Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali ovo!... Pa mi je i inače nekako prirastao za srce i on, i... i njegova sudbina! Mučio sam se i mučio, dok sam se odlučio da mu kažem da se u bolnici ne može
Bog da mu dušu prosti! Žao nam ga je bilo. Bio je, siromah, nekako prirastao za selo. Lijepo smo ga sahranili. Poslije raspustismo djecu, a školu zatvorismo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božič ga je, međutim, ispratio, ljubazno. Kapetan mu je, kaže – sunce mu jarko – za srce prirastao. Čisto mu je žao, što mu nije zaprosio ćer, Teklu. Dobio bi dobru i vernu ženu, a kapetan bi je valjda zavoleo.