Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je št
Srbi veruju da se vile rađaju na b. grančicama: tu je mati rodi, i povije u zeleno lišće (Begović, 198). U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b.
; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74). Neverna žena traži od muža da joj donese »sa v. jabuke« (u pripovetki, SEZ, 41, 492). Čim v. oživi (»vrbopuc«), narod veruje da kod žena poraste polni nagon (SEZ, 14, 8. Upor. Vuk, Posl.
U jednoj narodnoj pripovetki o nevernoj ženi (SEZ, 41, № 54) momak i devojka venčaju se in aller Form ‹= po propisi› obilazeći oko graba; možda je
U narodnoj poeziji ispod j. nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316). u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j. i na njemu gnezdo mitske tice (SE3, 41, № 10, 337).
RGVV, 17, 1 (Clemen), 147›. J. grančica se ponekad javlja i kao magična šibljika. U jednoj pripovetki devojka izbavlja zakletog jelena na taj način što ga udara trima mladicama od j. i kruške (Strohal, ‹Hrvat. nar. prіp.
Jedenjem (mitskih) j. dobija se nemušti jezik (u pripovetki, SEZ, 41, № 17). U jednoj pripovetki tipa »Der treue Johanneѕ« ‹= »Verni Johan«› carev sin baci preko mora j.
Jedenjem (mitskih) j. dobija se nemušti jezik (u pripovetki, SEZ, 41, № 17). U jednoj pripovetki tipa »Der treue Johanneѕ« ‹= »Verni Johan«› carev sin baci preko mora j., i stvori se most (LMS, 145, 106). Tej od j.
U narodnoj pripovetki o gonjenoj ženi duša podavljene dece privremeno se sklanja u j. (SE3, 41, № 64). U jednoj skaski priča se kako je sveti
10 id; Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 59›): sličan utuk protiv mrtvačkog demona imamo i u jednoj srpskoj pripovetki tipa Lenore (‹BV, 22, 1907, 91›), upor. takođe i utuk protiv demona sna (i smrti) u pesmi o Gilgamešu, XI, v. dalje ѕ.
Ponegde o praznicima na krstove pokojnika meću njihovi srodnici k. (GZM, 6, 159). U jednoj narodnoj pripovetki devojka skida vradžbine sa zakletog jelena na taj način što ga udari trima mladicama od k.
Bogom sestrimi da bude »svedok« pri isceljenju krave (ŽSS, 125. L. se uzima za »svedoka« i u jednoj maloruskoj pripovetki tipa »Ibikovih ždralova«, v. Bolte—Polĺvka, 2, 532). L. se, uoči Spasovdana, baje u korist marve (Kal.