Jakšić, Đura - PROZA
Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... ...Kao kroz san sećam se njega, moga oca. Siromaha! Beše večito bolestan.
A nećete mi verovati, — tima reč’ma je on svaku pripovetku počinjao, otprilike kao što Vidovdan počinje svoje uvodne članke pisati: najpre ide skelet, meso, familija, pa onda
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — „Jok vala, kaži mu ti!” — Onda kapetan poče ovako: „Pope, da ti kažem jednu ćaiju (tj. pripovetku). Bio je jedan kralj — veli — i vojevao, i mnoge zemlje pouzimao, i došao do jedne zemlje, slušaj dobro, kojom jedna
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče hladno, pa ode gledati druge poslove... Toliko rekoh da bih potvrdio ovo što govorim, a sad da nastavim moju pripovetku! I Jelica je bila čedo svoga doba. Prostodušna, iskrena, verna i odana.
Kad se ovako digne i svaka travka, kao što se mi digosmo protiv Turaka, onda se čovek ne sme obzirati. Znaš ovu pripovetku kako su onome rekli: da ide, ali da se ne obzire, jer će se okameniti!... — Znam. — Onda se ne obziri.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
To su ona ista dva popa čijim sam časnim imenima kao naslovom ukrasio ovu pripovetku; to su pop Ćira i pop Spira. A obojica su imali još i svoje nadimke; pop Ćira se zvao i Pop Hala, a pop Spira: Pop
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju... ŠUGA »Poštovani gospodine, prevodeći vašu pripovetku naišla sam na izvesne probleme sa nekim rečima čije mi je značenje nepoznato.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1816. izdao je u Budimu posrbljenu mađarsku pripovetku Spomenъ Milice, a 1830. Matica srpska izdala je dva njegova prevoda s nemačkog: Odѣlo izъ Tpіecta od J. F.
On je otvorio srpsku romantičku pripovetku. Rođen je 10. juna 1826. u Baji, u Bačkoj, u trgovačkoj kući. Kršteno ime bilo mu je Timotije, ali on ga je posrbio u
na svojim leđima sav teret društvene nepravde, on se, oko 1870, sa ogorčenjem bacio na političku satiru i na socijalnu pripovetku. On je u tom dobu za Ujedinjenu omladinu srpsku ono što je Hajne oko 1840.
napisao je »sliku iz srpske prošlosti« Miloš u Latinima (štampano u Beogradu 1886). 1888. dramatizovao je Puškinovu pripovetku Gospođica kao seljanka, potom dao istorijske komade: Bogumili (1889), Dušan Silni (1890), Zadužbina (1891).
što kitnjastiji, pripadaju možda isto toliko književnosti koliko u nauci, ipak je njegov glavni književni rad ograničen na pripovetku. Kao mlad licejac javio se 1862.
Uzgred samo, 1885, pri kraju svoje političke karijere, piše na engleskom skroz romantičnu pripovetku Bojana, koja je tek docnije prevedena na srpski.
Kada se osamdesetih godina sasvim bacio na pripovetku, napustio je poeziju, bar javno. Kao stideći se, u potaji, bavio se njome do same smrti.
do smrti napisao je još samo šest pripovedaka — s vremena na vreme objavio je po neku pripovetku po raznim časopisima i kalendarima. 1891. izišla je u zasebnoj knjizi njegova lepa i dirljiva seoska idila Prva brazda.
Ali glavna književna zasluga njegova jeste što je u srpskoj književnosti zasnovao realističku pripovetku iz seoskog života. Realist i po svom trezvenom i pozitivnom duhu i po svojim naučnim i socijalnim uverenjima novoga
Zatim, taj rad nije tako ni obilan: za četvrt veka svega dvadesetak pripovedaka, što ne čini ni jednu pripovetku na godinu, i što svedoči o slaboj produktivnoj snazi Glišića kao pripovedača. Ali ako Milovan Đ.
On je po ugledu na Ruse počeo realističku pripovetku u nas, stvorio seosku pripovetku, koja se docnije, naročito u Srbiji, razvila.
On je po ugledu na Ruse počeo realističku pripovetku u nas, stvorio seosku pripovetku, koja se docnije, naročito u Srbiji, razvila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Masovni pak čitalac nije imao mogućnosti, pa ni nagona, da narodnu pripovetku pisanom rečju populariše i da se za nju zalaže; on se zadovoljavao svojom intimnom ljubavlju prema njoj.
2. Služili smo se, po pravilu, prvim izdanjima, odnosno originalnim tekstovima skupljača. Pri tome, pripovetku smo unosili u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po
za umetnički prozni rad sasvim nevažna kategorija Teorije književnosti, tim pre ona ne može biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao i svoju misao i oblik za nju. 4.
štampana; u slučajevima kad je skupljač više puta objavljivao isto delo pa u njega unosio dopune i ispravke, odabranu pripovetku smo sravnjivali sa svim njenim redakcijama pa se odlučivali za onu koja nam se boljom učinila.
“ itd. Mi smo se držali Vukova originala. 2. BAŠ-ČELIK: Rukopis je nađen u književnoj zaostavštini V. Karadžića. Pripovetku mu je bio poslao Maksim Škrljić iz Boke Kotorske; naslov je izgleda dao Buro Daničić, kao i za mnoge druge.
4. U LAŽI SU KRATKE NOGE: Rukopis nađen u književnoj zaostavštini Vuka Karadžića. Pripovetku je bio dobio od Gruje Mehandžića. Objavljena je u posmrtnom izdanju Vukovih narodnih pripovedaka, 1870. 5.
Vuku je ovu pripovetku bio poslao Damjan Gruborović, srpski sveštenik iz Hrvatske. 53. VUK I KOZA: Pribeležio je Vuk St. Karadžić, tumačeći
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Ne znamo! Beograd, 1901. godine MRTVO MORE Baš u trenutku kad sedoh da pišem ovu pripovetku, ukaza mi se pred očima slika moje pokojne strine. Ista onaka kao što, jadnica, beše za života.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Skoro je premešten. I mi ćemo odatle, baš od njegova dolaska, i početi našu pripovetku. Čim je stigao u selo, skinuo stvari s kola i ušao u školsku zgradu, odmah je imao puno uzroka da se ljuti.
bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja da bude što kraći i što pre da privede kraju pripovetku.
!« GLAVA POSLEDNjA Koja je izrađena na brzu ruku i u kojoj je pisac i protiv svoje volje morao da prekine pripovetku, koja se možda i čitaocima učinila duga.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Uostalom, Crnjanski je i pripovetku „Legenda“ završio skrivenim citatom iz Matejevog jevanđelja: „Glava mu klonu na levo rame.
Kobna lepota, sveto u grehovnome i smrt u ljubavi – to su tamna značenja u koja poniremo dok Nastasijevićevu pripovetku čitamo.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
2 Čini se da je u Stankovićevoj prvoj zamisli da napiše nešto dužu pripovetku pod naslovom Nečista krv bila sadržana teza - u književnoj prozi krajem XIX veka prilično pomodna - o psihofiziološkom
Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je - možda više od drugih - s kraja na kraj protkana dinamikom. Nuška je prikazana sva u pokretu:
A i nemački romantičar Adelbert fon Šamiso ima pripovetku o čoveku lišenom senke. Naime, glavnog junaka Petra Šlemila - on je i pripovedač koji se poimenice obraća piscu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Potom sam osnovicu poetskih tekstova proširivao i dalje: uzeo sam u obzir i baladu, i pesničku pripovetku, tako karakteristične po to vreme; uneo sam i pregršt satiričnih pesama, zatim, tako razumljivo po sebi, i eklogu.
Pesma se pevala i u Srbiji (zapravo, u beogradskoj kafani „Kod petla”), za mladosti Milovana B. Glišića: v. njegovu pripovetku Glava šećera (SKZ, knj. 184, str. 56).
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— Na g. drvo hvata se i đavo (v. pripovetku, BV, 3, 1888, 103 id, i moju napomenu u SEZ, 41, 1927, 519), koji se može i oterati g.
je nekada žito bilo mnogo krupnije (»kao kruška«), to je locuѕ communiѕ u pripovetkama o starom dobrom vremenu (upor. pripovetku, BV, 2, 1887, 76). RAŽ Roggen (ѕecale cereale). Raž. Na Đurđevdan pre sunca treba se provaljati po tuđoj r.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco! Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Da im ne dotuži se uzalud s mučanjem opstajanje tu. A svakom je i milije slušati koju pripovetku nego li prostu besedu. Toga rad i Hristos eto, proste ljude i seljane prosto i otvorno i učaše, a gospodu i književnike s
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I već zbog samoga toga nije nikakvo čudo što je i Mane kujundžija — čapkun-Mane nazvani — morao ući u ovu pripovetku, ako nikako drukčije a ono makar kao epizoda.