoveštava da bi se hronotop sreće i u Nečistoj krvi mogao naći tamo gde se obično ne traži:
u ovoj, po svemu izgleda poznoj pripoveci, svojstva prostora su prema doživljaju na isti način oponirana kao i u ranim pripovetkama.
Naj potpunije oponiranje prostornih svojstava ne nalazimo, međutim, ni u toj ni u drugim pripovetkama, nego u Sofkinom doživljaju.
Dva „ja”, kao dve hipostaze istog lika, mogu se razdvojiti na više načina. U Stankovićevim pripovetkama nalazimo valjda najjednostavnije načine razdvajanja: pomoću razlike u vremenu i/ili prostoru.
Sofke) isto onako kao što je to činio u više svojih pripovedaka. Samo što se Kosta (ili Mile) u pripovetkama funkcionalno udvaja na pripovedača i junaka, a Sofka ne, budući da ulogu pripovedača u romanu preuzima autor.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Nitkov, zaopucao me s njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Viša sila, koja u religioznim pripovetkama proverava ponašanje ljudi, susrećući se s njima na ovom svetu i nagrađuje ih ili kažnjava prema hrišćanskom i nacionalnom
Među njegovim pripovetkama ima i remek-dela (Kanjoš Macedonović). Od 70-ih godina realizam postaje vodeći pravac. U to vreme središte kulturnog i
Ta tri ambijenta našla su mesta u njegovim pripovetkama i romanima. Sremac je najpopularniji srpski pripovedač. Čitaoce je privukla nostalgična poezija starovremenog života
Nešto mlađi Aleksandar Tišma (1924) nije toliko sklon kontemplaciji koliko suzdržanoj, čak hladnoj deskripciji u pripovetkama i romanima.
A sve je to saobraženo s jednom prilično pomerenom slikom sveta: u njegovim pripovetkama povlašćena mesta glavnih likova dobijaju prezrena, pa i sumanuta lica ili sa sela ili iz gradskog polusveta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BIBER Pfeffer (pіper nіgrum). Biber. U narodnim pripovetkama tipa Sigfrida često se junak rodi na taj način što mu je majka okusila zrno bibera (Valjavec2, str.
To verovanje našlo je izraza u nekolikim motivima iz narodnih pesama i pripovedaka. U nekim srpskim pripovetkama tipa gonjene žene (SEZ, 41, 243, №63; Sofrić, 28) iz ubijene caričine dece izniknu borovi; isti motiv javlja se i u
Ime mišjakinja, za biljku koja je lek za oči par excellence, došlo je možda otuda što miševi, u pripovetkama, znaju travku kojom se mogu isceliti oči, v. SEZ, 41, 1927, № 44, 97; upor. i іbіdem, str. 506. — Inače je v.
3. ne valja ložiti na vatru, »jer će te boleti zubi« (BV, 11, 1896, 292, Gornja krajina). U srpskim pripovetkama tipa Mide (o caru Trojanu sa kozjim ušima, Vuk, № 39), iz zemlje kojoj je poverena tajna o tim nakaznim ušima iznikne
« Vuk, Posl., 6318. V. i RJA ѕ. v.). Da se j. nosi bolesnome kao ponuda, to je apsolutno pravilo kod nas; u pripovetkama o nevernoj ženi, majka, ili sestra, ili žena pretvaraju se da su bolesne i kao sasvim prirodnu stvar traže od junaka
V. i Wörterb. DM 1, 93). Na sličan način bira se u narodnim pripovetkama i car (BV, 3, 222 id). U narodnoj mitologiji i pripovetkama j. se spominje izvanredno često.
i Wörterb. DM 1, 93). Na sličan način bira se u narodnim pripovetkama i car (BV, 3, 222 id). U narodnoj mitologiji i pripovetkama j. se spominje izvanredno često. Naročito je često reč o mitskim j.
koje veštice daju vešturcima, ako ih ko drugi okusi, pokvariće mu stomak (Karadžić, 3, 1901, 186). J. se u pripovetkama uzima i za probu iskrenosti, kod dva prijatelja: ako je onaj kome se dâ da je preseče, tačno prepolovi, ni manje ni
Zlatne j. spominju se veoma često i u narodnim pripovetkama (npr. SEZ, 41, 1927, 189; 222), i pesmama (‹v. npr. RJA, 4, 388s›).
Kruška. U suprotnosti sa jabukom, k. se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona. U narodnim pripovetkama i skaskama pod k. skupljaju se đavoli (SEZ, 41, № 58).
i Vuk, Pjesme, 5, 582, i SEZ, 10, l908, 93. I inače se često spominje u poslovicama i pripovetkama). Prirodno je što su za njega vezana mnoga verovanja. Mnoga verovana vezana su za sejanje.
devojačko mleko (dakle, nema pomoći, jer devojačkog mleka nema — to je tipični αδύνατον ‹= ono što ne može biti› u pripovetkama, v. SEZ, 41, № 78) ili m. (Begović, 241). MRAZOVNIK Herbѕtzeіtloѕe (colchіcum autumnale).
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
GLAVA DVADESET DRUGA I POSLEDNjA Ona je sasvim obična, kao što su obično sve poslednje glave u pripovetkama i romanima. Posle ovoga stvar se brzo razvijala i kraju privodila, — brže nego što je i sama Zona želela i očekivala.